Поводом празника Преподобног Теодора Ушакова, данас, 15. октобра, црква на Савинској дубрави у Херцег Новом, која је посвећена овом Божијем угоднику, прославила је своју славу
Светом литургијим је началствовао протојереј-ставрофор Ђорђе Оровић, дугогодишњи хергеновски парох који је у пензији, уз саслужење свештенства херцегновског намјесништва и братства манастира Савине, а у молитвеном присуству великог броја вјерног народа.
Након заамвоне молитве храм је опходила литија, а потом су освештани славски дарови и преломљен славски колач.
Такође, одслужен је и парастос поводом четрдесет дана од упокојења мале Мирке, кћерке о. Јована Васића.
Пригодном бесједом сабранима се обратио и празник честитао протојереј Никола Тодоровић, подсјећајући да је Свети Теодор био војник и војвода руски који је почетком 19. вијека учестовао у биткама против Наполена, бранећи Боку од француских освајача, али и велики угодник Божији.
“Теодор Ушаков је био онај који је крст носио, онај који је војевао и ослобађао земље православне и овдје, и нашу Боку заједно са Светим Петром Цетињским, и њему данас је слава и част и то ће бити у вјекове вјекова. Честитамо нашем о. Обрену, његовим парохијанима, данашњим свечарима, на овом предивном дану и прилици да се Богу помолимо, да се причестимо Светињом, да се саберемо у Светињи и око Светиње.”
Подсјетивши да у Јерусалиму постоји улица Виа Долорес – Улица плача, којом је Христос носио Крст свој до голготе, отац Никола је казао да је живот управо тај пут и да је то други повод данашњег сабрања – да се поклонимо и поменемо недавно упокојену малу Мирку и да се поклонимо жртви родитеља и сродника и свих оних који саосјећају у болу.
Отац Никола Тодоровић је казао да нема човјека да живи, а да не греши, да нема човјека чија судба није да свој крст понесе до краја. Неко издалека ропће и буни се како је добио тежак крст, али кад дође испред голготе и види на Крсту разапетог Господа нашег Исуса Христа, онда схвати, казао је отац, да је тај његов пут уствари био осмишљен пут, пут спасења, не пут страдања.
“Пут који води кроз васкрсење у живот вјечни. Оно што су ријечи Господње: Не браните дјеци да долазе к мени, ја сам до јуче мислио да то важи само за храм, а уствари то важи управо да приведемо и дјецу своју, као што је Аврам принио свога сина јединца Исака, и тиме показао праву вјеру и право достојанство човјека и дао нам примјер шта је љубав, а шта је жртва, и да праве љубави нема без жртве. И ако дамо онај свој принос, ако дамо срце своје на Олтар свети, онда је логично да дамо најбоље, најљепше, најсветије, најблагословеније. Бог не тражи од свакога исто, али тражио је и добио је од нашег дивног оца Јована и наше дивне Маре, и не само од њих, од свих сродника и од свих нас, добио је анђела Божјега.”
Истичући да су родитељи добили заступника небескога, анђела Божјег на небесима, отац Никола је позвао све присутне да се у данашњем дану поклоне Крсту Господњему и на њему васкрслом Господу, да се поклоне страдању нашега Спаситеља:
“Али да не заборавимо да се поклонимо и поклањамо свима онима који су кренули том улицом Виа Долорес на путу до голготе. И кад видимо да човјек пати, да страда, да га не осуђујемо. Ако му је крст тежак да приђемо да му помогнемо, да приђемо као што би Христос пришао, као што би Бог помогао свакоме од нас. Христос распети, али васкрсли је побиједио смрт и нама дао нову наду, нама православнима, утемељену на том општем васкрсењу, општем оптимизму да је Бог побиједио смрт, и наша Мирка је на небесима. Наша Мирка чедо Божије, анђео Божији и данас са нама пјева: Слава Господу на висини и на земљи мир.”
На крају свог обраћања протојереј Никола Тодоровић казао је да је Мирка нашла покоја и спокоја, 40 дана је прошло, и да остаје једно дивно послушање да тај крст и отац Јован и Мара и сродници и сви други понесу до краја, а на том крају стоји Христос:
“И да ми кажемо нашем Господу: Ево, Господе, и ми смо издржали до краја! Неко је прије дошао, наша Мирка прије, али и ми ходимо тим путем. Благослови све нас, благослови нашу Мирку, благослови овај сабор и Господе, распети и васкрсли, ти нас благослови све благословом Твојим: Оца и Сина и Духа Светога!”
Сабрање је благословио старешина цркве отац Обрен Јовановић који је казао да је сабор око Цркве Божије увијек сабор свих и они који су овдје на земљи и оних који су на небесима:
“Јер пред Господом нема мртвих, има само оних који су овдје на земљи привремено и оних који су у вјечном Царству небескоме. И то је кључ нашег живота. И кад се радујемо да говоримо Христос воскресе и кад тугујемо да говоримо Христос воскресе, и ако није тако онда нам је узалуд и радовање и туга наша”, поручио је отац Обрен.
Подсјетивши да је 40 дан од упокојења Мирке баш на празник Св. Теодора Ушакова у чијем је храму последњу Литургију земаљску одслушала, отац је казао да и она у Царству небескоме, заједно са Св. Теодором Ушаковим и са свима Светима, служи и слуша Божију Литургију која се непрестано служи у Царству небескоме.
“А ову овдје коју ми служимо је да би се и ми кроз њу спојили са њима и једног дана били заједно у Сабору свих Светих. Дан је и радостан и тужан, али Христос Воскресе радост донесе и тугу однесе. Морамо то да увијек имамо на срцу и када нам је најтеже и да знамо да је Господ васкрсао и да је побједио нашег највећег непријатеља – смрт.
Мирки нека је Царство небеско, а вама свима хвала што сте дошли у овако лијепом великом броју. Нека сте сви благословени”, казао је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски.
Сабрање у славу Божију, а у част Преподобног Теодора Ушакова, настављено за трпезом љубави.
Весна Девић
