Makedonske vlasti i dalje istražuju kako je krajem prošle godine došlo do ozbiljnog skandala, ali i svetogrđa, kada su preimenovane freske srpskih srednjovekovnih vladara i svetitelja u manastiru Sveti Joakim Osogovski kraj Krive Palanke. Da podsetimo, sveti carevi Uroš i Lazar, i sveti kraljevi Milutin i Stefan Dečanski “postali” su car Vladimir Kijevski, Jovan Milostivi, Konstantin Veliki, Nićifor Foka.

Čitav skandal je obelodanilo Srpski kulturni centar Spona iz Skoplja koji je podneo krivične prijave protiv “nepoznatih izvođača radova”.

U intervjuu za “Vesti”, jedan od episkopa Pravoslavne Ohridske arhiepiskopije SPC u Severnoj Makedoniji, Vladika pološko-kumanovski i mjestobljustitelj debarsko-kičevski Joakim (Jovčevski), ističe da ideja o ovakvom falsifikovanju istorije “nije došla preko noći nego je tinjala dugo vremena čekajući da se ispuni u svoje vreme”.

1.Kako je došlo do toga da se imena svetitelja na ovaj način falsifikuju.

Pitamo se iz kakvih je pobuda to učinjeno? Uslovno govoreći, ukoliko je pak to zlonamerno učinjeno onda je to sa određenim ciljem i učinjeno, a takva ideja nije došla preko noći nego je ona tinjala dugo vremena čekajći da se ispuni u svoje vreme. Da se briše sa freskama imena srpskih Svetitelja to je nerazumljivo. Ima se utisak (analizirajći ovaj vandalski čin) kod nekih kao da im smeta sve što je srpsko i za njih neprihvatljivo. Onaj koji je to uradio bez straha i stida je to uradio , i dobro bi bilo da se takvi sete iz istorije crkve kako prolaze i kako završavaju zemni život oni koji ustaju na Crkvu Božiju u ovom slučaju oni koji menjaju imena određenih likova svetitelja sa drugim kako bi izbrisale istorijske činjenice. Oni takvim načinom unose smut u vernom narodu i stvaraju sablazne. Molimo se da im Bog otvori oči da bi videli kako ne bi srljali u zlu i u večnu propast, nego da se pokaju(preume).
Govori nam Gospod: sablazni će doći, ali teško čoveku onom kroz koga dolaze sablazni (Mat.18,7).

2. Dali je ovo jedini slučaj ili takvih primera ima još i možete li ih navesti.

Koliko nam je poznato ima i drugih takvih slučajeva. Primera radi: u Manastiru u selu Žurče u blizini Bitolja vidi se da je na fresci sv.Save sa desne strane brisano ime srpski. U manastiru u selu Lešak kod Tetova postojala je freska sv.Lazara zajedno sa sv.Atasnasijem. Posle miniranja manastirske Crkve 2001g., manastir je bio u razrušenom stanju. Prilikom obnavljanja manastira i freske, obnovljena je freska samo Sv.Atanasija, dok je freska Sv.Lazara izostavljena.

3. Šta se još radi u pokušaju da se “prekroji istorija” odnosno prisvoji imovina ali i istorija srba i SPC.

Konkretno na to pitanje ne mogu dati odgovor jer nije mi poznato. Ali na koji način se dolazi do “prekrojavanja istorije”, uopšteno govoreći možemo sagledati na primerima kako iz istorije Crkve, tako i iz opšte istorije. Ako se vratimo unazad u prošlim vekovima, vidimo na koji način se anuliraju istoriske činjenice i na koji se način vrši prekrojavanje istorije t.j. oduzimanje teritorije jedne zemlje, stvaranje raskola itd. Moćnici ovoga sveta za ostvarivanje svojih planova u tom pravcu koriste razne metode: zaplašivanje, podmićivanje, ucenivanje, uvođenje sankcija, režiranje ratova itd.

4. Koji je vaš komentar ocena ovih događaja.

Odgovor je dat na prethodna pitanja, no možemo još dodati sledeće: ovo što je urađeno na ovakav brutalan način, posebno kada se radi o crkvi i svetiteljima Božijim koji su iz srpskoga roda i zamenjuju se imenima sa drugim svetiteljima koji nisu iz srpske Crkve ovakvi i slični događaji govore sami po sebi. To se radi tendeciozno sa određenim ciljem, da se briše svaki istorijski trag. Onaj koji je to uradio vidi se da mu smeta sve što je srpsko pa i sami srpski svetitelji.

5. Kakva je trenutna situacija kada je reč o životu i radu vas kao episkopa, ali i sveštenika u vašoj eparhiji.

Za sad u ovim uslovima u kojim se nalazimo, teče u normalnom poretku.

Vaša poruka Pravoslavnim vernicima u Srpskoj dijaspori povodom najradosnijeg Hrišćanskog praznika – Božića

A kad dođe punoća vremena, Bog posla Sina Svojega Jedinorodnoga… da iskupi one koje su pod zakonu (Gal.4,4-5).

Videći kako u gresima propada rod ljudski, Sin Božji silazi na zemlju, rađa se od Presvete Djeve, od Nje prima našu ljudsku prirodu da bi izvršio spasenje ljudskoga roda.

To je vreme kada je ljudski rod dospeo do potpune moralne propasti, kada su se ljudi nalazili u tami i senci smrtnoj i nisu znali niti su mogli da se izbave iz tog stanja. A to stanje je bilo tako pogibelno da su ljudi iz staroga sveta govorili: “Ili će Bog doći na zemlju, ili će svet propasti, ako Bog ne dođe”.

A kakvo je stanje današnjeg sveta kada se bliži svome kraju, i približava se dan Strašnoga Suda kada će doći Sin Božji Večni Sudija da svakome da po negovim delima. Potpuno moralno rasulo, moralna propast, sodomizam se širi na sve strane i hoće da preplavi ceo svet. Čuje se topot antihristovih sila. Oni dolaze da prožderu zemju i sve što je u njoj. Nailaze talasi mutnih voda koji hoće da potope sav ljudski rod. Vrši se strašan pritisak na Pravoslavnu veru, na Crkvu Božju. Evo šta nam govori o tome Otkrivenje: “I zmija ispušti za ženom iz usta svojih vodu kao rijeku, da bi je rijeka odnijela (Otkr.12,15)”.

Borba koja je počela u Vitlejemu, između Onoga Koji je na zemlju doneo nebeski mir i sile zla i tame ovoga veka vodi se neprekidno i sve više jača, a ta borba je počela još onda kada je Irod pogubio Vitlejemske mladence računjajući da će među njih ubiti Bogomladenca. Ta borba se odvija u čitavom svetu, na svakom mestu i ona se odvija unutar svakoga čoveka. I sada besni ta demonska zloba i zloba neprijatelja Hristovih, koji iznalaze sve nove i nove metode i tehnologije za porobljavanje ljudskoga roda. Svedoci smo svakodnevnog zaprašivanja otrovima iz aviona. Sada je na dnevnom redu kovid19 i vakcine o kojoj govore da će lečiti ovaj virus. Ali mnogi stručnaci doktori medicinskih nauka iz Evrope i Amerike kao i neki naši stručnjaci govore da je ovaj virus veštački proizveden i pušten u svetu sa ciljem porobljavanja i istrebljenja čovečanstva. Analogno tome i vakcina o kojoj se mnogo govori, po rečima mnogih naučnika medicine u sebi sadrži živu i neke otrovne metale, nanočestice i ćelije abortiranih fetusa, dakle nije napravljena sa ciljem da leči virus, nego ona ima sasvim drugu namenu t.e. menja DNK u ljudskome telu – ne leči nego razara. Ovo potvđuju informacije koji dolaze i iz kojih vidimo da su neki od onih koji su je primili umrli, a neki dobijaju teške autoimune bolesti kao autizam i dr.

Imajući sve ovo u vidu šta treba mi da činimo u ova teška vremena da bi spasili svoje duše, da bi se ljudi oslobodili paničnog straha koji je zavladao u srcima mnogih. Govori nam Gospod: “Trpljenjem spasavajte duše svoje.”,”Ne bojte se ja pobedih svet”. Pokažimo trpljenje i istrajimo u veri Svetu Pravoslavnu. Ovde dobro nam je setiti se Sv.mučenika i ispovednika za veru, ugledajmo se na njihovu veru, podvig i život.

Molimo se Gospodu Bogomladencu, kome sva tvorevina Božja hita da se pokloni Caru koji se rodio od Djeve, Tvorcu Svome, Anđeli mu prinose pojanje, pastiri-pobožno ushićenje, zemja-pećina, pustinja-jasle, a rod ljudski Majku Djevu, Koji je radi nas ljudi postao čovek da zaštiti verne svoje-Crkvu Svoji na Njegovoj Krvi osnovanu. Pokajanjem vratimo se jedinom Čovekoljubcu Gospodu Hristu Bogu našemu, utvrdimo sebi u veri u Njega kako bi On Svoj mir uselio u srca naša i ispunio srca naša Božićne radosti i onda će svaki panični strah ovoga sveta bežati iz čoveka. Neka bi svakog čoveka obasjala svetlost Vitlejemske zvezde da svi sa radošću uskliknimo anđelskim slavopojem “Slava na visini Bogu i na zemji mir, i među ljudima dobra volja”.

To je moja poruka, ne samo Pravoslavnim vernicima u Srpskoj dijaspori nego svim Pravoslavnim hrišćanima na svim kontinentima. Sve Pravoslavne hrišćane pozdravljam sa sveradosnim Božićnim pozdravom mira i ljubavi: “Mir Božji! Hristos se rodi!”.

Pravoslaven Episkop
Pološko-kumanovski
+Joakim