Sveta velikomučenica Ekaterina – ćerka cara Konste. Po smrti oca živela s majkom svojom u Aleksandriji. A majka joj beše potajna hrišćanka, koja preko svog duhovnog oca privede i Ekaterinu veri Hristovoj. U jednoj viziji Sveta Ekaterina primi prsten od samog Gospoda Isusa, u znak obručenja Njemu. Taj prsten do danas stoji na ruci njenoj. Beše Ekaterina vrlo darovita od Boga i vrlo dobro školovana u grčkoj filosofiji, medicini, retorici i logici, i pri tom beše i neobične lepote telesne. Kada zločestivi car Maksencije sam prinošaše žrtve idolima i naređivaše drugima da i oni to čine, Sveta Ekaterina izađe smelo pred cara i izobliči idolopokloničku zabludu njegovu. Videći je car jaču od sebe u mudrosti i znanju, pozva pedeset najmudrijih ljudi, da se s njom prepiru o veri i da je posrame. No Ekaterina njih nadmudri i posrami. Razjareni car naredi da se svih pedeset mudraca sagore u ognju. Ovi mudraci, po molitvi Svete Ekaterine, pred smrt svi ispovediše ime Hristovo i objaviše sebe hrišćanima. Kada mučenica beše u tamnici, privede u veru pravu vojvodu carskog Porfirija sa dve stotine vojnika i samu caricu (Avgustu-Vasilisu). Svi postradaše za Hrista. Pri mučenju Svete Ekaterine javi joj se angel Božji, zaustavi i izlomi točak, na kome sveta devojka bi mučena; a potom javi joj se i sam Gospod Hristos i uteši je. Posle mnogih mučenja Ekaterina bi mačem posečena u svojoj osamnaestoj godini, 24. novembra 310. godine. Iz njenoga tela isteče mleko mesto krvi. Čudotvorne mošti počivaju joj na Sinaju.
Tropar (glas 4):
Vrlinama kao svetlošću sunčanom si prosvetila neverne mudrace, i kao presvetli Mesec noćnim putnicima, odagnala si tamu neverja, i caricu si uverila, i zajedno sa njom i mučitelja si izobličila, bogozvana nevesto, blažena Ekaterina. Sa željom si došla u nebeski Dvorac ka prekrasnom Ženiku Hristu, i od Njega si carskim vencem uvenčana: Njemu sa Anđelima predstojeći, moli se za nas, koji slavimo preslavnu uspomenu tvoju.
