Niko nije izvršio toliko preporoda u našem rodu kao Sveti Otac Nikolaj, jedna je od poruka propovedi Mitropolita kanadskog g. Mitrofana, izgovorene na liturgijskom sabranju u manastiru Lelić, koje je u Nedelju slepog predvodio Visokopreosvećeni Mitropolit sremski g. Vasilije, uz molitveno učešće Mitropolita banjalučkog g. Jefrema i kanadskog g. Mitrofana, sasluživanje više sveštenoslužitelja i prisustvo vernog naroda
U rečima „Hristos vaskrse“ je vera naša i bez nje nema spasenja i smisla našem životu, naveo je u prazničnoj propovedi Visokopreosvećeni Mitropolit kanadski g. Mitrofan, uputivši sabrane da je Sveti Serafim Sarovski tim rečima pozdravljao sve sa kojima se susretao, a Sveti apostol Pavle u svojim propovedima isticao značaj te svete vere, u kojoj su živeli Božji ugodnici. Jedan od njih je i Sveti Vladika Nikolaj, u čijem je prenosu moštiju Mitropolit Mitrofan lično učestvovao i trenutke otkrivanja zemaljskog traga Lelićkog Zlatousta smestio u nezaborav. Takođe, podelio je kanadski arhijerej svoje sećanje, 1975. godine, kao diplomac Bogoslovskog fakulteta Srpske Pravoslavne Crkve, upoznao je Prepodobnog Oca Justina Ćelijskog i razgovarao sa njim, te uspomenu na taj veliki dan čuva u svom srcu.
Sveti ljudi nosili su veru u vaskrsenje Hristovo, u vaskrslog Gospoda našeg Isusa Hrista. Zato su ostali toliko veliki. Neko je rekao davno:“Prvo Sava pa Varnava“, a ja bih se usudio da kažem:“Prvo Sava pa Nikolaj“. Niko nije izvršio toliko preporoda u našem rodu kao Sveti Otac Nikolaj- Lelićki, Ohridski, Žički, Sveamerički i Svepravoslavni, kako mnogi naši oci kažu. Ovde smo došli da se poklonimo njegovim svetim moštima i da izmolimo da unese mir u našu srpsku zemlju, u našu Srbiju, o kojoj je on mnogo pevao i za kojom je mnogo plakao dok je bio u izgnanstvu u Americi sve do smrti 1956. godine- kazao je Mitropolit Mitrofan u čast Svetog Vladike Nikolaja kraj njegovog kivota u zadužbini, koju je zavičaju darivao sa blagočestivim roditeljima Katarinom i Dragomirom.
Nadovezujući se u svom slavoslovlju, Vladika Mitrofan je istakao takođe važnu ulogu u duhovnom životu srpskog naroda, koju je imao Prepodobni Otac Justin Ćelijski.
Drugi veliki otac, nije što je naš, Justin Ćelijski ostavio je toliko neizbrisivog traga u našem narodu svojim bogoslovljem, svojim životom. Često je govorio da su hrišćani „živo hodajuće jevanđelje“… Neka bi dao Gospod da se u našem narodu sve više učvršćuje vera u vaskrslog Gospoda Hrista i da nam u tome pomognu veliki sveti oci naši na čelu sa Svetim Savom, Arsenijem, Maksimom, Petrom, Nikolajem Žičkim, Justinom Ćelijskim i mnogim drugim iz roda našeg, kojima nema broja. Da pomenemo sve mučenike jasenovačke, prebilovačke, jadovničke… po celoj srpskoj zemlji- rečima molitve svetima iz srpskog roda blagoslovio je Mitropolit Mitrofan sabrane u lelićkoj svetinji.
U završnici propovedi, kanadski arhijerej, u jednom delu života služenjem vezan i za Sjedinjene Američke Države, je kazivao o tuzi koju je osećala srpska dijaspora u toj zemlji, kada su mošti Vladike Nikolaja prenete u Srbiju. Govorili su, prisetio se Mitropolit Mitrofan, da su ih „ostavili sirote“. Ali, tešio ih je, „on nije otišao, ostao je trag njegov u manastiru o kome se brinuo Sveti Mardarije Libertivilski, koji zajedno sa Svetim Vladikom Nikolajem moli za sav srpski rod“, zaključio je Mitropolit Mitrofan.
Više vernika je pristupilo Svetoj tajni pričešća. Po završetku Svete liturgije, mitropoliti Vasilije, Jefrem i Mitrofan posetili su Dom Svetog Vladike Nikolaja, koji je na njegov praznik ove godine osvetio Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije. Srdačan prijem u manastirskom konaku priredio je starešina manastira Lelić, arhimandrit Georgije, zajedno sa svojom po gostoljublju poznatom obitelji. U znak blagodarja, Mitropolit Jefrem uručio je ikonu domaćinima.
Izvor: Eparhija valjevska
