U ponedeljak, 29. novembra 2021. godine, na praznik Svetog apostola i jevanđeliste Mateja, upokojio se u Gospodu protođakon Momir Lečić (1936-2021), dugogodišnji glavni sekretar Kancelarije Patrijarha srpskog.
Protođakon Momir Lečić je rođen 30. marta 1936. godine u selu Bresnici kod Čačka od roditelja Vlastimira i Vasilije. Osnovnu školu je završio u Čačku 1950. godine. Bogosloviju Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu završio je 1954. godine. Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1960. godine, a u međuvremenu je odslužio vojni rok. Postdiplomske studije je pohađao na Univerzitetu u Bonu (Nemačka) u periodu od 1960. do 1962. godine.
Patrijarh srpski German je rukopoložio teologa Momira Lečića u čin đakona na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, 4. decembra 1962. godine. Odlukom patrijarha Germana unapređen je u zvanje protođakona na praznik Svetog Vasilija Velikog, 14. januara 1973. godine. U hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene služio je do 1984. godine kada je, na svoju molbu, premešten na službu u hram Svetog Aleksandra Nevskog. Odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda postavljen je za činovničkog pripravnika u Kancelariji Patrijarha srpskog 1962. godine, zatim je 1965. godine imenovan za pisara, a za sekretara je postavljen 1975. godine. Uporedo je obavljao dužnost referenta Velikog crkvenog suda. Službu u Kancelariji Patrijarha srpskog okončao je 2009. godine, kada mu je Sveti Arhijerejski Sinod dodelio orden Svetog Save II stepena.
Autor je naučnog rada „Izgradnja i obnova crkava i manastira od 1920. do 1941. godine“, objavljenog u „Spomenici Srpske Pravoslavne Crkve 1920-1970“.
Predano i odgovorno je vodio rad Kancelarije patrijarha Germana, a zatim i Kancelarije patrijarha Pavla.U više navrata bio je član poslanstava Srpske Pravoslavne Crkve tokom zvaničnih poseta pomesnim Pravoslavni Crkvama. Učestvovao je u zasedanjima međucrkvenih konferencija širom sveta.
Zaupokojena Liturgija sa opelom biće služena 2. decembra 2021. godine sa početkom u 8 časova u hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu.
VJEČNAJA PAMJAT
USNUO JE U GOSPODU VISOKOPREČASNI PROTOĐAKON MOMIR LEČIĆ
29. novembar l. G. 2021.
Svako ko je deo naše parohijske zajednice, ‘nevske’ Liturgije poistovećivao je sa đakonovanjem oca Momira Lečića, protođakona.
Decenijama je otac Lečić, kako smo ga zvali, predstojao na službama i uznosio jektenije gospodstveno, otmeno, razgovetno, smireno, molitveno – đakonski.
Verujem da ne postoji niko koga zauvek nije dotakla naročita, jedinstvena melodika đakonovog čtenija Jevanđelja. Jednostavno, a uzvišeno, tako da u tom trenutku kao da sve staje i treperi zvonkim njegovim glasom, a on sam – kao da nam je prenosio prizore kojima je sam svedočio.
Izuzetan pojac, znalac i ljubitelj crkvenog pojanja, član nekadašnjeg slavnog Hora beogradskih sveštenika, iz vremena Patrijarha Germana, pripadnik ‘stare škole’ sveštenoslužitelja koji su sa pažnjom i posvećenošću služili svim svojim bićem – u pokretu, pojanju, melodici i metrici svakog vozglasa. Podrazumeva se da je pratio napredovanje i život horova naše crkve, uvek bio na raspolaganju za pitanje i savet, uvek pohvalio i primetio kad nešto novo naučimo.
Osamdesetih, kada je u našoj crkvi počeo da se okuplja u okviru Misionarske škole mlađi svet i tako postepeno obnovio i podmladio i mešoviti i pevnički hor, otac đakon je bio zadužen da svoje pojačko znanje prenese pevničkom horu.
Sa koliko samo radosti je iščekivao da otpoji himnu „Tebe Boga hvalim“ sa ovim ili onim melodijskim ukrasom, sa puno oduševljenja i poštovanja prema notnom zapisu.
Jedna od slika koju uvek vidim kad pomislim na oca đakona je kako on i njegova supruga Bosa, koju je pre samo nekoliko meseci ispratio, u nedeljno jutro ulaze u portu, pred Liturgiju i, ruku pod ruku, koračaju prema crkvi; otac đakon starovremski elegantan, sa šeširom. Kao obraz bračnika koji žudimo da dosegnemo.
I kad smo u jednom trenutku dobili, hvala Bogu, dva mlada đakona, otac Lečić je, iako uveliko penzioner, redovno dolazio i služio, dokle god mu je snaga dopuštala, odan hramu u kojem je tolike godine proveo na svojoj đakonskoj službi.
Decenije i događaje koje je otac đakon pamtio kao prvi čovek Kabineta dva Patrijarha srpska, možemo samo da naslutimo. O tome će, nadam se, imati ko da piše.
Nebeska pevnica je dobila pojačanje – pristigao im je Leka, kako su ga zvali njegovi ‘saplemenici’ iz Hora sveštenika.
Prilažem kao sećanje – sliku sa prvog putovanja Hora na Kosovo (1997), sa tadašnjim dirigentom Pavlom Jankovićem, ispred manastira Visoki Dečani. Uz oca Lečića, tu su još i, tadašnji iguman Teodosije, i o. Vajo.
Gospod da naseli u carstvo nebesko dušu divnog našeg protođakona Mome Lečića.
J. A. Tonić
