Na praznik Blagovesti Presvete Bogorodice, 7. aprila 2024. godine, u manastiru Mileševi održan je Sabor ženskog monaštva Eparhije mileševske.
Tim povodom, Njegovo Preosveštenstvo Episkop mileševski g. Atanasije služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje starešine hrama Svetog Velikomučenika Lazara u Priboju protojereja-stavrofora Ranka Milinčića, službenika Eparhije mileševske protojereja-stavrofora Nikole Perkovića i protođakona Ivana Savića. Mileševske monahinje, predvođene igumanijom Akvilinom, odgovarale su na prozbe i jektenije.
Verni narod, koji se postom i molitvom pripremao, pristupio je i pričestio se Prečistim Telom i Krvlju Gospoda našega Isusa Hrista.
Čestitajući Praznik svima sabranima, Preosvećeni Episkop Atanasije je, u pastirskoj besedi, između ostalog, rekao: – Živimo u svetu punom događaja, u teškom vremenu. Vrlo je lako, živeći u ovakvom vremenu, i izgubiti se, kao u šumi, i zaboraviti i izgubiti svoj put. Zato bih podsetio ponovo, na ono što i sami znate, da naš život ima smisao. Mi smo zapućeni ka Carstvu Nebeskom, Životu Večnom, od kojeg već kušamo, kroz Sveto Pričešće, jer, Sveto Pričešće je Hrana Nebeska, hrana Života Večnoga.
– Da bismo prohodili ovaj životni put, dostojanstveno, kao ljudi, kao hrišćani, Gospod nas u tome osnažuje. I evo, vidite, Gospod nas podseća na svoj put, kako je On ovaj naš život prošao. Zato je i došao, da prođe našim putem, da nas kroz ovaj život provede uspravne, nepropadljive. Pokazao nam svoj primer, i dan danas podiže nas i osnažuje na tom putu, da budemo potpuno Njegovi, slični Njemu u načinu života, u toj nepokolebljivosti. Da zaista budemo Njegovi učenici i građani Njegovog večnog, nepokolebljivog, nerazrušivog, Carstva Nebeskog.
– Teško je ići ovim putem. Mnogo je pljuvanja, ponižavanja. I zato, tu je Krst Hristov, da se podsetimo na Njega, kako je On prošao istim ovim putem, kako je On nosio i podneo ta stradanja, nepokolebivo. Neprestano veran Ocu svom Nebeskom, neprestano znajući za šta daje svoj život i kome ga daje, zbog čega ga polaže. Radi spasenja bližnjih, braće svoje, svih nas.
– Bog nam je dao ne samo Krst svoj, kao obrazac, da se podsećamo kako se i na koji način se nosi krst, nego nam je dao i primere ljudi koji su uspešno krst nosili. Danas praznujemo Prepodobnog Justina Ćelijskog koji je uspešno svoj krst nosio, mnogo postradao od bezbožnika. Mnogo postradao i plačući zbog stradanja roda njegovog, srpskog, pravoslavnog i celoga Pravoslavlja. Jer je sva stradanja proživljavao kao svoja lična. Njega imamo za učitelja, njega za primer kako se živi, na koji način se živi ovaj život.
Vladika se na kraju zahvalio svim monahinjama Eparhije mileševske, koje su došle da potvrde svoju ljubav međusobnu, sestrinsku, ukazavši pritom na važnu istinu: – Oni koji se pričešćuju Telom i Krvlju Gospoda Hrista zajedno postaju sutelesnici Gospoda Hrista. A to znači da postajemo potpuno usklađeni kao braća i sestre u veri, u dobroti, u svim jevanđelskim vrlinama, bez zavisti, bez mržnje, samo u slozi i ljubavi.
Nakon Božanske Liturgije, u manastirskoj trpezariji je priređena zajednička trpeza ljubavi, za kojom se poveo bogougodni razgovor Episkopa sa monahinjama.
