Svečana akademija u čast jubileja Prepodobnog Justina Ćelijskog

Ava Justin nas je naučio veri, naučio nas je molitvi, naučio nas je ljubavi

Prepodobni ava Justin je besedio davne 1966. godine, u vreme bezbožničkog komunizma: „Na Terazijama Sveti Sava raspet na krstu, na Terazijama beogradskim, na glavnom trgu, na glavnoj raskrsnici, na glavnom putu i putevima raskršća Evrope, Azije i Afrike, eto Srbi podigli krst i raspeli na njemu Svetog Savu. A on, tužan i pun ljubavi za nesrećno potomstvo svoje, vapije sa krsta: Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade”.

A ove 2024. godine, u Nedelju mironosica, uslišiše se Savine molitve, pa Srbi na tim istim Terazijama beogradskim proslaviše Vaskrslog Gospoda i istog tog Njegovog velikog ugodnika, Svetog Justina Ćelijskog.

Veliku salu Pozorišta na Terazijama, njene lože i galerije večeras je dupke ispunilo i staro i mlado. Otačastveni arhijereji predvođeni Patrijarhom srpskim, predstavnici državnih vlasti, važnih kulturnih i naučnih institucija, studenti i đaci okupili su se da u prestonici vascelog Srpstva svečano obeleže 130 godina od rođenja, 45 godina od upokojenja i 10 godina od prenosa moštiju Prepodobnog oca našeg Justina Ćelijskog. Publika je sedela čak i na podu između redova sedišta, a veliki broj zainteresovanih je, nažalost, ostao na ulici ispred pozorišta.

Svečana akademija nikoga nije ostavila ravnodušnim. U dramskom delu, prožetim veoma upečatljivim video prilozima, lik Svetog ave Justina je više nego uspešno oživeo dramski umetnik Andrej Šepetkovski. „Cilj čovečijeg života i njegova neprekidna težnja treba da bude ostvarivanje Bogočoveka Hrista u sebi. Hristos je odgovor na sva čovekova pitanja. Posle Hristovog dolaska, nebesa su ostala stalno otvorena, uspostavljena je stalna veza između Boga i čoveka. Čovek, to je ikona Božja, a rod ljudski jeste ikonostas Božji…” Avine su reči koje su opet i opet dirnule srca svih prisutnih.

Kroz lik čuvenog dr Vladete Jerotića, jednog iz plejade istaknutih intelektualaca, arhijereja, naučnika i umetnika na čije živote je Prepodobni Justin Ćelijski nemerljivo uticao, a koga je uverljivo prikazao dramski umetnik Đorđe Kreća, kazivano je Avino čudesno žitije ispunjeno podvigom, stradanjem i u savremeno doba neprevezađinim bogoslovskim nadahnućem.

Posebnu emociju i duhovnu poruku nosio je lik monahinje, u izvođenju dramske umetnice Milene Jakšić, inspirisan znamenitim ćelijskim igumanijama Sarom i Glikerijom, Avinim saturdnicama u podvigu i molitvi, ljubavi i odanosti, mudrosti i hrabrosti, čovekoljublju i bogoljublju.

Naravno da ni večerašnja svečanost nije mogla da prođe bez učešća učenika beogradske Bogoslovije Svetog Save, Avine alma mater, čiji je hor predvođen profesorom Brankom Tadićem, zajedno sa Katarinom Božić, sopranom divnog glasa i veoma izraženog osećanja za duhovnu muziku, učestvovao u najlepšim scenama svečane akademije.

Kruna večerašnje svečanosti bilo je izlaganje Preosvećenog Episkopa bačkog g. Irineja o svom duhovnom ocu, velikom Božjem ugodniku iz roda srpskog i jednog od najvećih pravoslavnih bogoslova savremenog doba. „Za me­ne na­rav­no, kao stu­den­ta teolo­gi­je u to vre­me, bi­lo je po­seb­no za­ni­mlji­vo nje­go­vo bo­go­slo­vlje, ali i nje­gov molitve­ni lik, lik li­tur­ga, lik sve­šte­no­slu­ži­te­lja. Te dve di­men­zi­je u nje­go­voj lično­sti bi­le su ne­raz­de­lji­vo spo­je­ne, bi­le su ži­va ilu­stra­­ci­ja po­zna­te bo­go­slov­ske isti­ne po ko­joj pra­vi­lo mo­li­tve, ev­ha­ri­stij­sko i li­tur­gij­sko pra­vi­lo, lex oran­di, pred­sta­vlja iz­vor i na­dah­nu­će za pra­vi­lo ve­re, za lex cre­den­di. Za­i­sta je nje­go­vo bo­go­slo­vlje bi­lo plod nje­go­vog ži­vog li­tur­gij­skog su­sre­ta sa Ži­­vim Bo­go­čo­ve­kom Hri­stom. On nika­da, uve­ren sam, baš ni­ka­da ni­je bo­go­slov­stvo­vao sa­mo te­o­ret­ski, knji­ški, na osnovu ne­če­ga što je na­u­čio me­ha­nič­ki, ne­go uvek upra­vo iz tog unu­tra­šnjeg du­bo­kog do­ži­vlja­ja. Ta­ko se za nje­go­vu te­o­lo­gi­ju mo­že s pra­vom re­ći da je bi­la opit­no, doživljaj­no i bla­go­dat­no bo­go­slo­vlje ko­je iz­vi­re iz su­sre­ta i bo­go­za­jed­ni­štva, ili čak, bo­go­vi­đe­nja”, rekao je episkop Irinej.

Vladika je posebno istakao da su Žitija svetih jedna od vrhunskih pojava pravoslavne teologije. „Sveti Justin se nije libio da, kada je već bio ugledni profesor dogmatike, posveti sedamnaest godina prevođenju Žitija svetih, da ih sve prevede i objavi u dvanaest tomova. I ne samo to, nego da se poziva u svojim bogoslovskim delima na Žitija svetih, što do njega teolozi nisu radili”, naglasio je vladika Irinej, koji je svoju besedu završio rečima koje je o njegovom učitelju danas u hramu Svetog Save izrekao patrijarh Porfirije: „Ava Justin nas je naučio veri, naučio nas je molitvi, naučio nas je ljubavi”.

Izvor: SPC