Марко Качаревић: „Културом се живи“
У духу његовања културе сјећања – вјерни народ ће вечерас, 24. априла имати прилику да присуствује двјема значајним сабрањима – једном посвећеном историјском памћењу и жртви, а другом дјелатној љубави и доброчинству.
О овим догађајима у јутарњем програму радија „Светигора“ говорио је и најавио их Марко Качаревић, истичући њихов духовни и друштвени значај.
У београдском Дому омладине са почетком у 18 часова биће одржана свечана академија „Српске двери – Кошаре“. Овај догађај, који се већ традиционално организује, окупља учеснике и свједоке битке на Кошарама, умјетнике и грађане са циљем очувања сјећања на подвиг српских војника из 1999. године. Програм ће обухватити свједочења учесника, као и умјетнички дио кроз поезију, гусле и духовну музику чиме се на достојанствен начин чува успомена на оне који су дали живот за отаџбину.
Истог дана, са почетком у 19 часова у Културном центру Зрењанина биће одржан хуманитарни концерт под називом „Да се добро добрим врати“. Овај догађај организују Милица Досковић и Удружење српско-руског братства „Евгеније Родионов“, а сав приход намијењен је изградњи Храма Светог Саве на Мужљанској колонији.
Посјетиоци ће имати прилику да уживају у богатом културно-умјетничком програму уз учешће бројних извођача, међу којима се издваја и специјална гошћа Павлина Радовановић.
Говорећи о значају ових сабрања, Марко Качаревић је истакао да су и сјећање на жртву и спремност на доброчинство темељне вриједности које обликују идентитет једног народа.
„Чините добро и добру се надајте – то је врло јасно. Морамо стално то људима говорити зато што у овом времену себичности, мислим да овакве поруке су нам јако важне. Да се мало освестимо и да не гледамо само личне користи, него корист заједнице, ако то можемо назвати корист.
Једноставно, заједница је најважнија и најважније је да једни друге упутимо да ако нешто добро чинимо и помажемо, да просто можемо да очекујемо да ће се и нама добро вратити.
Другачије не може, јер то је један леп круг који је спојен – ако некоме помогнемо, поготово ако светињу помогнемо. Није то свима на радару. Свима је нека лична корист, у већини случајева све се пребацује на друштвене мреже, сви би да имају неке лајкове, прегледе… Много се нажалост мало чита, јер људи који много читају имају неку другачију свест и о себи, о свету и о заједници – о свему.
Нажалост, све је постало на 20-30 секунди прегледа, да му држи пазњу и то је то. Мислим да не обраћамо довољно пажњу у свакодневном животу на ту културу, јер култура није само тамо нешто што се организује увече, него то траје 24 сата и оно како треба да живимо. Ми том културом и вером морамо да живимо свакодневно, у сваком минуту нашег зивота, а не само када неко нешто организује, неки догађај; да ли је то позориште, фолклор, концерт, нека изложба или шта год, просто мислим да то треба живети.
„Културом се живи.“ – овим ријечима Качаревић је указао на то да култура и вјера нису одвојене од свакодневице, већ су њен темељ, те упутио позив свима да својим присуством и учешћем подрже вечерашња сабрања – како кроз достојанствено сјећање, тако и кроз даривање и љубав.
Ови догађаји, сваки на свој начин, свједоче о потреби да се не заборави прошлост, али и да се у садашњости дјелује кроз љубав и солидарност. Сјећање и доброчинство тако постају нераскидиво повезани, као путоказ будућим поколењима.
