Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, на празник Преображења Господњег, 19. августа 2025. године, служио је Свету архијерејску литургију у Храму Преображења Господњег на Жабљаку, уз саслужење архимандрита Михаила, игумана манастира Светих архангела у Призрену и свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
У празничном евхаристијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ Жабљака и гости преображењског сабора, са којима су били и представници Општине Жабљак.
Након Литургије, свечана традиционална Преображењска литија, предвођена Архиепископом Методијем, свештенством и монаштвом, прошла је кроз град Жабљак.
По повратку у храм, благосиљан је славски колач и жито и обављено освећење грожђа.
Празник Преображења Господњег и храмовну славу архипастирском бесједом честитао је Високопреосвећени Митропилит Методије.
„Срећна нам слава овог дивног, планинског града, ове планине лијепе и величанствене и њеног подножја свуда наоколо на све четири стране свијета, свим добрим људима благословеним, људима добре воље, смјерним и кротким, који иду путем Христовим и путем својих отаца, ова дивна слава Преображења. Да вам кажем нешто у вези са овим дивним празником, који ви, засигурно, знате, али да се сви заједнички, овдје, саборно, братски и сестрински, у љубави подсјетимо.
Прије овог данашњег дана који прослављамо, празника светог Преображења, на неких седам-осам дана, прије него што ће се Христос пред својим апостолима, изабраним од изабраних, преобразити на Таворској гори, негдје у Кесарији Филиповој, каже јеванђелист, питао их је тајно, далеко од страха јудејског који су их прогонили да их ухвате за ријеч или за неко дјело па да их осуде, питао их је: Шта говоре људи за мене? Они слободни од тог страха, далеко од Јудеје, у далекој Кесарији Филиповој, ништа им није сметало да исповједе слободно своју вјеру, они кажу: Једни – да си Илија, неки – да си Јеремија или неки од пророка, неки – Јован Крститељ, устао из мртвих. Он каже: А шта кажете ви, ко сам ја? Апостол Петар, први између свих као и увијек, истрчавао је и предњачио и кад треба и кад не треба, рекао је: Ти си Христос, помазаник Божји. Онда му каже Исус: Блажен си Симоне, сине Јонин, није ти то открило ни тијело, ни крв, односно твоја природа људска, ни твоја памет, ни расуђивање, него то ти је открио Отац мој који је на небесима. Зато си блажен и од сад те зовем Петром, кифом. Петрос на грчком значи стијена“, навео је Архиепископ Методије, указавши на ријечи Господње, упућене апостолу Петру: На том камену ћу сазидати Цркву своју.
Митрополит је додаа да је Господ ученицима својим говорио како ће да иде у Јерусалим и да му треба пострадати, да ће се, иако су били далеко у Кесарији Филиповој, кад се врате у Јерусалим наставити прогон.
„Знајте, неће престати, јер тако треба да буде, да пострадам и да будем разапет, и да умрем на крсту због овога свијета и рода људског, али ћу трећи дан васкрснути – стално их је тјешио. Онда је рекао нешто дивно, што је предсказало овај данашњи дан и славу, рекао им је: Овдје, међу вама, имају неки од вас који неће смрти окусити док не виде славу Господњу и Царствоо небеско. После седам дана, у осми дан, а осам је број пуноће, пунине, благодати, испуњења; шест дана је Бог стварао, а седми починуо од свог стварања, али осми дан је дан незалазне свјетлости, то је симбол вјечног живота, то је тренутак Христовог доласка другог на овај свијет, тај осми дан који наступи, а знамо да их је седам у недељи, али кад наступи тај осми дан, то ће бити дан незалазне свјетлости Христове који никад проћи неће.
У тај осми дан, од кад им је говорио у Кесарији Филиповој, изабрао је тројицу: Петра, Јакова и Јована, изабране од изабраних, насамо их повео на Таворску гору и ту се у свој слави божанској преобразио, јер им је све вријеме говорио, тјешио их и увјеравао да је Он Син Божји и да ће васкрснути, да се не боје. И да се не боје овога свијета и његовог зла у коме овај свијет лежи. Преобразио се у свјетлости, а јеванђелист описује славу Божју као свјетлост, као сјај и бјелину какву бјелило не може убијелити, и видјели су Мојсија и Илију с Њим како разговарају. То су двије највеће тачке у домостроју нашег спасења које су управљале народ на пут Господњи, закон Мојсијев и Илија као представник пророка“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит.
Навео је да Мојсије, који је умро, представља умрле, а Илија, који још није умро, ни до дана данашњег, који се у огњеним колима вазнио на небеса, и чека се осми дан кад ће се он поново вратити на земљу да свједочи о Христу и Његовој науци, и убиће га, како каже Свето писмо и Откровење, на улицама великог града, он, по Владичиним ријечима, представља оне који су живи, који још нису умрли и окусили смрт.
„Кад је Петар видио, Он са пророком Мојсијем и законодавцем, рече: Лијепо нам је овдје бити, да направимо теби и њима двојици сјеницу па да нигдје одавде не идемо, немамо се куд доље враћати, нек настави ова благодат и благоухање и ова дивна атмосфера. Облак, не овај кишни који се надвија сваки дан над врховима Дурмитора, него ангелске силе као облак свијетли, заклониле су и чуо се глас Оца небеског, који је то што је помислио Петар и апостоли да је Исус раван са Илијом и са Мојсијем, говори глас Очев: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, дакле, Бог као ја и као Дух Свети, Њега слушајте. Дакле, не више Мојсија и пророке, него само Њега од сад слушајте и оно што говори.
До данашњег дана протеже се та ријеч Христова и до ове дивне славе овог града. Због те свјетлости преображењске и божанске наш народ је увијек имао довољно снаге да стане у одбрану своје вјере и своје заједнице. И овај храм је подигнут у знак побједе, једне од многих, над онима који су хтјели овдје својом чизмом и ногом да угасе ту небеску свјетлост која је ове просторе обасјавала, обасјава и обасјаваће до краја свијета и вијека, ако Бог да. То нису наше ријечи, то су Христове ријечи: Ни врата пакла Цркву надвладати неће, ни свјетлост Његовог васкрсења, до краја свијета и вијека. Бог вас благословио, дивни овај празник и славу славили увијек у здрављу и весељу заједно са свима својима, а и са онима који више нису са нама, али са којима ћемо се, ако Бог да, једног дана сви сабрати у тој свјетлости незалазног осмог дана“, закључио је Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије.
Захвалио је домаћинима славе, Општини Жабљак, чији представници су прошле године преузели обавезу да буду кумови славе, заједно са својим парохом, свештеником Миливојем Јововићем, предсједником Општине Радошем Жугићем и његовим сарадницима.
„Све који су се овдје окупили и у томе помогли да нас овако лијепо дочекају и угосте, да их Бог благослови и све оне који ће убудуће преузимати ту велику част, али и обавезу као домаћина славе на овом благословеном мјесту“, поручио је Владика Методије.
Сабрање је поздравио и Иван Поповић, предсједник СО Жабљак.
Славско сабрање наставило се при парохијском дому, уз трпезу љубави и пригодан културно-умјетнички програм.
Традиционални Преображењски сабор на Жабљаку организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена Општина Жабљак.
