ЗДРАВЉЕ високопреосвећеног митрополита се побољшава из дана у дан. Још је на нижим дозама кисеоника. Имајући у виду његове године, предстоји дужи опоравак због последица деловања вируса на цео организам, али и због нормализације самог респираторног система.
Причешћује се и то је за њега посебно окрепљење и благодет. Као пацијент једнако као и у животу, смеран је, виспрен, мудар, послушан, неустрашив. Како сам каже, једини прави страх је од Господа. Ни у једном тренутку није тражио третман другачији од других болесника. Напротив, свакодневно се распитује за здравље свих оболелих на одељењу и моли се за њихово оздрављење.
Додатну одговорност, како каже, не само као лекарима, већ и као верујућим људима, представљала је владичина искључива жеља да се лечи у Црној Гори, јер је те вечери рекао: “Носићу крст ове пошасти са народом. Не желим да у овим најтежим тренуцима напуштам Црну Гору”.
– Први дани били су потпуно неизвесни, упала је напредовала, кисеоник је постао неопходан – каже докторка. – У једној од тежих вечерњих визита, владика ме је упитао: “Шта мислите, докторе, колико ће ово да траје?” У том тренутку то ми је било најтеже питање, јер све је и даље било неизвесно. Кратко сам ћутала, а онда сам одговорила: “Високо преосвећени, ви најбоље знате да овде ништа није дуго”, а он ми је казао: “Е, да, шта је то у односу на вечност?”.
– Готово осам месеци траје борба са непознатом болешћу, исцрпљујућа, неизвесна и тешка, у којој су нажалост многи изгубили животе – прича докторка. – Већ нас стиже умор, при крају смо снага. Радимо 24 часа, не питајући за смене, за издржљивост и здравље. Али, као што рече велики Његош којег и наш митрополит Амфилохије најчешће цитира ових дана: “У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци.” Посао лекара је мисионарски и само ако га тако прихватимо и схватимо, можемо сматрати да смо у истинској служби здравља.
БЛАГОСЛОВ
НИЈЕ било лако изборити се са свакојаким притисцима. Велика је одговорност лечити наследника трона Светог Петра Цетињског. Молила сам владику да благослови мој рад, што је он и учинио и свакако ћу му због тога бити захвална до краја свог живота – каже др Јелена Боровиноћ Бојовић.
Е, САДА ДА ГРАДИМО!
НИЈЕ митрополиту промакло, по докторкиним речима, да му лекари сваког дана додају неки нови лек, па су се договорили да заједничку борбу са вирусом схвате као успињање на врх Ловћена. Док не дођу до врха, стално ће нешто додавати, а када крену да силазе према Његушима, када криза и упала почну да јењавају, тада ће почети да искључују лек по лек.
Извор: Новости