Sidnejska Lazarica je ove godine, na Vidovdan, proslavila 70 godina svog postojanja. Za crkvenu zajednicu okupljenu oko ovog svetog hrama i parohije, cijela ova godina će programski biti u znaku velikog jubileja.
”Zamislili smo da cijela ova godina bude jubilarna. Održali smo jednu komemorativnu sednicu našeg parohijskog odbora, tačno na 16. januar, kada se održala osnivačka skupština. Tom prilikom smo održali parastos za sve parohijane, a pogotovo za osnivače i utemeljivače naše parohije. Imali smo nekoliko sednica posvećenih organizaciji obeležavanja ove godišnjice, osnivanju organizacionog odbora i rešeno je da se unapredi život naše parohije. Prvo da se sagleda prošlost, da se ocijeni naša sadašnjost i da vidimo gde i šta možemo da unaprijedimo, da obnovimo crkvu, da je opremimo u tom materijalnom smislu, a u duhovnom smislu, kako bi naš narod rekao, da pokidane niti povežemo, da se, kažem, setimo i naših prethodnika i da ostavimo nešto za buduće generacije, kao primer”, kazao je između ostalog starješina hrama Svetog Kneza Lazara u Sidneju, protojerej-stavrofor Miodrag Perić u našoj ”Temi jutra”.
Otac Miodrag je podsjetio naše slušaoce i na istorijat ovog hrama, te uputio u današnji život Lazarice.
”Dakle, kroz istoriju naše parohije sve je to teklo polako, mukotrpno, kako bi rekao pesnik: Mene sve rane moga roda bole. Tako je i našu crkvu. Sve rane koje su snalazile naš narod i u otadžbini i u rasejanju, ogledale su se i u crkvenom životu. Bila je tu, vrlo brzo nakon osnivanja naše parohije, 63. godine, crkvena podela na slobodnu Srpsku pravoslavnu crkvu i ovu koja je ostala verna majci Crkvi – Patrijaršiji u Beogradu, i to je umnogome oslabilo naše snage i zbunilo narod. Pojedini su i digli ruke, međutim, ostala je i jedna dobra stvar u vezi toga, zato što mi sad u Sidneju imamo osam parohija, skoro duplo nego što je možda realno moguće održavati ali sve je to, kažem, izgrađeno bilo sa velikom ljubavi, bez obzira na kojoj su strani ljudi bili, oni su zdušno iz pobožnosti, ljubavi prema Bogu i Crkvi i svom narodu to radili i gradili, i mi smo današnje generacije itekako njima zahvalni.”
Po riječima oca Miodraga, Crkva je najbolji ambasador našeg naroda u inostranstvu.
”Od početka je tu postojao skromni Crkveni hor, skromna Crkvena škola i sve ono što u dijaspori obično ide oko Crkve, zato što Crkva ovde nije samo Crkva, nego je to i deo zavičaja i zavičajni klub i mesto gde se ljudi sreću, okupljaju, gde se vide, osete miris otadžbine, gde se sete svojih predaka, i to je zaista nemoguće rečima opisati. Ja kao sveštenik koji sam 36 godina u Australiji vidim sve to i osećam itekako, koliki je značaj naše Crkve ovde i da je naša Crkva ustvari najbolja ambasada i najbolji ambasador našeg naroda ovde u inostranstvu. ”
Kompletan razgovor poslušajte u prilogu koji je pred vama.
