Вукојица Сандић: „Сачувати традицију значи сачувати себе у себи“
У емисији „Тема јутра“ гостовао је народни гуслар Вукојица Сандић са којим је разговарано о васпитању младих, значају породице и личног примјера, очувању традиције, вјери, епској поезији, чојству и потреби за разговором између генерација.
Говорећи о томе шта дијете прво треба да научи, Сандић је указао на значај породичног васпитања и примјера који дијете прима од најранијег узраста. По његовим ријечима, прва знања долазе из дома, од родитеља, а најважније је сачувати и утемељити вјеру. Говорио је и о значају послушања као вриједности које су важне за духовни и људски развој.
„Примјери су најјачи докази“ – казао је Сандић, наглашавајући да млади највише уче управо посматрајући оне који су им узор. Говорећи о свом родном Бобову, Сандић је описао крај из којег потиче и нагласио значај завичаја и коријена. Повезујући човјека са мјестом из којег је потекао, казао је да је за разумијевање сопственог идентитета важно знати ко смо и одакле смо.
„Ако не знамо ко смо, одкле смо, тешко ћемо знати и куда ћемо“ – поручио је Сандић, говорећи о значају коријена, породичног наслеђа и завичаја.
На питање да ли млади данас губе интересовање за традицију, наш саговорник је казао да узрок не види искључиво у младима, већ и у окружењу и начину на који их одрасли васпитавају. Такође је говорио о потреби да родитељи препознају и подрже интересовања своје дјеце, умјесто да кроз њих остварују сопствене неостварене жеље.
„Сачувати традицију значи сачувати себе у себи“, истакао је он, указујући на потребу да се младима омогући да упознају своје наслеђе и да у њему препознају вриједности које су важне и данас.
Говорећи о гуслама, њихову вриједност види прије свега у повратку вјери, култури и традицији. Нагласио је да је у епској поезији сачувано много духовних, моралних и животних поука, због чега, како је казао, епска пјесма може имати значајну улогу у формирању младог човјека.
Говорио је о чојству и части, нагласивши да се времена суштински не мијењају, већ да их људи својим поступцима чине бољим или лошијим.
„Ко хоће да буде човјек, могао је прије хиљаду година бити човјек, може и данас, а моћи ће и за хиљаду година“, казао је он, истичући да бити човјек захтијева одрицање, одговорност и непрестани рад на себи.
У разговору је посебно било ријечи и о чојству као одбрани другога од себе, као и о значају Божијих заповијести и традиционалних моралних вриједности у животу човјека.
Говорећи о односу између генерација, Сандић је оцијенио да нам данас недостаје озбиљнијег разговора између младих и старијих. Кроз своје вишегодишње искуство у раду са младима и организацији школа и кампова гусала у више градова, свједочи о томе да међу младима постоји интересовање за традицију, али да је важно створити простор у којем ће они моћи да уче, разговарају и међусобно се упознају.
Ових дана Сандић се са младима налази на 17. кампу Школе гусала „Сандић“ у Етно-селу Станишићи код Бијељине, гдје се, поред учења гуслања и пјевања, наставља рад на упознавању младих са народном традицијом, културом и вриједностима које се преносе из генерације у генерацију.
