Реаговање Митрополије: Примјер бугарских покајника да послужи Мирашу Дедеићу да се јавно покаје због канонских безакоња

РЕАГОВАЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

на текст ”СПЦ признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила”

Поводом недавно објављених навода на порталу ”Аналитика” (15. март 2018.г.) да Српска Православна Црква, Митрополија Црногорско-Приморска и Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије наводно признају ”свјештенике” који су 1998. године ”хиротонисали” рашчињеног и од Васељенске Патријаршије проклетству предатог бившег свештеника Мираша Дедеића, указујемо да се ради о ко зна којој по реду медијској подвали којом се, уз наводе под наводницима, покушава накнадно прибавити и јавности приказати наводни канонски легалитет и легитимитет за лице које се већ пуне двије деценије лажно представља као наводни ”црногорски митрополит” и самопроглашени ”поглавар” самопроглашене и у Православној Цркви непостојеће вјерске заједнице под називом ”ЦПЦ”, која је основана у полицијској станици у Цетињу у јануару 2000. године.

Једина истина у наведеном тексту јесте да су бугарски расколници 15. марта 1998. године са самозваним и у то вријеме ни од кога у Православљу признатим расколничким тзв. ”патријархом Пименом” упали у нови и ко зна који по реду канонски преступ у духовној вратоломији са Мирашем Дедеићем. Расколник Пимен и његови сљедбеници су у то вријеме у еклисиолошком и канонском смислу несумњиво били расколници и отпадници од Православне Васељенске Цркве. Сваки трезвени човјек то јасно и прецизно може да уочи чак и из вијести која је недавно објављена на порталу ”Аналитика”.

Бугарски раскол је, крајем 1998. године, трудом предстојатељâ Православне Цркве, а међу њима и блаженопочившег Патријарха српског Павла, а послије принијетог јавног покајања због тог душегубног и најтежег канонског преступа бугарских расколника, зацијељен. Јавни покајници су, материнским старањем Цркве, а по крајњем снисхођењу, примљени као покајници од канонске Бугарске Патријаршије и Патријарха Максима и то у почетку само у својству ”титуларних” епископа. Треба имати у виду да самозвани ”Патријарх Пимен” никада као такав није прихваћен и признат у Православној Цркви, а након покајања се већ 1999. године упокојио са својевољно прихваћеном титулом ”бивши Митрополит неврокопски”. Канонски и од свих Помјесних Православних Цркава на челу са Васељенским Патријархом признати Патријарх Бугарски је био (од избора и устоличења 1971.г.) и до свог упокојења (2012.г.) остао Максим (Минков).

Свима је познато да пуноћа Православне Цркве никада, ни прије, а ни послије тзв. ”хиротоније 15.3.1998.г. у Софији”, Мираша Дедеића као рашчињеног свештеника Васељенске Патријаршије, који се, захваљујући одређеним свјетовним структурама и дијелу медија, пуне двије деценије лажно представља као ”црногорски митрополит”, није прихватила као таквог. Ниједна Помјесна Православна Црква га, као што је познато, не признаје ни као парохијског свештеника, а камоли као митрополита, о чему и свједочи и писмо Патријарха васељенског Вартоломеја које прилажемо овом реаговању.

Сматрамо да у ове великопосне дане као дане покајне радости примјер бугарских покајника најбоље може да послужи Мирашу Дедеићу не би ли смогао људске и хришћанске снаге да се јавно покаје и од Мајке Православне Цркве затражи опроштај због канонских безакоња која је чинио и чини по Црној Гори. Такво поступање би му било много духовно корисније него што заварава јавност неистинама и обмањује неупућене преко појединих медија.

ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА

САОПШТЕЊЕ

Поводом различитих нетачних гласина и ради потврђивања истине, саопштавамо да је Велики и потпуни свеправославни Сабор, одржан у Софији (Бугарска) од 30. септембра до 1. октобра текуће године, под председништвом Његове Светости Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, ради превазилажења раскола који је недавно искрсао у Православној аутокефалној Цркви Бугарске, примио, по крајњој икономији, као титуларне епископе, само оне епископе који су поименично наведени у свеправославној, саборски прихваћеној и потписаној одлуци, из броја оних епископа који су били хиротонисани од стране групе која се својевремено отцијепила, а сада се у покајању вратила у крило Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве. Бројем тако признатих само у својству титуларних епископа није обухваћен лишен сваке благодати и сваког свештеничког достојанства Мираш Дедеић, који никакву изјаву покајања није доставио Великом Свеправославном Сабору нити му је обзнанио било какво своје расположење да се врати општењу са Православном Црквом уопште. Он је лице које је лишено свештеничког чина, а гласине о његовом “признању” су неосноване. Уосталом, и у случају његовог искреног покајања, он никада не би могао бити примљен као свештено лице, а камоли као епископ, будући да је, лишен чина од стране Васељенске Патријаршије, потпуно ненадлежно, незаконито и антиканонски примио лажну хиротонију у другој помјесној Цркви, и од, у то вријеме, расколничких архијереја, међу којима се први, Пимен, сада покајник, тада налазио под троструком и најстрашнијом епитимијом – епитимијом лишења чина, изопштења из црквене заједнице и анатеме. И поред свега тога, изражавамо молитвену жељу да се он покаје, напусти странпутицу којом иде и затражи опроштај од Цркве коју, служећи злу, разбија, да би добио опроштај од Господа Исуса Христа за све недопустиве поступке које је извршио и које и даље врши.

Цариград, 4. октобра 1998.
                                                                                                                                    Из канцеларије главног секретара Светог и Свештеног Синода ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

                                                                                                                  (Саопштење Светог Синода Васељенске Патријаршије о покајању бугарских епископа и анатемисању Мираша Дедеића)