„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha,
Nikada se u takvoj sudbinskoj ozbiljnosti ne postavlja pred čoveka pitanje o smislu i cilju života, kao onda kad se on susretne sa koga svoga srodnika, prijatelja ili poznanika. Ali smrt je A smrt je od početka, od prvog ubistva, prvog bratoubistva pa do dana današnjega postojala i postoji. Sveti Vasilije Veliki kaže stoga da su o tome pitanju cilja i smisla života raspravljali i stari grčki mudraci, ali se u tome nisu slagali , te su jedni smatrali da je cilj života uživanja, drugi sticanje braka, novca i onoga što blago čuva čovjeku, treći sticanje slave bilo naučne, umetničke ili kakve druge, četvrti vlasti i moći u ovome svetu i tako redom. Mi, pak hrišćani, kaže Sveti Vasilije Veliki, smatramo i verujemo da je cilj ljudskog života dostizanje onoga blaženoga života u neprolaznom Carstvu Nebeskom.
Svi sveti ne samo da su znali tu nauku nego su je ispunjavali i svojim životom , pokazali i nama i do kraja sveta će pokazivati svima ljudima koji je put da se postigne taj cilj – blaženi život u neprolaznom Carstvu Nebeskom. Znali su po nauci Svetog apostola Pavla, da smo mi ljudi saradnici Božji, da imamo to visoko zvanje i u delu održanja svoga života i u delu svoga spasenja i u pomoći za spasenje svojih bližnjih. Još su znali i za reči Gospodnje da one talante koje im je Gospod darovao umnože na dobro opšte i svoje lično. Sve te osobine krasile su sve svete do dana današnjega.
Svi sveti, ne samo da su znali tu nauku, nego su je i ispunjavali i svojim životom pokazali i nama i do kraja sveta svima ljudima, koji je put da se postigne i dostigne taj cilj, blaženi život u neprolaznom Carstvu Nebeskome.
U tome broju svakako je i naš veliki episkop Nikolaj, čije je telo,evo sada, posle toliko godina preneto u svoju zemlju, da u njoj počiva do dana Strašnoga Suda.
Vladika Nikolaj je ceo svoj život proveo je sa svešću da je saradnik Božiji. I zaista, sve njegovo nastojanje, sav njegov dar veliki, kao književnika, kao filozofa, kao propovednika, bio je u tome cilju i u toj dužnosti. A Bog ga je obdario, i darovao mu, verujem, ne pet nego deset talenata, i on je uz pomoć blagodati Božije svojim neumornim trudom tih deseta talanata umnožio i dobio drugih deset drugih.
Zato u njemu imamo uvek ugled i uzor, kako i mi prema snagama, prema darovima koje nam je Bog dao, da treba da se potrudimo da ih umnožimo na opšte dobro, na dobro Svete Crkve, svega naroda i svih ljudi dobre volje i na spasenje svoje duše.
I danas, evo ovde, odavde, on nas upućuje i opominje i savetuje i poručuje:
„Jedno vas samo molim braćo draga: prekratite beskonačne raspre među sobom. Dovoljno se satiru vaši nervi u ovom, zlom opterećeno vreme – zar hoćete da ih sasvim satrete zlom voljom jednih protiv drugih? Svaki od vas imaju svoj krst života. Starajte se da olakšate jedan drugome taj krst, a ne da ga još više otežate. Život je kratak a kajanje dugo. Ja sam gledao mnoge ljude na samrtnoj postelji i slušao njihove ispovesti. Nikad i niko od njih nije se kajao za to što je nekome olakšao svoj krst nego zato što mu je otežao.Niko i nikad se nije pokajao što je živeo u slozi i ljubavi sa svojim susedom nego što je živeo u neslozi i mržnji. A samrtni čas , braćo, čeka svakoga od nas.
Zato molim, i opominjem braću sveštenike, da žive u međusobnoj slozi i ljubavi, kao braća duhovna i verne sluge Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista. Ja sam živeo dugo u svetu i znam da od međusobnih odnosa sveštenoslužitelja, zavisi uspeh njihove službe, mnogo više nego od bezbrojnih ličnih napora.
Takođe molim narodne vođe i prvake, da neprestano misle o svojoj odgovornosti za narod pred Bogom. Njihova je dužnost, da stvaraju u narodu mir a ne raspru. I njihova je dužnost, sveta dužnost da savesno rukuju narodnom imovinom. A ovo vam govorim ne napamet i ne otprilike no kao jedan koji je pogledao u očima strašnom moralnom zakonu u vasioni i koji je video kako svršavaju svoj život proneveritelji narodne imovine i narodnog poverenja.
Još molim novinare naše da se staraju da zidaju dušu i karakter našeg naroda obazrivim i mudrim pisanjem. Sveta i moralna dužnost modernog novinara, nije ništa manja od moralne odgovornosti sveštenika i učitelja. I još je veća, jer je njegov uticaj širi. Jedan bezobziran novinar u stanju je da raspne dušu narodnu na krst greha i zločina, kao što je jedan savestan novinar opet u stanju da je vaskrsne!
I najzad, sve vas molim braćo i sestre da ne klonete duhom u veri u Boga, i da ne malakšete u nadi u Hrista. U toj veri i nadi vaši preci nisu klonuli, niti malaksali, ni pod teškom topuzinom turskom, ne klonite ni vi pod teškim bremenom sadašnjih nevolja.“
Da zahvalimo braćo i sestre Bogu što nam je dao u teškim vremenima ljude koji su bili dorasli tim vremenima. I da Ga zamolimo da ima u vidu i pomogne i nama, danas, molitvama Sv.save i sviju svetihi pre i posle njega, i da zamolimo blaženoupokojenog vladiku Nikolaja da se moli Bogu za nas i za sve dobronamjerne ljude, da mir i sloga bratska i hrišćanska zavlada i u našoj zemlji i u celom svetu, da bi se uvek kao ljudi, nikad kao neljudi, vladali u životu svome, onako kako Bog želi i kako On zapoveda. Da kad izađemo pred Njega da nas On prizna kao svoje i prizna za svoje. I da nas preci naši sveti poznaju kao svoje i priznaju za svoje.
Patrijarh Srpski Pavle
Iz besjede Patrijarha srpskog g. Pavla na svetoj Arhijerejskoj liturgiji i dočeku moštiju Sv. Vladike Nikolaja Velimirovića u Hramu Svetog Save na Vračaru 4. maj 1991. godine.
Priredio: mr Aleksandar Vujović,
profesor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog
i urednik Katihetskog progrma Radio Svetigore
