Владика Кирило

Владика Кирило: Не везујмо свој ум и срце за пропадљиве ствари

Име: 11.07.2021 vladika kirilo; Опис: Владика Кирило Тип: audio/mpeg

У недјељу трећу по Педесетници, 11. јула, 2021. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света архијерејска литургија којом је предстојао Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.

Преосвећеном Епископу Кирилу саслуживало је свештенство Саборног храма, протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Натанаило, сабрат манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали у Подгорици.

На Светој литургији су пјевали и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму.

Сабранима се обратио се Преосвећени Епископ буеносајрески јужно-централноамерички г. Кирило који је нагласио да је од изузетне важности вјежбање ума, посебно при молитви и читању ријечи Божије:

“Требамо да вјежбамо пажњу, браћо и сестре, посебно умну пажњу при молитви и при читању ријечи Божије. Зато што је ум око наше душе. Ум је прозор за невидљиви свијет који је невидљив за наша чула. Онај спектар који је нашим чулима доступан је веома мали, много је већи дио онога што не видимо, а у томе што не видимо је суштина, зато је човјеку дат ум, да осјећамо и видимо невидљиви свијет. Вјежбајући ум можемо то да постигнемо, али, важно је знати како. Ум се вјежба усрдном молитвом, читањем псалама, Исусовом молитвом”, појаснио је владика Кирило.

Он је такође приближио суштину и смисао одломака из прочитане јеванђелске приче који говоре о духовним очима, очима ума којима се сагледава духовни свијет:

“У Јеванђељу данашњем чули смо да се говори о свјетлости и о органу који је наше тјелесно поимање свјетлости, а то је око. Господ јасно говори да ако је наше око тамно, онда и цијело тијело бива тамно, док ако око прима свјетлост онда и сво наше тијело прима свјетлост. Ту се наравно не говори о тјелесним очима већ о духовним очима, о нашем уму – који представља око – вид наше душе”.

Владика Кирило је објаснио да су прије гријехопада код људи били сједињени ум, срце и воља, што се, како је даље нагласио, промијенило након пада у гријех:

“Очи често пута наводе на зло, јер се сувише уздајемо у наша тјелесна чула заборављајући притом да поседујемо небеско чуло – ум, којему је по Светим оцима Цркве, главно сједиште било у срцу као код Адама и Еве у Рају. Након гријехопада, ум, срце и воља су се разјединили и у тој шизофренији ума, срца и воље се сагледава и осликава падање у гријех људског рода. Са друге стране, и ако се налазимо у палости и шизофренији бића, гдје смо разједињени, Бог нас ипак није оставио. То нам показује безброј свијетлих примјера светитеља који нам показују да човјек и у овом животу може да оживи свијетлост свога ума и да то духовно у њему надвлада, надиђе и контролише оно тјелесно”, подсјетио је Преосвећени Епископ.

Током пастирског слова владика Кирило је дао посебан осврт на ријечи из јеванђелске приче које експлицитно указују на то да се не може живјети духовно, а притом служити страстима попут среброљубља:

“Ова јеванђељска прича нам још такође поручује да не можемо два господара служити. Каже се: Не можете служити Богу и мамону. Дакле, јеванђелска прича нам адресира среброљубље као једно од главних препрека за духовни живот човјека. Што ће рећи да је проблем у страсти, не у самом богатству”, казао је владика и објаснио да је мамон био једно од феничанских божанстава богатства.

Истакао је да од било чега може да се направи идол а када се тако нешто деси онда човјек служи страстима – мамону и појаснио да не значи да ћемо нешто избјећи ако смо сиромашни. “Већ, то значи да не треба да вежемо свој ум и срце за пропадљиве ствари”, поручио је владика Кирило.

Напослијетку, он је указао на смисао ријечи Господње да човјек најприје треба тражити Царство небеско за разлику од тога што значи бити оптерећен искључиво овоземаљским бригама о материјалном стицању у којем нема живота:

“Господ нам у Јеванђељу јасно поручује да наше назначење није да се што боље обучемо и боље наједемо и напијемо, то свакако чинимо мање или више ради одржавања нашег земног живота. Господ јасно показује у алегорији да тиме што се један од најбогатијих људи у историји људског рода – премудри цар Соломон – у свој својој слави није обукао као цвијет крина, да се не можемо такмичити ни са цвијећем у материјалним смислу, јер је боље од нас. Господ је то изрекао на овај начин да би нам тиме показао да је наше назначење за Царство небеско, а не за овај пролазни свијет”.

Владика Кирило је дао посебан акценат на посједовање свијести да је уз саборну молитву у црквама и храмовима, што несумњиво представља круну наше молитве, јако важна и лична молитва у нашим домовима:

“Врло је важна молитва у нашим домовима. Ми се овдје заједно помолимо и то је круна наше молитве – заједнички сабор. Међутим, ако то не допунимо у нашим домовима, некако неће бити комплетна наша молитва и нећемо извјежбати пажњу ума да би и овдје у храм кад дођемо били сконцентрисани на слушање и тумачење ријечи Божије. Треба бити извјежбан у молитви да би у вријеме искушења које Господ попусти у неком тренутку нашег живота – а искушења су испит – били спремни за испитивање наше вјере. Зато да би били спремни и да би положили тај  испит, призивајмо име Божије у молитви, без којег нема спасења”, поручио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.

Текст, фото & видео: Борис Мусић