Доказ да су драги слушаоци нашег Радија увијек уз нас је и овај дивни и топли текст који нам шаље наша слушатељка Силва Драговић о љубави према руском народу а који емитујемо управо на празник Свете царске породице Романов. Силва нам је уз текст послала и једну дивну руску православну романсу коју пјева Рускиња Катарина Шелехова а пјесма носи назив „Покрај тихе ријеке“
КУТИЈИЦА С ДРВЕНИМ ОЛОВКАМА
Русе смо од рођења сви вољели, иако тамо нисмо никада били…можда је то због предања?
Прије двадесетак година у Будви сам се први пут сусрела са њима- о том њиховом бројном доласку у Црну Гору- мени није познато зашто и како то наједном? О томе ћу нешто касније рећи.
Прије њих долазили су осиромашели и убоги, који су продавали свакојаке ситнице- на шеталишту поред мора, код пијаце на улици…
Моја мајка добра и сажаљива душица куповала је све и што јој не треба, само да би им макар и мало помогла!
Када бих дошла из Београда прво што ми је мајчица показивала, а то је како је потрговала код Руса, Чеха, Пољака…
Пуна кућа је била бабушки у чаши свих величина, па привјезак за кључеве са бабушкицом који је мајка , ставивши на њега кључ од њене куће , устала је и држећи привјезак са кључем у руци- достојансвено и с љубављу ми га је предала и рекла “ Сада имаш ључ од мајчине куће који ти овом приликом свечано предајем“!
Тим кључ са привјеском и сада отварам врата њеног дома.
Столњака, хаљиница, прегача, чаша, ваза, шољица за кафу, и…чега све још, нашло се у овом дому, из далеке земље.
У једном нашем новом сусрету…свечано и с поносом ми је показивала нове куповине…за крај је оставила главно- комплет дрвених оловака или бојица , у картонској кутијици!
Ја сам је згрануто гледала и рекла јој “ Сада си превршила сваку мјеру“! Затечена, гледала је у мене тражећи прави одговор па се досјетила и рекла “ За мог унука“, „Али мама он је беба, има тек неколико мјесеци“, рекла сам. Постиђена чињеницом коју сам јој изрекла и у невјерици да ја њено најдраже дијете, које је једино разумије, може тако нешто њој рећи. Брзо се Црногорка усправила и рекла“ Па добро он ће брзо да порасте, а баба ће му их сачувати“. Благо сам се насмјешила и наша расправа је брзо утихнула. Тек што смо сјеле, свака од нас на свом каучу она је наставила са истом темом. Знајући њену танану душу одлучила сам да јој дам прилику, да из топлог срца каже све што је окупира о овој теми. Кренула је с болом да прича о том великом народу и свим другим дивним народима који су страдали од стаљинистичке диктатуре.
Онда, ми је подробно објашљавала како је купила оловке-
Када је покупова или потргова, како је вољела рећи. Рускиња је, онда, нудила и оловке- “ За внука“/да ли се тако каже?/. Мама се насмијешила и рекла јој да је њен унук мала беба. Али, Рускиња је била упорна“ За внука“, па опет исто…
Тако су оловке стигле у кућу.
Када је мама завршавала причу, а ја је с пажњом саслушала, кренуле су болне сузе низ њено бијело, њежно лице.
Ако ово нису биле Хришћанске сузе умиљена, онда не знам како се срцем и душом плаче за ближњег свог, а непознатог.
У Будви, 15.јула 2023.године
Силва Драговић
