Rođenje Presvete Bogorodice

Roždestvo Presvete Bogorodice – Mala Gospojina

Ime: 21.09 RODJENJE Presvete Bogorodice-Mala Gospojina; Opis: Roždestvo Presvete Bogorodice Tip: audio/mpeg

Rođenje Presvete Bogorodice jeste početak rođenja jedine istinske i besmrtne Radosti u ovome svetu, kako i pojemo u prazničnom troparu: „Rođenje Tvoje, Bogorodice Djevo, radost najavi celoj vaseljeni…ˮ

Presveta Djeva Marija rodila se od starih i bezdetnih roditelja, Joakima i Ane. Otac Joakim beše iz plemena Davidova, a majka Ana iz plemena Aronova. I tako Marija beše po ocu iz carskog roda, a po majci iz roda svešteničkog. Sv. pravedni Joakim i Ana, zbog bezdetnosti, u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avraama i staricu Saru darovavši im sina Isaka. I čovekoljubivi Gospod obradova ih radošću koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove, jer im darova ne samo ćerku, no i Bogomajku – roditeljku Života.

Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga živoga, trapeza Hleba nebesnoga, kivot Svetinje Božje, drvo najslađega Ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle tri godine odvedena u hram erusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret da  čuje i smireno primi blagovest svetog Arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz Njenoga prečistoga i devičanskoga tela. Po rečima prepodobnog Justina Ćelijskog:  “Veli se u divnom današnjem troparu Presvete Bogomajke: da je Gospod Hristos, uništivši prokletstvo, u isto vreme uništio smrt i darovao nam Život večni. Eto večne radosti, eto radosti koju je donela Presveta Bogomajka ovome svetu. Rodila nam je Boga – Pobeditelja smrti, Pobeditelja pakla, mučitelja roda ljudskog strašnog i užasnog đavola. I rodivši nam Njega, Ona je zaista rodila Boga, koji je iznad smrti, koji je odneo pobedu nad svima smrtima, pobedu nad đavolima i svima đavolima. Da, tako je Ona postala uistinu, zajedno sa svojim Božanskim Sinom, Pobediteljka smrti i Davateljka Večnoga Života.ˮ[1]

 

Istorijat i himnografija praznika Rođenja Presvete Bogorodice

U toku  bogoslužbene godine postoji četiri praznika Presvete Bogorodice, od kojih je svakako prvi praznik upravo Rođenje Presvete Bogorodice. Po rečima Svetog Andreja Kritskog, praznik Rođenja Presvete Bogorodice može se nazvati početkom praznikâ. Ovim velikim praznikom Presvete Bogomajke počinje godišnji ciklus velikih praznika, dok se ciklus Velikih praznika završava još jednim Bogorodičinim praznikom – Uspenijem. U Svetom Pismu nema pisanih svedočanstava o Rođenju Presvete Bogorodice, već je praznik prenošen zahvaljujući osveštanoj tradiciji Crkve vođene Duhom Svetim.

Crkva je, vremenom, počela da se u okviru posebnog praznika seća rođenja Djeve Marije i da ga praznuje, ala ne zato što je Njeno rođenje po nečemu bilo izuzetno, čudesno ili do tada nezabeležno, već upravo zbog toga što je osetala da sama  svakidašnjost Njenog rođenja otkriva novi i blistavi smisao u svemu onome što nazivamo “svakidašnjicom”, da svakidašnjost njenoga rođenja daje novu dubinu svim onim detaljima ljudskoga života koje tako često smatramo potpuno nevažnim.[2]

Bogoslužbeni tekstovi ovog praznika prepuni su raznih naziva Presvete Djeve Marije (Sasud svetlosni, knjiga života i reči, istočna kapija kroz koju dođe Bog, presto premudrost…), a sami nazivi nadahnuti su poukama kako Starog, tako i Novog Zaveta. Na večernjem bogosluženju imamo tri starozavetna čitanja, u kojima se mariološki naglašava značaj Presvete Djeve u sveštenoj istoriji spasenja.

Rođenje Tvoje, Bogorodice Djevo, radost najavi svoj vaseljeni, jer iz Tebe zasija Sunce Pravde (Istine), Hristos Bog naš Koji, razrušivši prokletsšvo, dade nam blagoslov i, uništivši smrt, darova nam život večni. (tropar praznika)

Što se tiče himnografa za ovaj praznik, Sveti Roman Melod je napisao jedan kondak praznika Roždestva Presvete Bogomajke. Sveti Andrej Kritski je sastavio dve praznične propovedi, kao i drugi kanon praznika; Sveti Jovan Damaskin sastavio je prvi kanon praznika; Stihovnje stihire napisao je Sveti German, patrijarh carigradski, dok je treću litijsku stihiru sastavio Anatolije. Sveti Stefan Svjatogradec sačinio je tri stihire na Gospodi vozvah i prvu litijsku stihiru. Josif Himnograf napisao je kanon pretprazništva. Službu praznika Rođenja Presvete Bogorodice možemo pratiti od sedmog veka. Praznik ima jedan dan pretpraznistva i četiri dana popraznistva.

Tvojim rođenjem Prečista, oslobodiše se Joakim i Ana sramote zbog nemanja dece, a Adam i Eva od sramote propadljivosti (truležnosti), i narod Tvoj, izbavivši se uzroka greha, kliče Ti: Nerotkinja rađa Bogorodicu i Čuvarku nešeg života. (Kondak praznika)

Katiheta Branislav Ilić


[1]Izvod iz besede prepodobnog Justina Ćelijskog na praznik Rođenja Presvete Bogorodice izgovorene u Svetoarhangelskoj obitelji manastira Ćelije.

[2]Protojerej Aleksandar Šmeman o Rođenju Presvete Bogorodice.