Данас, на празник Иконе Богородице Тројеручице, сахрањени су земни остаци професора Предрага – Пеђе Вукића (1966-2019), историчара и дугогодишњег сарадника Радио Светигоре, који се упокојио у Господу јуче у манастиру Острог, гдје је по сопственој жељи, благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског, игумана острошког г. Амфилохија и сахрањен.
Заупокојену литургију и опијело новопрестављеном Предрагу Вукићу служио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је казао да нашега брата Пеђу испраћамо пророчким ријечима, Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти се припреми мјесто покоја, којима испраћамо све оне који из пролазнога свијета одлазе на вјечни Божији пут:
„Пут који је наш брат Предраг изабрао, као мјеру свога живота и у времену и у вјечности, пут је Христа Бога нашега који је истина и живот. Тим путем он је пролазио овај кратки свој живот вјеран Христу Богу и Његовим заповјестима. Слушао је Христову ријеч, вјеровао у Њега и у Онога који Га је послао, зато задобија вјечни живот у Богу – живот вјечнога и непролазнога Царства Божијега.“
Владика је казао да је међу разним путљагама, путељцима и распућима, којима многи од нас ходе по овој земљи, Пеђа изабрао тај једини истиниски, прави пут достојан истинског и правог човјека.
Присјетио се Митрополит Пеђиних ријечи да га је вјери учила његова мајка, а бављење историјом га је научио отац. Нагласио је да историја којом се бавио, и архиве које је проучавао, није била мртва него је била живот. Жива историја и памћење којима се Предраг научио, по његовим ријечима, израстала је из живих и животворних моштију Светих Петра Цетињскога и Василија Острошкога, као и мудрости Светога Петра Ловћенског Тајновидца и није темељена на разарању светиња Божијих.
„Зато наш Пеђа није ишао путљагама и распућима, нити је своју историју темељио на лажним идејама и идеологијама, поготово на идеологији затрованој најопакијом болешћу, која је харала овим просторима – брозомором. Темељио је историју на живом и живоносном односу према збивањима у историји која зраче из моштију Светога Петра Цетињскога и Светога Василија Острошкога.“
Подсјетио је Митрополит да Пеђа Вукић не само да је долазио често у манастир Острог, гдје је проучавао и Архив Светога Василија Острошкога, већ је желио га Господ призове управо у овој светињи и Господ га је тога удостојио.
„Бог је одабрао, али и он сам, да овдје код моштију Светога Василија Острошкога почива његово тијело и да трубе Судњега дана у вјечности чека у острошкој светињи. На вјерности и поштовању према Светом Петру Цетињском, Светом Петру Ловћенском Тајновидцу, Светом Василију Острошком темељио је своје схватање историје, и личне и историје свога народа“, казао је владика.
Остао је вјеран томе до краја свога живота, као и своме српскоме народу коме, како је говорио, припада јер не може припадати народу којем нијесу припадали Свети Петар Цетињски, Василије Острошки и Петар Други Ловћенски Тајновидац. Служећи Богу и своме роду, Предраг је, у својим збиркама пјесама, пјевао о вјери у Христа Бога који је пут, истина и живот.
„Остао је вјеран Христу Богу ходећи, још овдје на земљи, Њиме као путем који води у живот вјечни и све што је радио подређивао је тој и таквој вјери. Тиме је била задахнута његова пеозија, предавања на Радио Светигори, као и његова дјела. Испуњен богољубљем, из кога се рађа истинско братољубље и човјекољубље, он је све што је добијао дјелио другима.“
Митрополит је нагласио да присуство великог број свештеника говори да је Предраг Вукић био човјек вјере и Цркве.
„Њега, који је ходио правим Божијим путем, служио истини Божијој, истини светих Божијих људи и трудио се да живи по тој истини током свог кратког живота, Господ: Отац и Син и Дух Свети – Бог љубави нека загрли Својом вјечном, непролазном љубављу и загрљајем. Бог да му душу прости“, казао је Митрополитцрногорско-приморски Амфилохије.
Од драгог брата Пеђе Вукића опростио се и Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетиње. То је учинио по Митрополитовом благослову, као и оца Предрага Шћепановић, који је по жељи покојника требало да се опрости од њега у часу пресељења његове душе у Царство небеско, а којега је ова тужна вијест затекла на Светој Гори, у манастиру Хиландар.
Рајко Радусиновић, је подсјетио да је Пеђа, предосјећајући свој крај, преко видео записа, као прави искрени хришћанин опростио свима гријехове учињене према њему.
„Помолио се Богу како за искрене пријатеље тако и за своје сурове пријатеље, желећи да нас Господ уздигне на виши духовни и морални ниво. На крају се Пеђа помолио Господу да му за остатак свог живота, Господ да снаге да ради на ползу свог српског народа и Цркве, као што је читавог свог, по нашим мјерилима, прекратког живота радио.“
По његовим ријечима, Пеђин живот и стваралаштво обликовали су Цетиње, манастир Острог и Београд.
Господин Радусиновић је у свом обраћању казао да је Пеђа волио Цетиње, које је остало његова љубав и бол, а млијеком своје мајке Данице задојен је да воли Лику, КиМ, Црну Гору, ускоке и хајдуке, Теслу и сав српски род. У родитељском дому заволио је и историју којој је посветио сав свој живот. Свој дипломски рад посветио је животу и раду Св. Василија Острошког који је, као и манастир, имао посебно мјесто у његовом животу, које је завјештањем изабрао за свој вјечни починак.
„Пеђа је био историчар кога су уважавали и респектовали академици, доктори историјских наука. Био је архив који хода. На Цетињу су Митрополија, Богословија и Радио Светигора, била уточишта гдје је поред Св. Петра, уз несебичну подршку братије на челу Митрополитом Амфилохијем, Пеђа налазио утјеху у својој осјетљивој и рањивој души.“
Истакао је господин Рајко Радусиновић да су сви његови пријатељи били заклоњени штитом Пеђиног енциклопедијског знања од недобронамјерних стријела квази историчара, које су одапињали на све који су били и остали вјерни Митрополији и Његошевској Црној Гори:
„Пеђа је наступао и бранио своје и наше ставове силом аргумената историјске истине, те су били беспомоћни чак и они који су наступали са аргументима силе и квази историје.“
Подсјетио је да се захваљујући његовом мисионарском раду, самоиницијативном прикупљању прилога, хиљаде вјерника уградило у изграђене и обновљене црногорске храмове, као и у Храм Светога Саве у Београду. За тај несебични труд и рад, на предлог Митрополита Амфилохија, Свети синод Српске православне цркве одликовао орденом Светога Саве, што га је испунило поносом и срећом.
„Драги Пеђа, твоје упокојење је велики губитак не само за нас који смо те вољели и цијенили, већ за читав наш вјерујући народ, који те је упознао и преко таласа Радио Светигоре. Твој традиционални поздрав послије сваке емисије Са вјером у Господа, за Христа и отаџбину, и даље ће се слушати широм православне васељене. Захвални смо Богу што нам те је дао и што смо били твоји савременици и имали част да учимо од тебе“, казао је на крају свог опроштаја предсједник Црквене општине Цетиње.
Потом је Митрополит Афилохије предводио погребни ход од Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу до манастирског гробља.
Захваљујући свима на присуству, у име породице од Пеђе се опростио отац Милутин који је казао да је Пеђа био одличан ђак и најбољи студент своје генерације, високи инетлектуалац и принципијелан човјек:
„Пеђа је био и остао, и за мене и за вас, један честит и поштен човјек, емотивне душе. Његови говори, бесједе, предавања, слушани су са великом пажњом а његова реторика је надалеко чувена. Пеђа је био жива енциклопедија и маестро своје струке. Пеђа мој, почивај у миру и нека ти је земља лака! “
Молитвеном испраћају блаженоупокојеног Предрага поред ожалошћене породице, присуствовао је велики број свештеника, пријатеља, сарадника и поштовалаца дијела личности професора Предрага – Пеђа Вукића.
Нека Господ упокоји душу нашем брату Предрагу и сотвори му вјечнују памјат.
Весна Девић
