U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: Sad otpusti slugu Tvoga, Gospode, jer videše oči moje spasenje Tvoje. – Još reče Simeon za Hrista Mladenca: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju. – Ana pak, koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A Fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, ljuti na Zahariju što stavi Djevu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu. Uveren, da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu Angela Božjeg. Dan Sretanja praznovan je od samog početka, no svečano praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544 godine, u vreme cara Justinijana (iz sinaksara praznika).
Često se među našim narodom može čuti pitanje da li je Sretenje Gospodnji ili Bogorodičan praznik? U svojoj Heortologiji protoprezviter Lazar Mirković beleži da Sretenje spada u dvanaest Velikih praznika, ali ne i u Gospodnje. On piše: „Praznik Sretenija Gospodnjeg pripada broju 12. praznika, ali ne Gospodnjih, no Bogorodičinih, jer ako praznik Sretenija Gospodnjeg padne u nedelju, to se služba vaskrsna ne zamenjuje službom praznika Sretenija, kako biva na Gospodnje praznike, no se poje zajedno sa njome. Kada jedan od dvanaest Gospodnjih praznika padne u nedelju, izostavlja se sasvim vaskrsna služba i služi se samo praznična. Po tome praznik Sretenije se naziva i praznikom Sretenija Presvete Bogorodice“.
Četrdeset dana od rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista, a nakon Starozavetnog vremena očišćenja, Presveta Bogomajka je sa svojim svetim zaručnikom Josifom došla u Jerusalimski hram, noseći četrdesetodnevnog mladenca Hrista, da ispuni dvostruki zakon Gospodnji: da se posle porođaja očisti prinošenjem propisane žrtve Bogu i svešteničkom molitvom, i da postavi pred Gospodom prvenca i da ga otkupi ustanovljenom cenom. U Mojsejevim knjigama je zapisano: Kad žena zatrudni i rodi muško, nečista da je sedam dana; i u osmi dan neka se obreže dete. A ona još trideset i tri dana neka ostane čisteći se od krvi; nijedne svete stvari neka se ne dotiče, i u svetinju neka ne ide, dok se ne navrše dani čišćenja njezina. A kad se navrše dani čišćenja njezina, neka prinese jagnje od godine za žrtvu paljenicu, i golupče ili grlicu za žrtvu radi greha. Ako li ne može dati jagnjeta, onda neka uzme dve grlice ili dva golubčića, jedno za žrtvu paljenicu a drugo za žrtvu radi greha; i pomoliće se sveštenik za nju i biće čista (3 Mojs. 12, 7.2.3.4.6.8). Zatim o zakonu o postavljanja prvenca pred Gospodom zapisano je: Posveti mi svakog prvenca, što god otvara matericu (2 Mojs. 13, 2). I Prvenca između sinova svojih da daš meni (2 Mojs. 22, 29). Iz ovih Starozavetnih odeljaka vidimo da se praznik Sretenja temelji na Starozavetnom zakonodavstvu, jer Spasitelj sveta blagoizvole da ispuni i održi svaki zakon. I Presveta Bogorodica noseći u rukama Zakonodavca, ispunjava zakon očišćenja iako je bila čistija od snega, budući da je besemeno rodila Gospoda. Sveti Oci svedoče da sveti prorok Zaharija, otac Pretečin, prečistu Djevu, kada je sa Mladencem došla u hram, stavi ne na mesto za žene koje se očišćuju, nego ma mesto za devojke, na kome nisu mogle stajati žene koje imaju muža. Za razliku od ostalih Bogorodičnih praznika koji se temelje na osveštenom predanju crkve, svedočanstva o prazniku Sretenja Gospodnjeg nalazimo kod Evangelista Luke. Presveta Bogorodica i pravedni Josif obručnik njen, donose Hrista u hram Jerusalimski kod prvosveštenika Zaharija, da se nad njim izvrši onaj Starozavetni zakon koji se ispunjavao kroz bogosluženje jerusalimskog hrama. Pravedni starac Simeon, nazvan Bogoprimac, ispunjen Duhom Svetim postaje svestan da se aktualizuje dato obećanje Božje, i da to sveto dete jeste upravo taj obećani pomazanik Gospodnji onaj koji donosi Carstvo Božije u svet, koji svet ispunjava Duhom Svetim. Kada je na svoje ruke primio Spasitelja, starac Simeon ispunjen blagodaću i duhovnom radošću izgovara molitvu koju do danas i mi izgovaramo na svakom večernjeg bogosluženju: “Sada otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem svih naroda. Svetlost, da prosvećuje neznabošce i slavu naroda tvoga Izrailja.” (Lk. 2, 29-32)
Ovaj dirljiv i molitvom ispunjen susret Hrista i svetog starca Simeona nikako ne predstavlja samo jedan od važnih događaj iz Spasiteljevog života, već iz njega isijava duhovni značaj koji prosvetljuje svakoga od nas. Iz ovog svetog i blagodaću ispunjenog susreta otkriva se velika tajna sjedinjenja Boga i čoveka u ličnosti Bogočoveka Hrista, a kroz Njegovo telo i prečasnu krv kojima se sjedinjujemo na svakoj Svetoj Liturgiji, otkriva se i tajna sjedinjenja čovečanskog roda i sve tvorevine Božije sa Bogom. Sa druge strane, slobodno možemo reći da naš susret sa Bogom počinje prilikom Svete Tajne Prosvetljenja (krštenja), dobijajući svoj vrhunac u Svetoj Evharistiji kroz koju svoje Krštenje uvek i iznova potvrđujemo, potvrđujući tako i naše pripadanje Crkvi kao Bogočovečanskoj zajednici Boga i ljudi. Po rečima prepodobnog starca Justina ćelijskog Sveta Evharistija, kao Tajna nad tajnama i kao čudo nad čudima, predstavlja naše ohristovljenje, ispunjenje vascelog bića Bogom, te tako nije slučajno učenje Crkve da Prečasna krv Gospodnja u trenutku pričešća postaje deo našeg krvotoka. Tako praznik Sretenja Gospodnjeg, susreta Boga i čoveka empirijski osećamo na svakom svetom bogosluženju u molitvenom zajedničarenju sa Bogom, a najopitnije na Svetoj Liturgiji sjedinjujući se sa Gospodom.
Bogosluženje praznika Sretenja Gospodnjeg
Raduj se, Blagodatna Bogorodice Djevo, jer iz Tebe zasija Sunce Pravde, Hristos Bog naš, Koji prosvećuje one u tami; veseli se i ti starče pravedni, koji si primio u naručje Oslobodioca duša naših, darujućeg nam Vaskrsenje! (tropar)
Prema svedočanstvu Etarije, praznik Sretenja Gospodnjeg počeo je da se praznuje od četvrtog veka u Jerusalimu. Eterija zanimljivo naziva ovaj praznik četrdeseti dan od Bogojavljenja, dok ga Sveti Kiril Aleksandrijski naziva lepim i divnim praznikom. Na zapadu je praznik počeo da se proslavlja malo kasnije, tačnije od petog veka. Zanimljiva je bogoslužbena praksa litijskog hoda sa upaljenim svećama, iz Rima koja je kasnije prešla na hrišćanski istok, a koju pominje prota Lazar Mirković. Sva himnografija praznika pored vrlo lepog i sadržajnog opisivanja spasonosnog događaja, naglašava centralni momenat susreta Boga i čoveka. Praznik ima i svoju zaamvonu molitvu:
„Vladiko Gospode Bože, Ti si Jedinorodnoga Sina Tvoga i Logosa, rođenoga od žene i pod zakonom, poslao u svet, da bi one koji su pod zakonom iskupio i kroz Duha Tvoga Njegov dolazak starcu Simeonu pretskazao i njemu ga najavio; Ti sâm i nas nedostojne sluge Tvoje blagoslovi Tvojom svetlošću, i kao što si primio ispovest proročice Ane, primi i naše molitve; i udostoj nas da budemo prigrljeni umnim naručjem ovaploćenoga Tvoga Logosa, i da u osveštanim hramovima budemo pomazivani Svesvetim Tvojim Duhom; Blagoverni narod naš razveseli silom Tvojom, darujući mu pobedu nad neprijateljima njegovim, da bi se i u nama proslavilo veličanstveno ime Tvoje i Jedinorodnoga Sina Tvoga i obožavanoga i Životvornoga Duha Tvoga, sada i uvek i u vekove vekova amin.ˮ
Praznik Sretenja Gospodnjeg ima jedan dan pretprazništva i sedam dana poprazništva. Važno je napomenuti i na jednu bogoslužbenu osobenost na liturgiji praznika. Sretenje je jedini praznik Presvete Bogorodice koji ima vhodni stih, takozvano vhodnoje (Skaza Gospod spasenje svoje, pred narodom otkri pravdu svoju) , kao i poseban praznični otpust na kraju Liturgije (Hristos istiniti Bog naš, koji je radi našeg spasenja blagoizvoleo biti držan u naručju pravednog Simeona…), što takođe nije slučaj sa ostalim praznicima Presvete Bogorodice. Kao pričasten poje se psalamski stih: Čašu Spasenja primiću i ime Gospodnje prizvaću (ps.111).
Ti, koji si kao što dolikuje, osvetio devojačku utrobu i blagoslovio ruke Simeonove, preduhitrivši nas i sada, spasao si nas, Hriste Bože. Smiri državu u ratovima i osnaži narod naš koji si zavoleo, Jedini Čovekoljupče! (kondak)
Branislav Ilić, teolog
