Архимандрит хаџи Серафим духовник манастира Благовештење Рудничко сахрањен је у овој Светињи 24. децембра 2020. године. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског администратора Архиепископије београдско-карловачке Господина Јована у манастиру Благовештење Рудничко, Светом заупокојеном Литургијом началствовао је јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава, уз саслужење свештенство и свештеномонаштво из Епархије шумадијске и других Епархија наше Помјесне Цркве, записао је ђакон Стеван Илић, а пренијела Епархија шумадијска.
Бесједећи на Литургији о блаженопочившем оцу Серафиму, јеромонах Петар (Драгојловић) је казао да је отац Сетафим својом љубављу и жртвом за сваког од нас и за читав род људски, посведочио Васкрсење својим животом и неизмерном радошћу коју је ширио увијек око себе.
Опијело блаженопочившем архимандриту Серафиму служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски администратор Архиепископије београдско-карловачке Господин Јован. Након прочитаног Јеванђеља владика Јован се, бесједом, опростио од оца Серафима.
Вјерни народ наше Цркве, који је са тугом и болом примио вијест о упокојењу оца Серафима, дошао је да се молитвено опрости од великог духовника нашег времена.
,,Упокојио се у Господу наш драги и вољени отац Серафим, духовник безбројних Срба, нарочито из расејања, који су обремењени својим проблемима долазили код њега заиста са свих континената. Тиховао је и молио се у рудничком манастиру Благовештење, тај чили старчић, који би на сваког после првог сусрета оставио тако дубоки траг”, рекао је протојереј-ставрофор др Милош Весин поводом упокојења архимандрита хаџи Серафима, духовника манастира Благовештења рудничког. Прота Милош је говорио о животопису блаженопочившег оца Серафима истакавши: „Оно што је заиста обиљежило животну стазу свакога од нас који смо га сусретали је благост, незлобивост и искреност његове детиње душе.
Архимандрит хаџи Серафим (световно име Живојин Миљковић), духовник манастира Благовештења рудничког упокојио се у Господу 22. децембра, на празник Зачећа Свете Ане, у својој 86. години земног живота.
Животопис новопрестављеног Архимандрита Серафима
Архимандрит Серафим рођен је на празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског 31. октобра 1935. године у богомољачкој породици у селу Дубница код Свилајнца. Године 1958. након одслуженог војног рока у Славонском броду, на празник Светог Василија Великог одлази у Миљков манастир, где проводи 7 месеци, а након тога и у манастир Тумане код Голупца. Из манастира Тумане одлази у манастир Јошаницу код Јагодине, где је провео 25 година. У манастиру Јошаници је замонашен добивши монашко име Јаков, након чега је рукоположен у јерођаконски, а потом и у јеромонашки чин. По благослову тадашњег Епископа шумадијског др Саве Вуковића, 1984. године прелази у манастир Благовештење рудничко у селу Страгари. У чин мале схиме замонашен је 2004. године од стране надлежног Епископа шумадијског Господина Јована добивши монашко име Серафим.
Цио свој монашки живот провео је испуњујући монашке завете, а пре свега завет послушања. Живео је јеванђелским стилом живота водећи се Христовим речима: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18, 3–4).
Остаће запамћен као велики духовник који је годинама свакодневно исповедао по неколико десетина верника из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, па чак и из Америке и Аустралије. Поред тога памтићемо га и као великог подвижника и молитвеника, који је све време свог монашког живота провео у искреној умно-срчаној молитви.
Служећи искрено у благовештењској светињи, заједно са сестринством манастира, допринео је како на духовној, тако и на материјалној обнови. Славећи Господа и Пресвету Богородицу, са радошћу и осмехом на лицу увек је све вернике радо дочекивао дајући им духовне савете и речи утехе.
Свакодневно је до последњег издисаја своју духовну ризницу обогаћивао стиховима из Псалтира, Јеванђеља и светоотачких дела.
Са дусима преминулих праведника упокој, Спасе, душу слуге твога, чувајући је у блаженом животу који је у Теби, Човекољубче! Христос воскресе!
На овом извјештају благодаримо интернет сајту Епархије шумадијске, Радију ,,Слово љубве“ (звучни запис бесједе оца Петра начинио је г. Миодраг Маричић) као и јутјуб каналу – страници оца Милоша Весина.
