Muzej

Свједочанство библијског страдања Херцеговине

У Музеју Херцеговине Требиње синоћ 20. фебруара, одржана је промоција књиге ,,Библијска 1941. година“ која је објављена у издању Књижевне задужбине „Кнез Мирослав Хумски“.

Muzej 1Књига је састављена од 16 извјештаја из Херцеговине, који су настали током Другог свјетског рата, а били су у посједу Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића).

„Сада већ давне 2017. године, у Манастиру Тврдош мени је блаженопочивши Епископ Атанасије показао ову архивску грађу, односно копије докумената из Архива Синода Српске православне цркве у Београду и изразио жељу да у једном тренутку буде објављено. Ово је изузетно вриједна грађа, а година 1941. је библијска по величини страдања Херцеговине и огромном страдању српског народа у Херцеговини. Парохијски свештеници су о тим догађајима свједочили, писали документа руком или на писаћој машини, слали Синоду Српске православне цркве, али уједно и оставили трајан свједок о једном тешком времену. У књизи имамо и детаљне извјештаје и из Дубровника, Мостара као и осталих мјеста као и из села Херцеговине које говоре о монструозним злочинима који су почињени“, рекао је на промоцији историчар др Горан Комар, извештава Радио Требиње.

Јеромонах Теофил, настојатељ манастира Дужи, велики познавалац лика и дјела блаженопочившег Епископа Атанасија је рекао да је ова књига дјело од изузетног значаја и свједочанство тешког времена.

„Епископ Атанасије је често говорио: ‘Моје су димензије од Косова до Јадовна’. Био је велики мученикољубац и све ране нашег народа њега су јако бољеле и до посљедњег тренутка свог живота, као велики теолог и патролог, писао је и говорио о страдању свог народа“, рекао је јеромонах Теофил, преноси Радио Требиње.

Рукописе су за штампу припремили Предраг Лозо, историчар и Горан Комар.

Издавање књиге благословио је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

Књига – “Библијска 1941. година” изашла је у издању Задужбине “Кнез Мирослав Хумски” и садржи шеснаест извјештаја из Херцеговине, који су током геноцида над Србима у НДХ дошли до Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Објава ових извјештаја била је жеља Владике Атанасија (Јевтића), који је посједовао ових 16 од укупно 76 извјештаја из Захумско-херцеговачке епархије и оставио др Горану Комару, вриједном и неуморном члану ове Задужбине. Ово издање је и позив да се пронађу и објаве и други извјештаји којих је укупно 4.504.

Извор: Епархија ЗХиП