Градска библиотека и читаоница Котор наставила је са промоцијом которског библиотечког и књижевног блага, представљајући пројекат „Утиснуто памћење“: трагом ћириличке књиге из Ризнице Српске православне цркве у Котору, аутора Станке Јанковић Пивљанин, докторанда на Филолошком факултету Београдског универзитета и протојереја Немање Кривокопића у Библиотеци града Београда.
Присутне је најприје поздравила директорка Библиотеке госпођа Јасмина Нинков. Потом се обратила Јасмина Бајо, координаторка пројекта, подсјећајући на дугу традицију библиотека, писмености и књиге у Котору и на чињеницу да је Которска библиотека најприје објавила књигу о бенедиктинцима и њиховим скрипторијима, а сада наставља са представљањем историје књиге и писмености на овим просторима овим пројектом. Нагласила је и да је овај пројекат подржало Министарство културе Црне Горе кроз Програм заштите и очувања културних добара за 2020. годину.
Протојереј Немања Кривокапић, коаутор изложбе, подсјетио је на то да је Ризницу основао отац Момо Кривокапић 1971. године и да посједује богату колекцију богослужбених предмета, икона, одежди, али и Архив и Библиотеку, с вриједним књигама, чија је систематизација и обрада у току.
Станка Јанковић Пивљанин, коауторка изложбе и ауторка публикације, истакла је да је историја писма, као и књиге и језика умногоме одраз не само културноисторијских него и друштвенополитичких околности једног простора и времена и да су центри у којима се штампала ћириличка књига ‒ од Кракова, Цетиња, наших манастира, преко Венеције, Котора, Москве, Кијева, Санкт Петербурга, Беча, Лајпцига, Будима, Панчева до првих државних штампарија у Београду и на Цетињу ‒ представљали не само крајње домете до којих су стизали напори за писменошћу већ и тачке у којима су се пресјецале доминантне културолошке и политичке парадигме.
Посебно је истакла значај Котора и Которана у историји књиге, од Андрије Палташића, који је у Венецији штампао прве инкунабуле још од 1471, преко Јеролима Загуровића до Франа Андреоле, који је отворио прву штампарију у Котору 1799. и у њој штампао Жертву Аврамову Вићентија Ракића, као прву ћириличку књигу штампану на тлу Црне Горе послије цетињског Октоиха, а прије оснивања Његошеве штампарије на Цетињу.
Изложбу је отворила академик проф. др Злата Бојовић, говорећи о историји развоја штампане ћириличке књиге, њиховој дистрибуцији и преписивању штампаних књига. Модератор је била Наташа Рил, кустос Галерије Атријум.
Посјетиоци су могли да погледају и видео-запис са приказаним књигама, као и да преко QR кода преузму публикацију Утиснуто памћење: трагом ћириличке књиге из Ризнице СПЦ у Котору ауторке Станке Јанковић Пивљанин.
Извор: СПЦ Котор
