Darko Vujosevic

Витезу храброг срца- Дарку Вујошевићу (Трагедија на Скадарском језеру)

Име: Darku Vujosevic-Vitezu hrabrog srca; Опис: "Darku Vujosevic-Vitezu hrabrog srca". Тип: audio/mpeg

У недељу трећег фебруара
Баш на празник Светог Неофита,
Зла судбина не чека, нит’ пита;
Но је гавран крила разавио,
Крај Врањине на литици сио,
Па посматра шта се ту догоди,
Ко се дави у језерској води?
Девет душа, које лађа броји,
Њих четворо посташе хероји.
Међу прве Вујошевић Дарко,
Јана, Нина, Кумбуровић Ратко.
Враћајућ’ се они с’ Литургије,
ал’ језеро никад не мирује.
Неофит је монах њих возио,
Свима добар пријатељ је био,
Нажалост их талас поклопио.
Кад кренуше, не слутише јаде,
Но језеро црну слутњу даде.
Кад су били негдје на по пута,
Природа се поиграла љута.
Олуја се одједном појави,
Њих четворо ђе ће да с’ удави.
Вујошевић први испливао,
На обалу стао, погледао.
Па кад виђе да се Нина дави,
Он уради као херој прави –
Тад заплива да спаси дијете,
Ал’ таласи према Дарку лете.
Кроз таласе плива ка пучини,
Не бил’ Јани помог’о и Нини,
Или Рашу, што се мог’о спасти,
Но га чојство и јунаштво краси.
У загрљај оде Јани, Нини,
У језерској осташе дубини.
Ту и Дарка оставила снага,
Спасавајућ’ пријатеља драга.
У загрљај оде са њих троје,
Јер хероји смрти се не боје.
Обилићу, тако ти Косова,
И тако ти српских витезова,
Ти одликуј овога витеза,
Са медаљом твојом или Кнеза.
Док год живи Црна Гора мала,
Мученике ове што је дала,
Нека памти бесмртне хероје,
Који смрти никад се не боје.

Аутор:

Радоман Мишковић,
професор у пензији
Крива Плоча – Даниловград,
5. фебруар 2019. године