Сиднејска Лазарица је ове године, на Видовдан, прославила 70 година свог постојања. За црквену заједницу окупљену око овог светог храма и парохије, цијела ова година ће програмски бити у знаку великог јубилеја.
”Замислили смо да цијела ова година буде јубиларна. Одржали смо једну комеморативну седницу нашег парохијског одбора, тачно на 16. јануар, када се одржала оснивачка скупштина. Том приликом смо одржали парастос за све парохијане, а поготово за осниваче и утемељиваче наше парохије. Имали смо неколико седница посвећених организацији обележавања ове годишњице, оснивању организационог одбора и решено је да се унапреди живот наше парохије. Прво да се сагледа прошлост, да се оцијени наша садашњост и да видимо где и шта можемо да унаприједимо, да обновимо цркву, да је опремимо у том материјалном смислу, а у духовном смислу, како би наш народ рекао, да покидане нити повежемо, да се, кажем, сетимо и наших претходника и да оставимо нешто за будуће генерације, као пример”, казао је између осталог старјешина храма Светог Кнеза Лазара у Сиднеју, протојереј-ставрофор Миодраг Перић у нашој ”Теми јутра”.
Отац Миодраг је подсјетио наше слушаоце и на историјат овог храма, те упутио у данашњи живот Лазарице.
”Дакле, кроз историју наше парохије све је то текло полако, мукотрпно, како би рекао песник: Мене све ране мога рода боле. Тако је и нашу цркву. Све ране које су сналазиле наш народ и у отаџбини и у расејању, огледале су се и у црквеном животу. Била је ту, врло брзо након оснивања наше парохије, 63. године, црквена подела на слободну Српску православну цркву и ову која је остала верна мајци Цркви – Патријаршији у Београду, и то је умногоме ослабило наше снаге и збунило народ. Поједини су и дигли руке, међутим, остала је и једна добра ствар у вези тога, зато што ми сад у Сиднеју имамо осам парохија, скоро дупло него што је можда реално могуће одржавати али све је то, кажем, изграђено било са великом љубави, без обзира на којој су страни људи били, они су здушно из побожности, љубави према Богу и Цркви и свом народу то радили и градили, и ми смо данашње генерације итекако њима захвални.”
По ријечима оца Миодрага, Црква је најбољи амбасадор нашег народа у иностранству.
”Од почетка је ту постојао скромни Црквени хор, скромна Црквена школа и све оно што у дијаспори обично иде око Цркве, зато што Црква овде није само Црква, него је то и део завичаја и завичајни клуб и место где се људи срећу, окупљају, где се виде, осете мирис отаџбине, где се сете својих предака, и то је заиста немогуће речима описати. Ја као свештеник који сам 36 година у Аустралији видим све то и осећам итекако, колики је значај наше Цркве овде и да је наша Црква уствари најбоља амбасада и најбољи амбасадор нашег народа овде у иностранству. ”
Комплетан разговор послушајте у прилогу који је пред вама.
