У Медитеранском спортском центру у Будви је 28. јануара 2024. године, у организацији Архијерејског намјесништва будванског, одржана Светосавска академија.
На самом почетку, окупљене је поздравио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, честитајући празник и светосавске свечаности које се одржавају у нашој Митрополији више дана. Подсјетио је да су врсни књижевници, хиландарски духовници и монаси, Доментијан и Теодосије, написали по једну биографију Светог Саве. ”Обојца су се трудили да открију тајну Савине личности и иако су многи после њих писали о Светом Сави, нико од њих није ово достигао”, рекао је и додао да су они сваку његову врлину и особину потанко изучавали и описали, дубоко ушавши у психологију његове личности. Владика је из ових житија посебно истакао мир и богочежњивост Светог Саве, од његовог дјетињства до упокојења. ”Ова чежња је Саву као младића одвела на Свету Гору и довела га до пустиње, Карејске испоснице, која га је наводила да се осамљује да би се насамо са Богом разговарао”, рекао је и додао да се Свети Сава увијек враћао испосништву, у Кареји и Студеници, а обично се људи под теретом службе уморе и рекло би се да се богочежњивост заморила, али то се код Саве не види и то је нешто неизрециво.
”Нема ријечи да се опише Савина жеђ за Богом и његова жртва, љубав према Богу”, рекао је, нагласивши да је то прва Савина особина, а друга је родољубље и то је интересантно, да се један аскета и подвижник, враћа у свијет и са истом таквом енергијом жртвује се за свој народ.
”Најприје помињемо оснивање самосталне Жичке Архиепископије, Српске аутокефалне Цркве, али наравно не можемо изоставити и оснивање Хиландара, украшавање манастира Студенице, зидање манастира Жиче и осталих светиња заједно са Стефаном Првовјенчаним, те његов књижевни рад, његово милосрђе, које је некако украсило не само његову личност него се пренијело и на цијелу Цркву, а у томе погледу сви имају Светог Саву као узор, јер у дјелима милосрђа, доброте, љубави и човјекољубља њега нико није превазишао”, рекао је Владика.
Митрополит је такође нагласио да је Свети Сава спојио ове двије врлине и активности, а обје су од изузетно важног значаја, а без ове прве нема ни оне друге. ”Свети Сава је уградио себе у свој народ, своју државу, своју отаџбину, одуховио, објединио и духовном силом оснажио свој народ, удахнуо живот својој Цркви и дух Светога Саве је постао саставни дио нашег живота и наше духовности, а то је живоносни Божији Дух, који нас непрестано надахњује”, рекао је и додао да цио народ иде његовим путем, са неким одступањима и лутањима, али колико год био динамичан, он има златну светосавску нит. ”Ово се потврђује и данас, колико год се потискује Свети Сава у нашим школама, колико год се потискује његово наслеђе и наслеђе Немањића кроз државни систем, наш народ не скреће са пута Светог Саве, а ово видимо у цијелом српском народу и што нас посебно радује, то видимо у Црној Гори. Ево светосавске свечаности у Црној Гори трају најмање недељу дана”, рекао је и нагласио да је најважније што Светога Саву славимо кроз Света богослужења заједнички се молећи Богу, али исто тако и овим свенародним свечаностима које су прожете духовношћу и културом, прожете светосавским духом и свакако видимо да је његов дух покретач свега што је добро из наше прошлости, садашњости, а даће Бог да ће тако бити и у будућности. ”Нека помогне Бог и Свети Сава, благослов његов да буде на свима вама”, закључио је Митрополит Јоаникије.
Након Митрополитовог поздравног слова и пастирског благослова, бесједио је Живојин Ракочевић, књижњвник и новинар, а прије свега свједок-мартир наставка распећа нашег народа на његовој завјетној земљи. Како се ове године навршава тачно 20 година од последњег великог страдања српског народа на Косову и Метохији, мартовског погрома, његово присуство на академији је било веома значајно.
Услиједио је богат културно-умјетнички програм у коме су учествовали: Хор ”Преподобна мати Ангелина” из Никшића, Бојана и Никола Пековић, ансамбл ”Ђурђевданско коло”, дјечији хор будванске Музичке школе, Милица Радовић, као и дјеца, полазници школа вјеронауке Архијерејског намјесништва будванског.
Тијана Лекић
Фото: Јовица Поповић