У Бару представљена књига “Хиљаду година” Ксеније Александре Милосављевић

Књига “Хиљаду година” ауторке Ксеније Александре Милосављевић, представљена је синоћ у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира. На промоцији, коју је организовала Црквена општина Бар, поред ауторке, говорили су протојереји Јован Пламенац и Игор Балабан, Оливера Балабан и глумац Павле Илић.

“Ово није само представљање њене књиге “Хиљаду година” већ омаж Ксенији Милосављевић и прича о дубокој бразди коју је заорала у Бару, а која је досегла и до Цетиња, касније и до Панчева и дала многе дивне плодове”, казао је у уводном обраћању протојереј Пламенац. Потом су у видео презентацији приказане фотографије “Барски споменар у 100 слика, од 1996-2016”, настале у периоду током којег је ауторка живјела и радила у Бару као вјероучитељица, заједно са супругом свештеником Чедомиром Милосављевићем.

“Ксенија је држала часове вјеронауке и у Вирпазару и Сутомору. Она је успоставила “Дјечји сабор” на Цетињу, сада најзначајнију црквену дјечју манифестација, за шта је тада добила благослов Митрополита Амфилохија”, присјетио се протојереј Пламенац.

Он је такође истакао да су Ксенијине приче и драме врхунске, а да је то што није позната као књижевни стваралац, што је нема у читанкама, на фестивалима ђечје поезије, дјелимично посљедица тога што својство њеног бића није да се намеће.

Протојереј Игор Балабан открио је да је као млађи учествовао у представама које је Ксенија припремала са ђецом и присјетио се како је започело њихово пријатељство.

“Пријатељство је почело када сам био једва пунољетан младић. Некако ме Бог призвао у цркву и неки од првих људи који су то прихватили били су Ксенија и ђакон Чедо. Они су у то доба, прије двадесетак година, имали значајну и важну улогу у црквеној заједници, не само зато што је Чедо био ђакон у Парохијском дому, гђе смо се окупљали на Тополици и не само зато што је Ксенија била вјероучитељица, него и зато што су били врло отворени за лична пријатељства, разговоре и помоћ, посебно кад неко улази млад у цркву, и када су му потребна објашњења и савјети на дневном нивоу”, казао је протојереј Балабан.

О књизи је казао да се жанровски не може одредити, јер има и пјесама, драма, приповједака…

“Овакве књиге су нам збиља потребне. Ову књигу би требало да има сваки вјероучитељ, да се њоме надахњује, али и други хришћани да је читају и да озбиљне ствари уче из ње”, нагласио је протојереј Балабан.

„И не само то, него је један својеврстан споменар, љетопис рађања једне црквене заједнице. Ксенија којој Господ није дао свога личног порода, у љубави је породила генерације и генерације барске ђеце, данас дивних и честитих Хришћана, па тако сада у тој огромној заједници имате и неколико свештеника, пуно професора, књижевника, теолога… “, казала је Оливера Балабан.

Она је на крају обраћања прочитала и дио предговора за књигу „Хиљаду година“, коју је написала попадија Анастасија Весна Илић, драмска умјетница, списатељица и публицисткиња.

„Пред вама је књига која је настајала из заиграности, из заједничке игре ђеце и одраслог, који је и сам ђетету сличан, а посједује неке особине одраслости- у умјетника честа комбинација, као што је способност да се из хаоса пређе у уређеност, да се креативни хаос уреди и да се претвори у заокружену цјелину позоришног комада. Затим, позоришне представе у којој ће житија и свијет из житија, бити оживљени кроз игру и позориште. Тако ће постати инспирација за оно свакодневно- за живот“, прочитала је Балабан.

Глумац Павле Илић је сарађивао са Ксенијом на постављању представе „Хиљаду година“ која је рађена 2016. година поводом обиљежавања хиљаду година од страдања Светог Јована Владимира.

„То ми је једна од најдражих сарадњи. Заиста ми је било лично задовољство и част. Било је наравно искушења, али и велике благодети. Искушења је Ксенија углавном преузимала на себе, тако да сам ја то мање осјећао. Срећан сам што сам радио ту представу због те ђеце, Ксеније али и врло корисно утрошеног времена“, истакао је Илић.

Ауторка је на крају вечери говорила о успоменама које је везују за Бар. Захвалила је свима који су дошли на промоцију књиге и свима са којима је сарађивала. На поклон је донијела стотинак фотографија намијењених онима који су похађали часове вјеронауке и учествовали у програмима које је припрамала.

Александра Ксенија Милосављевић, рођена 1964. у Панчеву, завршила гимназију и Вишу школу ликовних и примењених уметности у Београду, апсолвирала на Вишој учитељској у Вршцу и Богословском институту СПЦ у Београду. По струци конзерватор- рестауратор, а по вокацији писац и режисер. Живи и ствара у родном граду.

Извор: https://barinfo.me/