Ime Vladike Milutina je utkano u pojam Valjevske eparhije
Na praznik Svetog Aleksija čoveka Božjeg u Hramu Vaskrsenja Hristovog prinete su molitve za dušu prvog arhipastira obnovljene Eparhije valjevske, blažene uspomene Vladiku Milutina, koji se na današnji dan 2020. prestavio Gospodu. Nakon Svete Liturgije, kojom je načalstvovao arhimandrit Mihailo (Biković), starešina manastira Jovanja, uz sasluživanje arhijerejskog zamenika protonamesnika Filipa Jakovljevića, svih arhijerejskih namesnika i više eparhijskih sveštenoslužitelja, Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije odslužio je pomen svom prethodniku, zajedno sa braćom sveštenicima i mnoštvom vernika, bogompoverenim mu nakon zemaljske končine Vladike Milutina
„Baćuška, bliži se vreme da idem Gospodu“, govorio je, iako ništa nije ukazivalo na to. Bio je pun snage, pun života i volje. Ali, ne sa tugom i strahom, već sa radošću je govorio da se valja spremati za onaj svet, podelio je svoje sećanje na razgovore sa Vladikom Milutinom arhimandrit Mihailo. Ime Svetog kralja Milutina, najvećeg ktitora u Srba ikada, Vladika Milutin je nosio trudoljubivo gradeći hramove u slavu Božju, baš kako je veliki nemanjićki monarh činio u svoje doba. Svojim propovedima gradio je i bogatio duše eparhiota i, poput Svetog Vladike Nikolaja, reč Vladike Milutina bila je jasna i svakom razumljiva.
Vladika Milutin je umeo da dođe do svakog čoveka, do svakog srca i broj ljudi koji je ovde prisutan na četvrtu godinu od njegovog upokojenja govori o tome koliko je ostavio traga u našim srcima. Bli smo uplašeni kako ćemo bez našeg Vladike Milutina. Bili smo se saživeli sa njim. Ostali smo siroti… Ali, Gospod, Majka Božja i svi sveti se brinu o svemu. Dodelili su nam Vladiku Isihija i osećamo se obogaćeni i znamo da se Vladika Milutin raduje što smo dobili takvog arhijereja, koji nastavlja da bude majka i otac kao što je bio Vladika Milutin- dirljive su reči arhimandrita Mihaila, izgovorene po blagoslovu Vladike Isihija u čast, među Valjevcima voljenog duhovnog oca, čijim je putem on nastavio služenje Bogu i brigu o vernima u ovom kraju.
Vladika Milutin je uobličio ovu eparhiju, kada je nastala deobom Šabačko- valjevske eparhije. Njegovo ime je utkano u sam pojam Valjevske eparhije. Isto tako i u ovom velelpnom hramu svuda je njegov pečat i svuda možemo da vidimo njegovu brigu, revnost i staranje za blagoljepije, za proslavljanje Gospoda. Njegovo ime je ukazivalo na to, ali i na milost koju je imao i budio u srcima svih koji su bili sa njim- rekao je Vladika Isihije i pozvao verni narod da svi zajedno uznose molitve za Vladiku Milutina, sa verom da on stoji pred Gospodom i svojim molitvama može da se obrati za zastupništvo. Kada se molimo, da činimo hrišćanska dela ljubavi po uzoru na njega, uvereni da to dolazi do njegove blaženopočivše duše, poručio je Vladika Isihije.
Vladika Milutin je rođen 1949. u selu Mijači kod Valjeva. Monaški put započeo je sa svega četrnaest godina u manastiru Kaona, čiji će kasnije biti iguman i graditelj velelepnog kompleksa koji danas postoji. Od 2003. do 2006. godine bio je na čelu Mitropolije australijsko- novozelandske, kojom danas upravlja njegov duhovni sin Episkop Siluan. Obnavljanjem Valjevske eparhije, izabran je za njenog prvog arhipastira i u njoj je stolovao do kraja svog zemnog veka. Upokojio se u Gospodu 30. marta 2020. u Kliničko- bolničkom centru „Dragiša Mišović“ u Beogradu.
J. J.
