У цркви Светог пророка Илије у црмничком селу Глухи До на Илиндан је прослављена храмовна слава.
Светом литургијом је началствовао протојереј Горан Ковачевић, свештеник у Ротердаму (Епархија западноевропска) уз саслужење јереја Крста Пламенца, пароха црмничког, и учешће вјерног народа.
За пјевницом су појали: монах Мардарије из манастира Светог Николе у Доњим Брчелима, теолог Предраг Аврам и Љиљана Васиљевић.
Бесједећи о Светом пророку Илији, отац Горан је рекао да је пророк Илија живео у једном времену које је слично овом данашњем – времену великих превара, те да га је Господ узео на небо и да га припрема за једно вријеме које ће доћи.
”Време једне велике преваре, опсенарије. Доћи ће неко ко ће личити на Христа, изгледа да ће му многи људи поверовати, као што су многи људи у време пророка Илије ушли у један култ – култ обожавања човека, култ обожавања демона који су се представљали да су богови. Конкретно култ бога Вала. Такав култ смо ми овде познавали дуги низ деценија. То је оно што је блаженопочивши Митрополит Амфилохије називао брозомора, значи култ једнога човека. ”
Он је нагласио да пророци нису они који се и у наше вријеме лажно представљају као они који виде будућност, него они који нас опомињу да се враћамо путу Божијем.
”Пророци су они који откривају вољу Божију и који нас и народ тада и народ будући ће опомињати да се враћамо Јеванђељу и Речи Божијој, јер са тог пута знамо да скренемо. Тако су и у време Илије скретали и тако ће, изгледа, Господ је то предвидео, народ новозаветни скретати. Дакле, слаће нам, као што је слао том народу, пророке да нас враћају на пут Господњи, да нас опомињу. То су пророци. Не само људи који виде будућност, него који нас опомињу да се враћамо путу Божијем. ”
Отац Горан је у наставку описао сусрет Светог пророка Илије са Богом на планини Хорив, те скренуо пажњу на то да иако пред Господом ка Илији иду страшња знамења, у сусрету са Илијом, Господ му се обраћа тананим, како је казао ”љубећим” гласом, који и пророку Илији тада, а и нама данас даје важну лекцију.
”Шта се догоди? Јави се глас тих и танан, љубећи један глас, и каже то порази Илију и он се скруши пред Богом. То је суштина онога што ми знамо о Богу, који се нама новозаветним људима у пуноћи открио у лику Господа нашег Исуса Христа – да је он у суштини својој љубав и љубећи, тих и танан глас, и то је важно да знамо. Дакле, Бог није нека сила и снага и моћ и власт, иако то све Он поседује, Он је у суштини ствари љубав. Таквим језиком треба разговарати са Богом и то треба имати у своме срцу”, закључио је отац Горан.
Након заамвоне молитве литија је опходила храм. Потом су благосиљани славски дарови и пререзан је славски колач, а након тога је одслужен помен за све упокојене у овоме селу.
Славско сабрање је настављено за трпезом љубави коју је припремио овогодишњи домаћин славе, г. Мирко Ћеклић са породицом. Сабрање је украсило и појање уз гусле монаха Мардарија.
За наредну годину кумство славе је преузео г. Васко Масоничић и његова породица.
По завршеном славском сабрању у цркви Светог Илије у Глухом Долу, у дому својих родитеља крштена је дјевојчица Милица Масоничић.
Оливера Балабан
Фото: Христина Пламенац
