Kosmetska kandila

Vidovdanska “Kosmetska kandila“

Ime: 02. 07. 2022-KOSMETSKA KANDILA-Vidovdan 2022; Opis: Vidovdanska ,,Kosmetska kandila“ Tip: audio/mpeg

Predvođeni Srpskim Patrijarhom Srbi proslavili 633 Vidovdan u Gračanici i na Gazimestanu

 

Patrijarh Porfirije: “Sveti Lazar je naše uho, svetinje kosovsko-metohijske su naš um“

Kad god dođemo ovde, došli smo k sebi, vratili smo se sebi, jer ovo mesto Kosovo i Metohija jesu mesto našega rođenja. Ovde smo ponikli, ovde smo se rodili, ovde smo se rodili za Hrista, rodili smo se za Crkvu Njegovu, za Jevanđelje Njegovo. Ovde smo dobili svoje ime, ovde smo dobili svoj pečat, rodili smo se za sistem vrednosti koji je drugačiji mnogo od onih koji nas okružuju, koji hoće da nam se nametnu, koji nas sapliću. Rodili smo se ovde za sistem vrednosti Jevanđelja, istakao je Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije na Vidovdan, 28. juna 2022. godine u manastiru Gračanica.

 

Na Vidovdan, 28. juna 2022. godine, Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Gračanica.

Gračanica Vidovdan

Njegovoj svetosti sasluživali su Njegovo blaženstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski g. Jovan, Visokopreosvećena gospoda Mitropoliti dabrobosanski Hrizostom i crnogorsko-primorski Joanikije, Preosvećena gospoda Episkopi vranjski Pahomije, mileševski Atanasije, raško-prizrenski Teodosije, pakračko-slavonski Jovan, timočki Ilarion, australijsko-novozelandski Siluan, budimljansko-nikišćki Metodije, zahumsko-hercegovački Dimitrije, stobijski David i marčanski Sava, a uz molitveno prisustvo mnogobrojnog vjernog naroda.

U svojoj arhipastirskoj besedi, Patrijarh Porfirije je rekao da je danas pred Gračanicom sabran čitav naš pravoslavni  srpski narod. Svi su ovde danas sabrani kroz svetu Liturgiju, kroz molitvu, kroz blagodat Božiju. Kada blagodat sabira, čak i onda kada smo razasuti na sve strane, mi ne samo da smo jedno, nego smo i na jednom mestu, jer to jedno mesto zove se Hristos.

U nastavku svoje besjede, Prvojerarh Srpske pravoslavne crkve rekao je da kada god dođemo na ovaj dan u svetu Gračanicu, kad god u bilo kom trenutku hodočastimo do Visokih Dečana, do Pećke Patrijaršije, do Bogorodice Ljeviške, kad god smo ovde, na ovom mestu, na nama se ostvaruju slike, ali i lik sina iz priče o bludnom sinu, ispunjavaju se reči jevanđeliste na nama koje glase: Izgubljen beše i nađe se. I mi kad god smo ovde, na ovom mestu znamo da gde god da smo bili, koliko god da smo se udaljili od ovog mesta, izgubljeni bijasmo i nađosmo se.

Kad god dođemo ovde, došli smo k sebi, vratili smo se sebi, jer ovo mesto Kosovo i Metohija jesu mesto našega rođenja. Ovde smo ponikli, ovde smo se rodili, ovde smo se rodili za Hrista, rodili smo se za Crkvu Njegovu, za Jevanđelje Njegovo. Ovde smo dobili svoje ime, ovde smo dobili svoj pečat, rodili smo se za sistem vrednosti koji je drugačiji mnogo od onih koji nas okružuju, koji hoće da nam se nametnu, koji nas sapliću. Rodili smo se ovde za sistem vrednosti Jevanđelja, istakao je Njegova Svetost.

Bez Gračanice, bez Vidovdana, bez svih svetinja na Kosovu i Metohiji, mi naprosto nismo ono što jesmo, nismo ono na šta nas je Gospod pozvao. U Gračanici, u Dečanima, u Prizrenu, u Bogorodici Ljeviškoj, u Pećkoj patrijaršiji mi jasno vidimo ko smo. To su naše oči, Vidovdan je naše oko. Sveti Lazar je naše uho, svetinje kosovsko-metohijske su naš um. Ovde vidimo, ovde čujemo, ovde razumemo, ne samo našu prošlost, ne samo naše poreklo, nego i to šta je naš cilj, zašto smo pozvani u ovaj svet i kršteni u ime Svete Trojice, koje je naše krajne naznačenje. Sve to jeste tako i isključivo samo zbog toga što je Hristos izvor, što je Hristos izvor života, što je on koren života i večnosti, što Njim i u Njemu mi jesmo što jesmo kao pojedinci, ali i kao zajednica, rekao je Patrijarh Porfirije.

Na kraju Svete arhijerejske liturgije, Patrijarh Porfirije je osveštao slavske darove i prelomio slavski kolač.

Zatim se prisutnima obratio i Njegovo preosveštenstvo Episkop raško-prizrenski g. Teodosije i rekao da smo se danas u ljubavi susreli na našem svetom Kosovu i Metohiji da obeležimo praznik i da potvrdimo Kosovski zavet, koji se temelji na Hristovom Novom zavetu i Svetosavskom zaveštanju i zahvalio se Njegovoj svetosti na ljubavi i žrtvi i što je poučio verni narod najpre da imaju ljubav prema Bogu, ljubav prema bližnjima i da znaju šta je Kosovski zavet, Kosovo i Metohija i šta to predstavlja za sve nas.

DSC_6518

Potom je, Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije dodelio Orden Majke Devet Jugovića svim majkama sa prostora Kosova i Metohije koje imaju četvoro ili više dece.

* * *

Posle svetog evharistijskog sabranja, Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije u pratnji Njegovog preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog g. Teodosija posetio je i blagoslovio korisnike Narodne kuhinje Majka Devet Jugovića u porti manastira Gračanica.

* * *

Na Gazimestanu na Vidovdan, 28. juna 2022. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uz sasluženje otačastvenih arhijereja služio je parastos kosovskim junacima od Kosovskog boja do danas. Sabranim vernicima se nakon parastosa obratio Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom.

 

Pozdravivši Patrijarha srpskog i braću arhijereje, kao i sabrano monaštvo, sveštenomonaštvo i sveštenstvo, Mitropolit je ukazao da je „Kosovo polje samo simvol velikog stradanja srpskog naroda od 1389. godine do dana današnjega“.

„Evo nas pred svetim knezom Lazarom kao deca pred svojim pradedom, dedom, ocem, da mu se poklonimo i zahvalimo za njegovu žrtvu. Kao što je Gospod izašao na Golgotu Svojom voljom, dragovoljno, da bi stradao, bio razapet radi spasenja sveta, tako je i sveti knez Lazar izašao na polje Kosovo sa svojom vojskom, da bi upravo ovde žrtvovao sebe za ono što mi danas jesmo – srpski narod. Narod koji slavi Hrista Spasitelja, narod koji slavi onu veru, onaj Krst Časni i slobodu zlatnu za koju su se knez Lazar i njegova vojska borili“, rekao je Mitropolit Hrizostom.

“Mi smo ovde danas da obnovimo svoj zavet, Kosovski zavet ‘zemaljsko je za malena carstvo a Nebesko uvek i doveka’ “, rekao je Mitropolit i podsetio na reči sv. Vasilija Velikog da „mogu sve da nam otmu ali Carstvo Nebesko i Boga u Koga verujemo i Koga ispovedamo – niko nam ne može oteti ili zabraniti“. Njegovo Visokopreosveštenstvo je podsetio i na reči Patrijarha srpskog danas u Gračanici – da je sveti Knez Lazar srpskom narodu poručio da težimo onome što je večno i neprolazno, a to je Hristos Gospod.

Sećamo se danas i svih onih koji su stradali posle njih pod istim tim zavetom, poput sv. mučenika Vukašina iz Klepaca rekao je Mitropolit u nastavku i dodao da je „taj isti zavet on poneo odavde sa Kosova, kao i oni koji su stradali širom Hercegovine, Bosne, Like, Dalmacije, Hrvatske, pa sve do današnjih dana“. Srbi se upravo u tom Zavetu i obnavljaju i sjedinjuju sa Onim koji je na Golgoti dao Sebe da se razapne, naglasio je Visokopreosvećeni.

“I kada smo stradali i bili na Golgoti, na visu, nikada nismo veru izgubili u pobedu – to je ono što je krasilo upravo potomstvo sv. kneza Lazara do dana današnjega”, naglasio je Mitropolit Hrizostom, koji je dodao da treba da budemo jaki, verni i odani Hristu Gospodu kao što je bio sveti srpski knez.

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije stigao je u navečerje Vidovdana, 27. juna u popodnevnim časovima u manastir Gračanicu.

Patrijarha Porfirija u manastiru Gračanica dočekao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop raško-prizrenski g. Teodosije, monaštvo, sveštenstvo i mnogobrojni verni narod. Svečanom dočeku prisustvovali su Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski g. Jovan, Visokopreosvećena gospoda Mitropoliti dabrobosanski Hrizostom i  crnogorsko-primorski  Joanikije, Preosvećena gospoda Episkopi mileševski Atanasije, timočki Ilarion, australijsko-novozelandski Siluan i stobijski David.

U pratnji Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija je Njegovo Preosveštenstvo Episkop marčanski g. Sava, vikar Njegove Svetosti.

Nakon svečanog dočeka u manastiru Gračanica, Patrijarh Porfirije obišao je manastirsku crkvu, a zatim je blagoslovio prisutni verni narod. Nakon svečanog dočeka u manastiru Gračanica, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije prisustvovao je zajedno sa otačastvenim arhijerejima Vidovdanskoj pesničkoj večeri u porti manastira Gračanica, u ponedeljak, 27. juna 2022. godine.

 

Vidovdanske književne nagrade uručene su ovom prilikom ovogodišnjim dobitnicima u porti manastira Gračanica tokom tradicionalnog „Vidovdanskog pesničkog bdenija”.

Pesnik Slobodan Zubanović je dobitnik književne nagrade „Zlatni krst kneza Lazara“. Nagrada „Gračanička povelja” dodeljenja je Đorđu Nešiću. „Kondir Kosovke devojke” Danici Vukićević, a „Pero despota Stefana Lazarevića” Petru Matoviću.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Prištini (Kosovskoj Mitrovici) Valentina Pitulić je uručila „Zlatni krst kneza Lazara” pesniku Slobodanu Zubanoviću iz Beograda.

“Sledeće godine slavim 50 godina od izdavanja moje prve knjige, ovo mi je prava potvrda o tome šta sam postigao. Vidovdan je poseban dan za srpski narod. On sadrži u sebi ime koje ja nosim, ​​to je Slobodan od imenice slobode. Vidovdan se nalazi se na vrhu stepenica našeg istorijskog pamćenja“, rekao je Zubanović za RTV Kim.

Obraćajući se publici u gračaničkoj porti, on je naveo da “prima ovo književno priznanje sa velikom čašću”.

„Vidim da su ljudski životi i prilike u kojima živimo sve nestvarniji. Kada se reč čovek, sve čudnije izgovara i kada na kraju naše pisanje i pevanje postaju jedna jedina strana stvarnosti, ogledalo dana pred kojim stojimo svakog jutra, nadam se da će se svet vratiti sebi, a svi ljudi ispuniti razlog svog dolaska na svet“, rekao je Zubanović.

Pesniku „Gračaničku povelju” Đorđu Nešiću iz Bijelog Brda kod Osijeka uručio je novinar, pesnik i direktor Doma kulture „Gračanica” Živojin Rakočević.

„Kada neko dobije povelju, onda dobija dar koji ga obavezuje da njegov rad bude postojan, pogotovo kada to vuče vertikalu od kralja Milutina i manastira Gračanice“, rekao je Nešić za RTV Kim.
On je dodao da je prvi put u poseti Kosovu i osvrnuo se na značaj Vidovdana.

“Vidovdan, kao deo Kosovskog zaveta, uz Svetosavski zavet, čini jezgro srpske kulture. To je jedan od centralnih podataka i događaja koji nam pomaže da opstanemo u ovim teškim vremenima. Vremena nikada nisu bila laka, ni onda kada se počeo slaviti Vidovdan, ni sada kada smo odmakli nekoliko stotina godina od tog istorijskog međaškog datuma“, naveo je Nešić.

Nagradu „Pero despota Stefana Lazarevića” pesniku Petru Matoviću iz Požege uručio je urednik književnog programa Doma kulture „Gračanica” Žarko Milenković.

„Jako me obradovala vest da sam dobitnik ove nagrade iz razloga što je despot Stefan Lazaravić jedan od naših najboljih književnika iz perioda srednjeg veka. Autor Slova ljubve i danas nas opominje koliko su ljubav i praštanje važni da se suštinski hrišćanizujemo“, rekao je. Matović.

Kosovka devojka Marijana Simić je uručila „Kondir Kosovke devojke” pesnikinji iz Beograda Danici Vukićević.

Nakon dodela vidovdanskih književnih nagrada stihove su govorili pesnici sa Kosova i Metohije i iz drugih delova Srbije.

Manifestaciju je upotpunio Big Bend RTS-a pod vođstvom Filipa Bulatovića.

Vidovdanskom pesničkom bdenju u porti manastira Gračanica prisutvovali su Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije zajedno sa otačastvenim arhijerejima, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, predstavnici lokalnih institucija i drugi.

Ova manifestacija je prvi put održana 1989. godine u vreme obeležavanja 600 godina Kosovskog boja. Ovogodišnje „Vidovdansko pesničko bdenije” bilo je 32. po redu.

 

Vidovdanski poklon od Branke Zečević i Maksima Vojvodića pjesma “Hiljadu Vidovdana“

Kad se na Vidovdan spoje tradicija, duhovnost, ljepota, mladost i težnja za očuvanjem Kosovskog i Lovćenskog zavjeta, sabrani u dvoje mladih ljudi Branki Zečević i Maksimu Vojvodiću, nastane pjesma “Hiljadu Vidovdana“, koju prati i predivni spot pun simbolike, koji plijeni ljepotom.

Pjesma “Hiljadu Vidovdana“ premijerno je prikazana i objavljena na yu tube kanalu u navečerje 633. Vidovdana i već je postala hit.

Branka Zečević i Maksim Vojvodić su svoj vidovdanski poklon srpskom rodu, ovu divnu pjesmu, predstavili na talasima Radija “Svetigora”.

“Pjesma je nastala spontano u prethodnih mjesec dana i njome je krunisano Maksimovo i moje dugogodišnje prijateljstvo. Tekst je napisao Aleksandar Tošić iz Pljevalja, muziku i aranžman Aleksandar Kovačević iz Beograda, dok je spot uradio Ivangrad studio” -kaže Branka.

Maksim dodaje da je veoma zahtjevan posao uraditi jednu ovakvu pjesmu, ali da je jako zadovoljan kako je pjesma na kraju ispala: ,,Višečasovno snimanje u studiju u Beogradu, skoro cio dan je trajalo snimanje spota, vrijedjelo je jer je naš cilj bio podizanje nacionalne svijesti kod našeg naroda.“ –
Branka i Maksim su govorili i o tome šta za njih lično znači Vidovdan i Kosovski zavjet koji čuvaju i svjedoče na svakom svom koraku. Pjesma “Hiljadu Vidovdana“ je njihov zavjet da će trajati Kososvki zavjet, da ćete ga oni lično i generacije mladih kao što su oni, koji su nam na ponos, čuvati i prenositi sa koljeno na koljeno.

Branka kaže da posebno voli da posjeti Gračanicu i da voli da obilazi Svetu srpsku zemlju, dok Maksim kaže da posebno voli da posjeti Gazimestan.

Branka Zečević, koju posebno pamtimo po pjesmi “Svetinje“ i “Đedov zavjet“, ispričala je kako njeni počeci pjevanja potiču još sa časova vjeronauke pri podgoričkom Sabornom hramu, dok joj je jedna od želja da snimi neke od pjesama Ksenije Cicvarić.

Maksim Vojvodić, nagrađivani guslar, jedan od onih sjajnih mladića iz Gimnazije u Danilovgradu, koji se bore za ćirilicu i tradiciju, sada student istorije, član Guslarskog društva ,,Vojvoda Mina Radović“, Izvorne grupe “Peče“ kao i Folklornog ansambla “Crna Gora“, vodi školu gusala ,,Sveti Đorđe“ u Nikšiću i jedan je od predavača u školi gusala “Vojvoda Mina Radović“, kaže da njegova ljubav prema guslama potiče od njegovog rođenja.

Vidovdan nije sjećanje, Vidovdan je živi život, a Maksim i Branka i svi mi se zavjetujemo na ovaj 633. Vidovdan da ćemo:

“po Kosovu opet božur brati jednog dana
ako treba čekaćemo i hiljadu Vidovdana“.

 

O Vidovdanu Milica Milović nam poklanja pjesmu “O Vidovu danu“

Za Vidovdan ljeta Gospodnjeg 2022. Milica Milović iz Podgorice svima nama koji slavimo zavjetni praznik srpskog naroda-Vidovdan poklanja pjesmu “O Vidovu danu“ za koju je napisala tekst i muzički aranžman.
Audio produkciju je radio Nikola Đurović, dok su spot uradili Marija i Nikola Škuletić koji su za potrebe ove pjesme kadrove snimili na Kosovu čime su nas sve posebno obradovali.

O Vidovu danu
Na Gazimestanu
Ako treba čekaćemo
Još hiljadu Vidovdana

 

I dogodine u Gračanici
I dogodine na Gazimestanu

Slobodanka Grdinić