A on odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.
Jer kao što je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana i tri noći, tako će i Sin Čovječiji biti u srcu zemlje tri dana i tri noći.
Mt 12, 39-40
Svako čitanje Svetog Pisma i svaki susret sa pričama iz Biblije, donosi nam nešto novo. Svaki put zapazimo nešto što ranije nismo i istakne nam se ono što nam je baš u tom trenutku potrebno. Tako i sada, baš pred početak nove školske godine, Katihetski odbor Mitropolije crnogorsko-primorske donosi nešto novo, staru priču u novom ruhu, priču u kojoj je sabrano mnogo toga. Pored toga što je zanimljiva, ona nosi velike i važne poruke za život naše Crkve, a i za svakog od nas ponaosob. To je starozavetna priča o Svetom proroku Joni.
Sveštenik Pavle Božović, dugogodišnji veroučitelj pri Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, veliki trud, znanje i iskustvo, uložio je da priču o proroku Joni obradi iz jedne šire perspektive i predstavi je deci kroz devetu umetnost – strip.
Zašto baš Jona?
Sveti Avgustin nam kaže: ”Novi Zavet se u Starom skriva, a Stari Zavet se u Novom otkriva“, a jedan od najboljih primera za to je i ova priča. Ona je interesantna poput bajke (čak podseća i na neke dobro poznate priče za decu, ali o tome ćemo malo kasnije), a opet je stvarna i u sebi krije najveće istine naše vere, koje nam Gospod Isus Hristos lično otkriva u Novom Zavetu.
Ako pogledamo malo bolje i čitamo malo pažljivije, u Starom Zavetu naći ćemo puno priča o neposlušnosti, dok u Novom Zavetu srećemo najlepše priče gde se ta neposlušnost iz Starog Zaveta ispravlja. Prvi primer nam je neposlušnost Adama i Eve, koja znamo kako je završila, ali Bog ne zaboravlja nikoga, pa čak ni one koji ga ne slušaju, te nam daje najlepši primer poslušnosti – Presvetu Bogorodicu, On se rađa kao čovek, uzima na sebe grehe čitavog ljudskog roda i govori nam: ”Želim da se svi spasete!” Kako se spasavamo? Ljubavlju i pokajanjem. Ali da se vratimo na proroka Jonu. U gorenavedenim stihovima Svetog Jevanđelja po Mateju, Gospod sebe poredi sa Jonom. Jednom kad je propovedao, književnici i fariseji tražili su od njega da vide jasan znak za to što priča, a on im je odgovorio da im se neće dati znak, osim znaka proroka Jone i kao što je Jona bio tri dana u utrobi velike ribe, tako će i Sin Božiji biti tri dana u grobu. Rekao im je ovo jer je znao da oni veoma dobro poznaju Stari Zavet (čak su ga znali i napamet), ali samo znanje nije dovoljno za razumevanje istina vere.
Jona je bio jedan veoma svojeglav i neposlušan prorok. Oglušio se čak i o direktnu Božiju naredbu da ide u grad Nineviju i da neznabošce koji su tamo živeli pozove na pokajanje i privede jedinom i istinitom Bogu! Zašto je Bog od svih ljudi odabrao baš ovog mrzovoljnog buntovnika za ovu misiju? Zašto se nije obratio nekome ko bi bez pogovora uradio kako mu je rečeno? Upravo da bi dao ovaj znak o kome pričamo, da bi kroz njegovo čudesno putovanje otkrio najčudesnije od svih putovanja i najčudesniji od svih događaja, stradanje i vaskrsenje najboljeg i najposlušnijeg sina, Sina Božijeg, Gospoda našeg. Jona smo svi mi, Božija deca, ali nesavršeni i pozvani da kroz ovu sliku koju nam Bog daje, kroz ovu poučnu priču naučimo da verujemo u Božiji plan i da uvek ima neko stariji i pametniji od nas.
Bog ne dozvoljava Joni da ostane na lošem putu, te dopušta da ga proguta velika riba i vrati tamo gde treba da ide, jer samo neko ko shvata svoje greške i kaje se, može učiniti i da drugi to urade.
Sličnu sliku imamo i u čuvenoj priči o Pinokiju, italijanskog pisca Karla Kolodija. On je bio hrišćanin i svakako je inspiraciju crpeo iz priče o proroku Joni. Jona nakon izlaska na obalu iz utrobe kita, kaje se i postaje onakav kakav Gospod želi da on bude. Pinokio, nakon niza stranputica i pogrešnih životnih odluka, postaje dostojan da postane pravi dečak, tek kada nesebično rizikuje život i odlazi takođe u utrobu kita da bi spasio svog oca i tvorca.
Ovo je jedan od primera da je priča o proroku Joni prijemčiva deci. Slikovita je i bliska dečijem načinu razmišljanja. Odrasli često misle da mnogo znaju pa traže podatke i činjenice (znakove), a deca umeju da gledaju dublje i razumeju priče. Između ostalog, i zbog toga nam Gospod govori da se obratimo i budemo kao deca, ako želimo da uđemo u Carstvo Božije.
Zašto baš strip?
Kako se sredinom 19. veka pojavio moderni strip, postao je omiljen među decom i omladinom. Generacije i generacije su odrasle i oblikovale se čitajući stripove. Zahvaljujući pitkoj formi pripovedanja, likovima i događajima koji su propraćeni skoro pa pokretnim slikama, pamtimo ih, citiramo i postaju deo nas, urezuju nam se u sećanje i čini nam se kao da smo sve i sami proživeli.
Svaki strip ima glavnog junaka, poput Korta Maltezea, princa Valijanta, Zagora, Dilana Doga, Asteriksa, kao i mnogih drugih. Deca ih vole, uče od njih, saživljavaju se sa njihovim avanturama, a ima li stvarnijih junaka i živopisnijih događaja od onih koje nam pruža Sveto Pismo? Otac Pavle Božović, uz pomoć crteža Bible project – a, pokazuje nam da je Sveti Prorok Jona upravo jedan od junaka koga je na ovaj način moguće približiti mladim čitaocima.
Postoji mišljenje da je strip lako štivo i da je površan. Poznavaoci devete umetnosti znaju da je situacija upravo suprotna. Ukoliko je tema stripa prava, on osnažuje vrednost knjige i podstiče čitalačku percepciju, te upravo ima sposobnost da motiviše čitaoca za doživljaj književnog dela.
Postoje istraživanja koja su dovela do zaključka da humor koji često postoji u stripu (a nalazimo ga i u ovom o proroku Joni), olakšava pamćenje. Pronalazeći humor, deca se podstiču i na međusobnu interakciju, što takođe pozitivno utiče na trajno usvajanje i razumevanje pročitanog. Sve ovo nam ukazuje na to da je strip i veoma poželjno sredstvo u nastavi, te u ovom slučaju može biti veoma koristan za veroučitelje.
Ovaj vid prikaza biblijskog teksta takođe omogućava čitanje mlađim uzrastima koji još uvek nisu savladali sve osnove jezičkog izražavanja i ne mogu samostalno i sa razumevanjem da usvoje gradivo, a strip može da predstavlja most do samostalnog čitanja knjiga. Osim toga, dobar je pomoćnik ne samo u samostalnom radu već i na samom času, jer kada deca ispred sebe imaju slike sa dijalozima i onomatopejama, mogu da usvoje puno informacija odjednom, te će kasnije lakše usvojiti sam svetopisamski tekst, a veroučitelj dobija više vremena za tumačenje, objašnjenje istorijskog konteksta i pojmova.
”Znak proroka Jone” može poslužiti veroučiteljima i kao inspiracija da u nastavi učine obratno, tako što će nakon prvog dela časa, umesto da zadaju učenicima da nešto ilustruju ili odgovore na pitanja, stave pred njih zadatak da obrađeno gradivo pretoče u strip.
Ako čitamo srcem i razumemo ovu priču, kad budemo sledeći put hteli da na neku obavezu koja nam je data, odgovorimo: ”Zašto baš ja?”, setićemo se čudesnog putovanja proroka Jone i verovatno odlučiti da ipak poslušamo. Mnogo puta će nam se činiti da je život težak i nepravedan, ali znamo da ima smisao i da smo kao hrišćani pozvani da utičemo jedni na druge, a tako i sebe menjamo nabolje. Svaki dan smo pozvani da odbranimo i spasimo neku Nineviju oko nas i u nama.
Sve detalje ove priče, praćene dinamičnim crtežima, kao i mnogim poučnim i zabavnim sadržajem, naći ćete u ovoj knjižici, koja je baš kao i najpoznatiji časopis za decu naših prostora ”Politikin zabavnik”, namenjena svoj deci od 7 do 107 godina, a i one mlađe ako imaju nekoga da im čita.
Tijana Lekić
