Од 24-26. октобра ове године у Скопљу ће се одржати мађународни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога”, поводом 700 година од упокојења светог краља Милутина Немањића.
Почетком XIX века на југу српске средњовековне државе развила се обимна делатност на пољу градитељства, монументалног сликарства, књижевности. На подручју српске државе окупљају се значајни мајстори, најбољи у своме времену, који по свим приликама долазе из водећих уметничких центара.
Упоредо са војним интервенцијама, краљ Милутин и његово окружење везују се за уметничку, културну и духовну снагу ромејског Царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у српском и ромејском културном контексту.
Отуда, научни скуп “Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе” има за циљ темељитије испитивање епохе краља Милутина, односа ктитора према земаљском, небеском, материјалном и духовном, исказан задужбинарским делима, религиозним смислом, духовном позадином, као и друштвено-политичким условима.
О овом научном скупу разговарали смо са др Јасмином Ћирић доцентом Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу и спољним сарадником Института за историју уметности у Београду.
