ŽITIJE ZA DECU
SVETA BOSILJKA PASJANSKA Draga dečice! Da li znate šta je to bosiljak?
To je jedan cvet, koji naše bake gaje od davnina i njime ukrašavaju svoje
bašte i saksije. Cvet raskošnih zelenih nijansi i neobično prekrasnog i
prefinjenog mirisa. Stručak bosiljka je dovoljan da naše sobe zamirišu
milinom, a kada nekoliko stručaka spojimo, dobijamo predivan buket
božanstvenog mirisa koji sveštenici koriste prilikom ovećenja
slavskih vodica, kuća, ili da krope verni narod.
Takvo jedno krasno i mirisno ime imaše devojka Bosiljka , kojoj duša
beše isto tako krasna i mirisna, baš kao i njeno ime.Njena duša sa
mirisom bosiljka ,beše vezana za Hrista Gospoda , za koga je na kraju i
svoj život dala.
Naš predivni, mnogonapaćeni srpski narod, od davnina je mnogo
stradao, na svim prostorima gde je živeo, a naročito na našoj svetoj
kosovsko-metohijskoj zemlji , od kosovskog boja pa do danas…
Mnogo je priča, legendi i istinitih događaja koje su bake pričale svojim
unucima, te se tako pričaju i danas. Mnogo je i onih koje je narod sačuvao
od zaborava krijući pisane tragove, kao i onih opipljivih i okom
viđenih , koje ujedno i sačuvaše veru Hristovu u srpskom narodu.
Tava je priča i o Svetoj Bosiljki Pasjanskoj mladoj Hristovoj nevesti ,koja
nam pored Svetog kneza Lazara ostavi i svoj zavet i pokaza nam put kojim
trebamo ići.
Preplodna zemlja Kosovskog Pomoravlja, beše oduvek privlačna za život
kako starosedelaca , tako i našeg naroda iz raznih krajeva koji se
doseljavaše, da tu svije svoje porodično gnezdo. Tako se krajem 18.veka na
ovom prostoru, u selo Pasjane kod Gnjilana, iz kumanovskog kraja
doselila porodica Rajčić.
U sirotinjskoj porodici Rajčić, polovinom devetnaestog veka, živela je
devojka, koja se među braćom i sestrom izdvajala svojom skromnošću,
krotošću, smirenošću, poslušnošću, vrednoćom i svim vrlinama koje
mogu krasiti jedno Hristoliko biće, devojka krasnog i mirisnog imena ,
Bosiljka iz sela Pasjana.Još kao mala devojčica, sa pletenicama, koje
tamošnje bake zovu „kocelji“, trudila se i pomagala majci u svim kućnim
poslovima. Kad god bi zazveketale kofe za vodu, Bosiljka je trčala za
majkom, da ne ode bez nje na bunar. Volela je da okreće čekrk na starom
seoskom bunaru, iako je svojim ručicama jedva mogla da dohvati
gvozdeni držač. Dok su odrasli bili na njivi, trčala je Bosiljka uz
maminu bošču da ocu i braći odnese vruću pogaču, koja se još dimila od
toplote, „vešaljke“ suvog mesa zatopljenog u mast, kriške prevrelog
starog sira koje je sa majkom još prošle jeseni ređala u drvenu kacu, i
njenom malom rukom ubrane šljive iz njihvig voćnjaka.
Trčala bi ocu i braći u zagrljaj , a onda uzimala belo “kanače“ i odlazila do obližnjeg kladenca da im donese bistru studenu vodu. Pevušila je usput svojim
umilnim dečjim glasom stare kosovske pesme koje je učila od svoje bake,
ali i neke pesmice-molitve, koje je učila kada su je vidili u crkvu.
Kad se ranom zorom ložila vatra na sred sobe, mala Bosiljka bi prva
ustajala sa rogozine na kojoj je spavala. Njena plava pletenica virila je
ispod ćilima raskošnih šara, koji je njena majka donela u miraz.Na prvo
škripanje vrata koje je značilo da neko unosi pruća za loženje ognjišta,
Bosiljka je skakala iz toplog legla i trčala da pomogne oko loženja vatre.
Radovala se svakom mešenju i pečenju hleba, a naročito je volela da ređa
hleb u stare nagorele naćve.
Dok je njena baka na razboju tkala ćilime, Bosiljka je radosno i
znatiželjno dodavala „suveljku“, trčeći s jednog na drugi kraj razboja.
Baka je učila kako treba još da se od malih nogu uči kućnim poslovima i
polako priprema miraz kada bude došlo vreme za udaju.
Volela je Bosiljka da iz bašte ubere stručak svežeg bosiljka i mami i
baki zadene za uvo ispod vežene marame.
Trčala je radosno i u tor sa ovcama, jer su je zvončići sa ovčica
podsećali na zvona sa obližnje crkve.
Ipak, najviše od svega je volela da je roditelji vode u svoju seosku crkvu
na „pričes“ , kao i na sabor u manastir Draganac.
Rasla je Hristoljubiva devojčica, moleći se svakodnevno pred ikonama
koje su stajale na belo okrečenom zidu stare zemljane kućice, i izrasla u
lepu sedamnaestogodišnju devojku. Njeno lepo lice beše krasio bistar
pogled zagledan u Hrista Gospoda, a njeno lepo devojačko telo nošnja
Kosovskog Pomoravlja: bošča, reske, košulja i prslučić sa srebrnom
srmom.
Tako je tog leta, na dan Svetog Jovana Krstitelja , roditelji povedoše na
sabor u Gnjilane.Njeno Hristočežljivo srce beše ispunjeno neizrecivom
radošću, kada se na Svetoj Liturgiji pričestila Svetim Hristovim
tajnama. Milosno je gledala okupljeni narod koji je u najlepšim
nošnjama došao na sabor. Stidljivo je sklanjala poglede od mladića koji
su krajičkom oka gledali u njeno lepo lice, dok je sa devojkama iz sela
igrala kolo ispred crkve. Plenila je Bosiljka svojom fizičkom ali i
duhovnom lepotom, te tako beše izložena pogledima i divljenja mnogih
na saboru.
Među mnogobrojnim srpskim narodom, nađoše se tu i neki od
nekrštenog roda, Arnauti iz sela Depce, te se jedan od njih zagleda u lepu
Bosiljku i požele da je uzme sebi za ženu.
Od tog trenutka, vrebao je svaku priliku da je prati i pripremao svoj
zločinački čin, otmicu lepe Bosiljke.
Te jeseni , Bosiljka je sa ocem i braćom nedaleko iznad sela pripremala
drva za zimu. Dok su oni izmoreni radom dovršavali svoj posao, pre
završetka već kratkog jesenjeg dana, iz zasede, zagaravljenih lica,
Arnauti otimaju Bosiljku i vode je u svoje selo Depce.
Mlada i lepa Bosiljka ,pred divljim i nekrstim Arnautima , držala se
hrabro i odvažno!
Želeći da je uzme sebi za ženu, otmičar je na sve moguće načine ubeđivao
Bosiljku da se odrekene vere hrišćanske, pravoslavne a onda i uda za
njega.
Zbog njenog odbijanja, Arnautin je nepokolebivu hrišćanku stavljao na
razna mučenja. Ponižavanja, udarci, izgladnjivanje, trajali su danima.
Međutim, iskrena i čista vera u Vaskrslog Gospoda, ni jednog trenutka ne
dozvoli ovoj mladoj Hristovoj nesvesti da poklekne. Trpela je ponosno
udarce i razna stradanja, sa molitvom na usnama i Hristom u srcu! Što su
mučenja bila veća, veća beše i njena vera i nada u Vaskrsloga Hrista!
Koliko god njeno izranjavano lice beše izbrazdano i okrvavljeno,
toliko više sijaše Hristovom sjajem! Koliko god njeno telo i njeni udovi
behu skrnavljeni, toliko jače hodaše za Hristom!
Videći nemoć u svemu ovome, dovedoše jednu stariju ženu koja je bila
poturkinja. Ubeđivala je poturkinja mladu Bosiljku da pristane na udaju,
da se odrekne Hrista. Mudre, Bogonadahnute reči mlade Hristove neveste,
koja je svojom dušom izabrala sebi ženika, čuju se i danas, usmeravaju,
pokazuju pravac i put za zadobijanje Carstva Nebeskog, i obavezuju da se
na nju i ugledamo!
„Ja svoju veru imam. Ne treba mi bolja, jer je nema. A, što se udaje tiče, ja
sam već zaručena. Ja svog zaručnika imam!“ -govorila je smelo i ponosno
Bosiljka.
Uporna je bila ova starija žena u svom ubeđivanju, ali iz srca koje je
gorelo za Hristom, samo su se nizale reči: “Hristos je moj izabranik. Ja,
samo Njemu pripadam, nikom drugom. Ja se ne odričem Boga mog i moje
svete vere, kao ti, koju žalim!“
„Ne zanosi se, crna kukavice, spasavaj dušu!“, vikala je poturkinja.
„Tako se duša ne spasava, već gubi“!, odgovarala je Bosiljka.
„Kajaćeš se, i vidi na šta ličiš, ostala si kost i koža, uzmi barem
hranu“!, ubeđivala je poturčena Srpkinja.
Ispunjena ljubavlju i silnom verom prema svom ženiku, Bosiljka smerno
odgovori: “Mene hrani i poji Gospod i Bog moj, Hristos!“
Dok su joj dželati nasilno oblačili njihovu nošnju i još jače mučili,
Bosiljka se usrdno molila Bogu i neustrašivo govorila: “Ubijte me,
ubijte, ne dam se! Ja sam Hrišćanka, ja sam pravoslavka! Ne dam moju veru,
moje srpske haljine! Ne dam devojaštvo! Samo me mrtvu možeš!“
Videvši, da više ne vredi da je ubeđuje, Arnautin odluči da je pogubi.
Onako izmučenu i izranjavanu, vezaše je za za konja i tako odvukoše na
proplanak iznad sela pored reke Lapušnice. Pred samu smrt, Hristova
zaručnica se pomoli Bogu rečima: “Bože moj, sačuvaj me do kraja da ne
popustim“!
Kada zlotvor progovori: “Smrt Srpkinji!“, nevesta Hristova gromoglasno
odgovori: “Nije ovo smrt za mene, već život! Vi ste u smrti, vaše pogano
pleme“!, i svoju dušu predade Gospodu, te se nastani u rajska naselja.
Nakon nekoliko dana, turske vlasti dozvoliše Bosiljkinim roditeljima
da sakupe njeno rasuto telo i sahrane ga pored stare seoske crkve. U
narodu je ostalo kazivanje, da su nakon obnove, njene kosti ugrađene u
zidove obnovljene crkve Preobraženja Hristovog.
Priča i predanje o ovoj velikoj ugodnici Božijoj, mladoj Bosiljki
Pasjanskoj,još od tada se priča, neguje i čuva u ovom kraju. Narod je još od
tada smatrao Bosiljku svetom, kazivajući njeno žitije kroz pesme,priče i
uznoseći joj molitve.
Mnogo godina posle stradanja Svete Bosiljke , radeći na ispitivačkim
radovima živopisa i ikonopisa u crkvi Preobraženja Gospodnjeg u
Pasjanu, naš savremenik profesor Saša Filipović, pošto je primetio
nešto neobično u jednom od stubova u crkvi , zatražio je blagoslov od
Episkopa raško-prizrenskog gospodina Teodosija da uz pomoć
endoskopske kamere uradi probna snimanja.Pošto je dobio blagoslov,
pažljivo je napravio bušotinu u zidu u koju je ubacio malu endoskopsku
kameru.I tada, na oko 30 cm dubine, oko kamere ugledao je mošti Svete
Bosiljke.O ovom radosnom otkriću obavestio je Episkopa.
I zaista, dana 23. oktobra 2019. godine, nakon Svete Liturgije uz
prisustvo Episkopa Teodosija, igumana mnastira Draganac arhimandrita
Ilariona, monaštva manastira Končula, Gračanice, Korminjana i
Draganca, iz stuba crkve, izvađene su mošti, svete mučenice Bosiljke
Pasjanske. Uz molitveni obred Obretenja, mošti su oprali Svetom vodom
i vinom , a potom položili u novi kivot na celivanje i blagoslov vernog
naroda Episkop Teodosije i otac Ilarion. O ovome postoji svedočanstvo
u vidu video zapisa, koje možete pogledati na internetu pod nazivom
„Obretnje moštiju svete Bosiljke Pasjanske.“ Dakle, to je dan Obretenja
njenih svetih moštiju, koje stoje da svedoče veru jedne mlade devojke , da
svedoče raspetoga i vaskrslog Hrista, a kao dan spomena Svete i svake
hvale dostojne mučenice Bosiljke uzima se 26. oktobar.
Leta Gospodnjeg 2018. godine sveti arhijerejski sabor, SPC, na svom
redovnom zasedanju u maju, zvanično je kaninizivao svetu Bosiljku i
svrstao u red Srba svetitelja. Nakon kanonizovanja ikonopiše se i
živopiše Sveta Bosiljka najčešće u narodnoj nošnji Kosovskog
Pomoravlja.Jedna sestra iz manastira Končula kod Raške je po njoj
dobila ime, i tako, ova ugodnica Božija nastavlja da živi među svojim
narodom, da svedoči, opominje i uči!
I, eto, posle tolikih godina, iz svete kosovske zemlje , pored crvenih
božurova koji iznikoše iz krvi kosovskih junaka, niče i jedan zeleni
stručak, prelepog mirisa, niče bosiljak koji podseća na Hristovu nevestu,
Bosiljku Pasjansku.A, vi dečice, kada uberete stručak bosiljka, kada se
ozarite lepotom njegovog mirisa, setite se Bosiljke Pasjanske ,setite se
ove velike ugodnice Božije, molite joj se, a ona će vam svojim molitvama
pred Vaskrslim Gospodom, sigurno pomoći.
Na dan Obretenja njenih svetih moštiju,
Leta Gospodnjeg 2024.
Violeta Sandić
