Вече посвећено блаженопочившем проти Момчилу Кривокапићу одржано је у навечерје празника Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2022. године, у крипти Храма Светог Саве у Београду.
Благослов Епископа ремезијанског г. Стефана пренео је присутнима свештеник Владимир Левићанин, а потом су говорили: академик Матија Бећковић, свештеник проф. др Сава Милин, књижевник проф. др Михајло Пантић и професор Которске гимназије Љиљана Чолан. Својим наступом вече је улепшало Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ из Зрењанина, под вођством мр Сенке Милисављевић.
Свештеник Владимир Левићанин је отворио овај молитвени скуп у сећање на, како је рекао, великог и дичног, славног нашег оца, пријатеља, свештенослужитеља, сведока истините вере, оца Момчила Кривокапића. „Његов живот је био истинска вера, оно што одсликава једног свештенослужитеља: онакав какав је био у олтару такав је био и на сваком другом месту на овом свету“, казао је о. Владимир и истакао, овом приликом, снагу и енергију оца Мома, његову љубав према људима, љубав према светињи и бригу за свакога човека и за сваки његов проблем. „То да нема великих и малих живота, да нема великих и малих личности, да нема безначајних тренутака у животу – све то је потекло из живог стајања пред живим Богом, које много пута није било лако носити ни на једном месту на свету, а не на оном месту на коме је он служио и живео. Отац Момо је то носио јуначки. Највише времена је посветио томе да васпитава младе људе, да их постави у Цркви на један здрав и искрен начин. И ми, који смо уз њега узрастали, вечито смо са њим били равноправни – и са 15 година, 22, 30, са 35 година… Он се никад није постављао као неко ко зна више и даље. А знао је неизмерно више и видео је много много даље“!
Свештеник проф. др Сава Милин је, овом приликом, подсетио да је 1972. године, када је отац Момчило Кривокапић отпутовао у Котор, било само шест свештеника у целој Црној Гори. „Отац Момо, моћни велики пастир, у то време је донео револуцију у Црну Гору“, рекао је отац Сава истакавши да је оцу Мому Бог подарио таленте, које је он утростручио: „Дао му је мудрост, коју је он развио у јаку, непоколебљиву веру. Дао му је леп глас, који је развио у фантастична, божанствена богослужења. Дао је храброст, коју је развио у понекад чак и пркосне беседе“.
Академик Матија Бећковић је беседу у славу оца Момчила започео речима: „Бока Которска, невеста Светог Саве, неукровљени је храм, а његов стуб држач био је и остао јереј Момчило Момо Кривокапић. Долазак овог наочитог момка у униформи Христовог војника у царски град Котор, у, као јагње закланој, Црногорско-приморској митрополији. Стигао је Пре Христовог Риста – Митрополита Амфилохија Радовића, да припреми његов долазак“, поручио је Матија Бећковић. „Један је кренуо да оре окрвављено камење од мора, а други од копна, док су у бесудној земљи из гроба узбрали Црногорско-приморску митрополију и учинили је најживљом митрополијом у Српској Православној Цркви“, казао је академик Бећковић и закључио: „Исте године, прво Момчило, затим Амфилохије, отишли су одакле су и дошли, на челу победничких литија и крочили на небо у лучинско братство из загрљаја два света лучинца, Петра I Цетињскога и Петра II Ловћенског Тајновидца“.
У сусрет годишњици упокојења о. Момчила Кривокапића, СПД „Јединство” Котор издало је спомен-књигу „Отац Момо”, сећања на живот и дело једног од најугледнијих свештеника у Српској Православној Цркви, који је пуних 51 годину био парох у Котору, о којој је говорила Љиљана Чолан и такође представила монографију Прчањске цркве Светог Петра Цетињског.
Сања Пановић
Извор: Радио „Слово љубве“
