Prvog dana stradalne (strasne) nedelje bogoslužbeno se sećamo Svetog pravednog celomudrenog Josifa, prokletstva besplodne smokve, kao i Evanđelske perikope o vinogradarima. U nastavku objašnjavamo bogoslužbene osobenosti prva tri dana stradalne sedmice. Poslednja sedmica Spasiteljevog života na zemlji naziva se strasna ili stradalna sedmica. Crkvenoslovenska reč strast, u sebi sadrži nekoliko značenja: stradanje, trpljenje, bol…Svaki od dana stradalne nedelje nazvan je velikim i svetim zbog velikih i spasonosnih događaja iz Spasiteljevog života, i svaki je posvećen određenim molitvenim spomenimâ.
Po rečima Svetog Jovana Zlatoustog ova sedmica se naziva „velikomˮ, ne zato što su njeni dani duži ili je broj njenih dana veći, već zato što je Gospod u ovim danima izvršio velika dela: Razrušeno je carstvo đavola, uništena je smrt, pobeđen je greh, skinuto je prokletstvo, otvoren je raj i nebo je postalo pristupačno ljudima. Ljudi su postali sjedinjeni sa Angelima, razrušen je i uklonjen pregradni zid, i Bog mira je pomirio nebesko i zemaljsko. Zato se ova nedelja naziva Velika nedelja.[1] Sveti Epifanije kiparski poučava da su hrišćani dane stradalne nedelje provodili u naročitoj pobožnosti sa totalnim postom i pojačanom molitvom. Kroz aktivno učestvovanje u bogosluženjima stradalne nedelje, svaki hrišćanin postaje učesnik krsnog i stradalnog puta Hristovog. Sâm tropar koji pojemo prva tri dana podstiče u nama duhovnu budnost kako ne bismo zaspali grehovnim snom. Tako već na jutrenju Velikog ponedeljka u prvom sjedalnom pojemo da Gospod hita na voljno stradanje:
Stradanja časna, današnji dan, kao svetiljke spasonosne, prosijava svetu; jer Hristos hita da postrada po dobroti, On koji sve sadrži u svojoj ruci, prihvata da bude razapet na drvetu, da bi spasao čoveka.
Nevidljivi Sudijo, kako si u telu viđen, i dolaziš da budeš ubijen od ljudi bezakonih, Ti koji osudu našu osuđuješ stradanjem Svojim! Stoga hvalu, veličanje i slavu uznoseći tvojoj vlasti, Reči, saglasno prinosimo.
Bogoslužbene osobenosti prva tri dana stradalne sedmice ogladaju se u zajedničkom troparu i egzapostilaru na jutrenju, kao i u zajedničkom otpustu. Na jutrenju posle sjedalnih čita se tumačenje Evanđelja, kao i Svetootačko tumačenje perikope koja se toga dana čita. Nakon ovih čtenija na jutrenju se čita i Evanđelje. Bitno je naglasiti da na jutrenju ne pojemo Česnjejšuju, već pripeve iz tripesneca koji su praćeni stihom „Slava tebi Bože naš, slava Tebi!ˮ
Gle Ženik dolazi u ponoći i blažen je sluga kojega nađe budnog; a nedostojan je, opet, kojeg nađe lenstvujućeg. Gledaj, zato, dušo moja, da te san ne savlada, da ne budeš smrti predana, i izvan Carstva zaključana; nego se otrezni kličući: Svet, Svet, Svet si Bože naš, molitvama Bestelesnih Sila pomiluj nas. (tropar)
Ložnicu tvoju vidim, Spase moj, ukrašenu, i odeću nemam da bih ušao u istu. Prosveti haljinu duše moje, Svetlodavče, i spasi me. (egzapostilar)
Hristos istiniti Bog naš, koji radi našega spasenja ide na dobrovoljno stradanje… (otpust)
Prva tri dana stradalne nedelje karakteriše i služenje Liturgije Pređeosvećenih darova, na kojoj se mali vhod vrši sa Evanđeljem iz razloga što se na njoj i čita Evanđelje. Od Starozavetnih čitanja na Pređeosvećenim Liturgijama ovih dana zadržava se čitanje iz Knjige postanja, dok se čitanje iz priča Solomonovih zamenjuje čitanjem iz Knjige o Jovu. Na Veliki ponedeljak, utorak i sredu preporučuje se služenje Liturgije Pređeosvećenih darova Svetog Apostola Jakova brata Gospodnjeg, koju imamo na srpskom jeziku, čiji prevod je priredio blaženopočivši Episkop žički Hrizostom (Stolić), a izdao je Eparhijski Upravni Odbor Eparhije banatske, 1996. godine. Jedna od prepoznatljivih osobenosti ovih dana jeste čitanje Četvoroevanđelja na trećem, šestom i devetom času. U zvaničnom tipiku za svaki dan u izdanju Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, o ovim Evanđelskim čitanjima nalazimo sledeću napomenu: U praksi se ovo čitanje Svetog Evanđelja isključivo u prva tri dana strasne sedmice pokazalo kao teško ostvarivo. Iako postoji nekoliko modela odstupanja od važećeg tipika, blažene uspomene profesor A. A. Dmitrijevski kaže da je idealu crkvene prakse zacrtanom u tipiku, najbliže čitanje Evanđelja, šeste i sedme, umesto samo sedme sedmice posta.
Raspored čitanja Četvoroevanđelja na trećem, šestom i devetom času:
Ponedeljak:
Na trećem času: Matej 1-14. glave.
Na šestom času: Matej 15-28 glave.
Na devetom času: Marko 1-8 glave.
Utorak:
Na trećem času: Marko 9-16 glave.
Na šestom času: Luka 1-8 glave.
Na devetom času: Luka 9-16 glave.
Sreda:
Na trećem času: Luka 17-24 glave.
Na šestom času: Jovan 1-6 glave.
Na devetom času: Jovan 7-13,30 stih
Bogosluženje Svetog i Velikog ponedeljka
Jakov oplakivaše gubitak Josifa, a plemeniti seđaše na kolima, kao car poštovan. Jer pošto ne posluži tada Egipćanki na zadovoljenje slasti, bi proslavljen od Onoga koji poznaje srca ljudi, i koji šalje venac nepropadljiv. (kondak Velikog ponedeljka)
Kroz bogosluženje Svetog i Velikog ponedeljka sećamo se Svetog pravednog celomudrenog Josifa, koga još nazivamo i praobrazom Hristovim budući da je od svoje braće prodan za trideset srebrnika i utamničen, da bi se na kraju iz tog stradanja uz Božiju pomoć javio kao pobednik. Kroz ceo kanon Velikog ponedeljka slavimo i veličamo pravednog Josifa koji je postao primer celomudrenosti. U ovaj prvi dan stradalne nedelje sećamo se i one od Gospoda proklete i sasušene smokve, koja na simvoličan način predstavlja judejsku sinagogu, u kojoj Spasitelj nije pronašao plod kakav dolikuje, već samo senku zakona, zbog čega im je oduzeo i tu senku, ispunivši sobom zakon. Prema nekim tumačenjima Gospod kažnjavajući ovu smokvu pokazuje da ima vlast da sudi jer je Sin Čovečiji, ali ne želeći da kazni čoveka On kažnjava bezdušnu i neosetljivu smokvu. Sveti Isidor Pelusiot nas pak podseća da smokva predstavlja i drvo neposlušanja sa čijim listovima su Adam i Eva pokrili svoju grehovnu nagotu. Kroz bogoslužbene pesme ovog prvog dana stradalne nedelje bivamo pozvani da zajedno sa Gospodom idemo u Jerusalim, sa očišćenim umom i umrtvljenim strastima.
Gospod koji ide na voljno stradanje, apostolima govoraše na putu: Evo uzlazimo u Jerusalim, i predaće se Sin Čovečiji, kao što je pisano za Njega. Hodite, dakle, i mi, očišćenim mislima, pratimo Ga, i saraspnimo se sa Njim, i umrtvimo Njega radi životna uživanja, da bi i oživeli sa Njim, i čuli Ga kako vapije: Neću više ići u zemaljski Jerusalim da bih stradao, nego ushodim k Ocu mome i Ocu vašem, i Bogu mome i Bogu vašem, i uzneću vas sa sobom u gornji Jerusalim, u carstvo Nebesko. (Prva stihira na Gospodi vozvah Velikog ponedeljka)
Crkvene pesme Velikog ponedeljka sastavili su znameniti himnografi, Sveti Andrej Kritski, Sveti Jovan Damaskin, Sveti Kozma Majumski. Najstarija svedočanstva o bogosluženju Svetog i Velikog ponedeljka nalazimo od sedmog veka u jerusalimskom kanonaru, dok kasnija svedočanstva nalazimo od devetog veka u tipiku Velike carigradske crkve i Evargetidksom tipiku, kako nam svedoči prof. Lazar Mirkoviću svojoj „Heortologijiˮ.
Iz himnografije Velikog ponedeljka:
Dostigavši, verni, spasonosno stradanje Hrista Boga, neizrecivo Njegovo dugotrpljenje proslavimo; da bi milosrđem svojim savaskrsao i nas, umrtvljene grehom, kao dobar i čovekoljubiv.
(Druga stihira na hvalitne)
Gospode, koji ideš na stradanje, utvrđujući svoje učenike, govorio si, uzevši ih nasamo: Kako se ne sećate mojih reči, koje sam ranije rekao vama, da ni jedan prorok ne može, kao što je pisano, sem u Jerusalimu biti ubijen. Sada je, dakle, vreme nastalo za koje sam vam rekao: Jer evo predajem se u ruke grešnika da budem porugan, koji će me i na krst prikovati, i grobu predati, omrznutog smatraće me kao mrtva. Ipak, ne bojte se! jer ću tridnevan vaskrsnuti, na radost vernih, i život večni.
(Slava i sada na hvalitne)
Gospode, učeći svoje učenike da razmišljaju o najsavršenijim stvarima, govorio si im da ne budu kao neznabošci, u vladanju nad najnižim stvarima. Jer neće tako biti vama mojim učenicima, jer hoteći siromah sam. Prvi, dakle, među vama da bude svima sluga, a onaj koji vlada kao podčinjeni, i prvoizabrani kao poslednji; jer i Sam dođoh da Adamu osiromašenom poslužim, i dušu moju dadem za izbavljenje mnogih koji mi kliču: slava Tebi.
(Druga stihira na stihovnjim)
Branislav Ilić, teolog
Izvor: SPC
