Prve nedelje Velikog posta koja se naziva Nedelja pravoslavlja, 21. marta 2021. godine, Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je Sveti arhijerejsku liturgiju u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru, izvestio je Radio Slovo ljubve. Njegovoj svetosti Patrijarhu Porfiriju sasluživali su Preosvećeni Episkop dalmatinski g. Nikodim i Preosvećeni Episkop remezijanski g. Stefan.
Besedeći nakon pročitanog Svetog jevanđelja, Svjatješi Patrijarh posebno se osvrnuo na praznovanje Nedelje pravoslavlja, pojašnjavajući odnos posta kao Božije zapovesti i vere u Gospoda Isusa Hrista. Post je ustanovljen još u Raju, kada je Gospod Adamu i Evi rekao „ne uzimaj sa drveta poznanja dobra i zla“, podsetio je Patrijarh i dodao:
“Ta zapovest nije bila zabrana, nije bila ograničavanje slobode, kao što i svaka Božija zapovest ne ograničava naše biće, našu volju i našu slobodu. Naprotiv, sve zapovesti i pravila koja susrećemo u iskustvu Crkve, a koje izviru iz Svetog pisma postoje da bismo živeli istinsku, pravu i punu slobodu. Sloboda nije u tome da činimo šta hoćemo, sloboda je u onome da tvorimo istinu. Sloboda je u životu koji je u saglasju sa voljom Božijom, a to znači u saglasju sa onim što je naša istinska i prava priroda“, rekao je Patrijarh Porfirije.
Istakao je da ako i možemo reći da post nešto ograničava, to je onda da je post ograničenje svog egoizma, svoga samoljublja, anarhije u sebi, ograničavanje svojih postupaka kojima ograničavamo slobodu bližnjega. Stoga nam post otkriva istinsku i pravu veru:
“Zato i nije čudno što je Crkva bogomudrim svojim iskustvom i umom prvu nedelju posta ustanovila kao nedelju koja se zove Nedelja pravoslavlja. Nedelja istinske i prave vere i nedelja istinskog i pravog života“, rekao je Patrijarh Porfirije, napominjući da je marta meseca 843. godine u Carigradu ustanovljen ovaj praznik. Te godine samo je potvrđena vera otaca Sedmog vaseljenskog sabora. Ova vera je propisala da valja poštovati svete ikone i vera da možemo celivati iste te ikone i svete mošti.
Sve jeresi, od onih najranijih, imale su za cilj da ustvrde kako Sin Božiji nije Isus Hristos, kako Sin Božiji nije istinski Bog ili sa druge strane nije istinski Čovek. A Crkva je samim tim istinama živela od samog trenutka ovaploćenja Božijeg.
„Upravo borbom protiv ikona, oni koji su zloverovali, smatrali su da ne može da se slika rukom čovečijom lik Božiji. Tvrdeći to, oni su poricali mnogo dublju i važniju istinu bez koje nema spasenja, a to je da je Sin Božiji postao čovek. To nam daje mogućnost, na način na koji nam se otkrio, da mi sa Njim možemo uspostaviti zajednicu, te Ga stoga možemo i naslikati, jer je pre toga On oslikan u našim srcima“, poučio je Patrijarh Porfirije sabrane o smislu dogmata o svetim ikonama.
Važna je dakle istinska i prava vera. Jer naša vera i Crkva ne postoji kao ideološka tvorevina ljudska, makar i sa najčasnijim ciljem.
„Neophodno je da se mi preobražavamo, a time i svet oko sebe da preobražavamo, ali to nije dovoljno“, poručio je Patrijarh Porfirije, zaključujući da je „Crkva Telo Hristovo kao iskustvo pobede nad smrću, kao iskustvo večnog života. Istinskom i pravom verom pravoslavnom mi to svedočimo jer to iskustvo imamo i tu istinu nudimo svetu. Nudimo je svetu koji u zlu leži, koji čezne za punoćom istine i ljubavlju. Prava vera nije skup stavova. I ta vera je vrlo jednostavna, takava da je bliska srcu i najučenijem i najjednostavnijem i neukom čoveku. To je vera otaca naših, vera jevanđeljska, vera hrišćanska i vera pravoslavna. Zato danas čitava Pravoslavna crkva slavi Nedelju pravoslavlja kojom se otkriva temelj našeg života, a to je Živi Gospod jedan od Svete Trojce.“
Svetoj arhijerejskoj liturgiji, pored mnogobrojnog vernog naroda i dece svih uzrasta, prisustvovali su ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s Crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović.
Proslavljajući Nedelju pravoslavlja nakon Svete arhijerejske liturgije Njegova svetost Patrijarh Porfirije je sa Preosvećenom gospodom Episkopima Nikodimom i Stefanom pročitao, saborno, Sinodikon Pravoslavlja iz 843. godine u kojem se govori o smislu i značaju Pravoslavne vere i u tom kontekstu o značaju i smislu pravoslavnih ikona.
Marko Vesić.
Izvor: Radio Slovo ljubve
