U danima kada smo bogoslužbeno proslavili načalo Indikta i početak Crkvene nove godine, uznoseći molitve za blagosloveno novo leto dobrote Gospodnje, pred čitalačkom publikom se našao novi 392. broj „Pravoslavnog misionaraˮ, zvaničnog misionarskog glasila Srpske Pravoslavne Crkve za mlade. Tema četvrtog po redu broja u 2023. godini nosi naslov: „Vladika Nikolaj i Ava Justin – srpski apostoliˮ.
Čitaoce ovog broja na prvim stranicama dočekuje urednički uvodnik u kojem prezviter dr Oliver Subotić ukazuje na vaseljenski značaj svetih Nikolaja i Justina, svetitelja iz roda našega koji su vascelim svojim bićem svedočili radost života u Hristu. „Vladika Nikolaj Žički i Ohridski: nenadmašni besednik, harizmatični misionar, svenarodni vladika, najplodniji pisac među srpskim jerarsima. Ava Justin ćelijski: uzor monaškog podviga, svetilo dogmatske svesti, pisac Žitija Svetih, duhovni rasadnik episkopa filokalijskog Duha. A kod obojice identičan cilj, ka kojem se svim svojim bićem pružaju u znaku Krsta – da proslave Ime Božje i da, istovremeno, svoj narod svecelo privode k Boguˮ, istakao je u uvodnoj reči glavni i odgovorni urednik.
Protoprezviter dr Nikola Marojević za rubriku „Besedaˮ piše o svetlosti ljubavi Božje. Prema rečima nikšićkog paroha reči Gospodnje nama ljudima postaju istinska svetila na životnom raskršću. Autor jasno ukazuje da se u jevanđelskom odeljku (Mt 6, 22–33), ne kaže oči, nego oko – iz razloga što se ovde ne misli na telesni vid, već na duhovni.
Kako shvatiti zagonetnu epizodu o uznošenju Svetog proroka Ilije ognjenim kočijama na nebo, čitaoci mogu da se pouče iz teksta koji je objavljen u rubrici „Bogoslovljeˮ, a u kojem se, pored ostalog, ističe: „Između vaznesenja Ilijinog i Vaznesenja Gospoda bila je suštinska razlika. Gospod se vazneo Svojom sopstvenom silom, a Iliju je podigla uvis ognjena kočija, pod kojom tumači najčešće razumeju anđelske sileˮ.
U rubrici „Besedaˮ je objavljena Ilindanska beseda đakona dr Đorđa Petrovića, sabrata beogradskog hrama Svetog Aleksandra Nevskog i profesora Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. U svom poučnom kazivanju đakon Đorđe je ukazao na značaj proročke službe, a u duhu sveštenog spomena na Svetog proroka Iliju, poučio je da ime Ilija označava – moj Bog Jahve, Bog je bitujući ili jedino moj Bog ima istinski život, te da preneseno u savremeni jezik, ime Ilija bi značilo: moj Bog je jedini Živ.
Rubrika „Urednički izborˮ donosi nam tekst iz knjige „Ljudi sa brda i uzbrdica“, profesora Borivoja Jelića, koji nosi naslov „Moj deda Vladimirˮ.
Uvodni deo 392. broja „Pravoslavnog misionaraˮ zaključen je rubrikom „U dijalogu sa ateizmomˮ u kojoj đakon dr Aleksandar Milojkov donosi drugi deo teksta o rodnoj ideologiji. Kako je i sâm autor ukazao, u ovom članku je želeo da zaviri u svet nauke i da pogleda šta ona po tom pitanju kaže – postoje li neurobiološke osnove rodne disforije.
Tematski ili centralni deo novog broja, donosi autorske tekstove i ostali sadržaj koji je posvećen temi broja. Segment sa tematskim sadržajem otvoren je autorskim tekstom katihete Branislava Ilića koji čitaocima ukazuje na značaj kulta i bogoslužbenog proslavljanja i veličanja svetih Nikolaja i Justina.
O čudesnom arhipastirskom i velikom misionarskom delu Svetog Vladike Nikolaja u Eparhiji žičkoj, kao i o izazovima sa kojima je sveti Vladika bio suočen, piše protoprezviter Aleksandar Jevtić u tekstu pod naslovom: „Sveti Nikolaj Ohridski i Žički — blaženstvo oklevetanih Hrista radiˮ.
Svetog Vladiku Nikolaja je celoga života pratio težak životni krst i veoma zahtevno arhipastirsko breme koje je bez kolebanja i sa jakom verom nosio na svom arhijerejskom omoforu. Upravo na ovu temu u tekstu pod naslovom: „Svečovek i više od togaˮ, piše prezviter Aleksandar Čavka.
„Ni progonstva ni kućni pritvor nisu sprečili duhovne velikane da još više rade na sebi i na osvajanju unutrašnjeg prostora svoje duše i njenog odnosa sa Bogomˮ, ističe u svom autorskom tekstu prezviter Dejan Tripković, paroh valjevski.
Na temu broja razgovarali smo sa arhimandritom Metodijem (Markovićem), igumanom sveštene obitelji Prepodobnog Prohora Pčinjskog. Iguman Metodije piše o svetiteljskom liku Prepodobnog Justina ćelijskog, ukazujući da se u njegovim delima može se videti njegova beskrajna ljubav prema Bogočoveku Hristu i poziv svima da Ga slede, te da čitavo njegovo delo jeste slično svedočenju Apostola Pavla, o Hristu Raspetom i Vaskrslom.
Redakcija „Pravoslavnog misionaraˮ je priredila još jedan intervju na temu broja. O diplomatskim misijama Svetog Vladike Nikolaja i uopšte o njegovom značaju, razgovarali smo sa dr Ljupkom Katanom. Naša sagovornica dr Ljupka Katana je sa najvišom ocenom odbranila doktorsku disertaciju na temu: „Političko delovanje i diplomatsko misionarstvo Nikolaja Velimirovića u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američki Državama tokom Prvog svetskog rata“. Ovo je prva doktorska disertacija na temu Svetog Vladike Nikolaja Ohridskog, Žičkog i Lelićkog, koja ja odbranjena na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
O zavetu Svetog Vladike Nikolaja piše protonamesnik Slobodan Aleksić, paroh valjevski. U svom autorskom tekstu autor ukazuje da je zavet dragovoljna obaveza i da predstavlja dva zavetodavca, jednoga koji daje i drugoga koji prima, te da Zavetodavac koji se obavezuje davati, jeste sam Bog, a zavetodavac koji se obavezuje da ispuni sve uslove primanja, jeste čovek.
Tematski deo ovog broja posebno upotpunjuje autorski tekst protoprezvitera-stavrofora Slobodana Bobana Jokića, arhijerejskog namesnika nikšićkog i glavnog i odgovornog urednika časopisa „Sveviđeˮ Eparhije budimljansko-nikšićke. U svom tekstu pod naslovom: „Otac Justin učitelj učiteljaˮ, ističe da je prepodobni otac Justin ćelijski bio otac koji rađa učenike u svim vremenima. Prema rečima nikšićkog prote, Prepodobni Justin je učitelj, mislilac i stvaralac čija dela i doprinos prevazilaze granice njegovog vremena, zadobijajući svevremeni značaj za buduća pokolenja i njihove egzistencijalne probleme.
Naša saradnica Marijana Pilipović svedoči o ličnom susretu sa Svetim Vladikom Nikolajem i Prepodobnim Justinom Ćelijskim, kazujući o čudesnim trenucima pred svetim moštima dva sveta apostola srpskog naroda.
Sveti Vladika Nikolaj je napisao niz članaka o Njegošu, koje odmah objavljuje i kao knjigu „Religija Njegoševaˮ (1911), uoči izbijanja balkanskih ratova. Na koji je način srpski zlatoust pisao o velikom i znamenitom vladici Njegošu, piše dr Đorđe Vuković u tekstu pod naslovom: „Sveti Nikolaj o Lovćenskom Tajnovidcu Njegošuˮ.
Rubrika „Sveta Zemljaˮ donosi nam tekst Jelene Jonić koja piše o manastiru Svetog Jovana Krstitelja na reci Jordan. Manastir je još u 4. veku zabeležen na karti u Madabi kao Sveti Jovan Krstitelj, upravo na mestu gde je, prema jevrejskom i hrišćanskom predanju, bio put preko reke Jordan.
O Svetogorskom skitu Crni Vir, dr Nemanja Jonić piše za rubriku „Sveta Goraˮ. Svetogorski skit „Crni Vir“ je osnovan 1747. godine donacijama Zaporoških kozaka potomaka atamana Olivera Goluba (†1628), predstavnika stare plemićke kozačke porodice i Grigorija Ostapoviča Golubenka koji je, nakon što je napustio vojnu službu u Kijevu, primio monaški postrig u Pečerskoj Lavri i otišao na Svetu Goru.
Mr Smilja Vlaović, naša saradnica kojoj je povereno vođenje rubrike „Tragom starih svetinjaˮ piše o Manastiru Podvrh i moštima Svetog Haralampija. Prema kazivanju mr Smilje Vlaović, na levoj obali Lima, tzv. Nikoljpazaru, nalazi se manastir, a sad crkva Svetog Nikolaja Mirlikijskog, izgrađena poslednjih godina 16. veka. U poslednjoj obnovi, u manastirskoj crkvi nađene su mošti Svetog Haralampija, o kojima piše autorka.
Na kraju ovog 392. broja „Pravoslavnog misionaraˮ dočekuje nas rubrika „Iz pera prvog urednika misionaraˮ u kojoj je objavljeno slovo blaženopočivšeg episkopa braničevskog Hrizostoma (Vojinovića), povodom dvadesetpetogodišnjice „Pravoslavnog misionara“.
* * *
INFORMACIJE O NOVOM BROJU, KAO I ZVUČNI ZAPISI PROMOCIJE ČASOPISA U MEDIJIMA, DOSTUPNE SU NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI ČASOPISA: https://misionar.spc.rs/misionar.php?ARHIVA=392
* * *
Pravoslavni misionar – zvanično misionarsko glasilo Srpske Pravoslavne Crkve za mlade, možete kupiti u hramovima Srpske Pravoslavne Crkve i crkvenim prodavnicama i knjižarama, a o načinu pretplate moguće je informisati se putem imejl adrese pretplata@spc.rs ili putem naše internet stranice na adresi http://misionar.spc.rs.
Katiheta Branislav Ilić,
član uređivačkog odbora Pravoslavnog misionara
