Ђаконисе су у Православној цркви постојале још од апостолског времена (види 1Тим. 3,11). Фива у Кенхреји је била прва коју је свети Павле назвао ђаконисом (Рим. 16,1).
Назив ”ђакониса” уместо ”ђакон”, појављује се први пут у канону 19 Никејског сабора (325), који такође помиње хиротонију ђакониса која се вршила полагањем руку на њих.
”Апостолска правила” (4. век) нам дају одредбе и правила која се односе на литургијски обред за посвећење ђакониса.
Током вјекова под византијском владавином, службу ђакониса помињу многи црквени оци и историчари.
Ђаконисе се помињу у хагиолошким текстовима, на васељенским и помесним саборима, у византијском законодавству (посебно у Јустинијановом), на хришћанским надгробним споменицима, у литургијским и обредним књигама итд.
Служба ђакониса и даље опстаје у појединим манастирима, у којима се монахиње рукополажу за ђаконисе.
О служби ђаконисе разговарали смо са професором на ПБФ-у доцентом о. Вукашином Милићевићем.
