Високопреподобни архимандрит Методије, игуман српске царске Лавре на Светој Гори манастира Хиландара, у проповеди на празник Свете Тројице је између осталог поучио:
„Главни циљ живота сваког хришћанина – да очистимо срце, да се Дух Свети усели у њега, да га омекша да не буде камено од греха, да победимо греховне навике и страсти и тако ћемо већ овде на земљи почети да живимо Царство Небеско„. Беседу је пренео сајт Задужбине Хиландара:
У оквиру манастира Хиландар постоји и црква Свете Тројице – некадашњи скит на Спасовој Води
Скит Свете Тројице на Спасовој Води удаљен је од манастира Хиландара око 2 километра и смештен је на малој заравни изнад које се диже висок гребен. Данас се на лицу места могу видети црква Свете Тројице, рушевине храма из XIII века и конака као и стара цистерна. У непосредној близини саме цркве, претпоставља се да је то на врху стене која је изнад саме цркве, некада постојао пирг Преображења Господњег који је изградио краљ Урош I. Насупрот пиргу, рушевине некадашњег храма Свете Тројице су видљиве. Са северне стране садашње цркве Свете Тројице виде се остаци старе олтарске апсиде и нише проскомидије. Срећним стицајем околности, овде су се сачували и фрагменти фресака – представе Богородице са Христом, једног анђела и два архијереја – Јована Златоустог и Григорија Богослова. Фреске се датују у средину XIII века и дело су искусног мајстора. Иако мањих димензија, зидне слике одликује монументалност, вешт цртеж и, изнад свега, рафиновано осећање за колористички склад.
Настанак данашње цркве Св. Тројице добро је познат. Њу је током осме деценије XVII века подигао старац Никанор са братом Симеоном и притом је обновио цео скит: саградио келије, цистерну, чесму, купио виноград, снабдео цркву свим што је било потребно. Садашња црква је изграђена у три нивоа: први ниво чини подрум, над њим је приземна просторија за становање, а над њом је црквица. Овде је неко време боравио, поред осталих и стари српски биограф Доментијан, једна од најкултурнијих личности Србије у XIII веку. А под његовим руководством ту је радио као преписивач млади граматик Теодор Спан.
Овај комплекс је тренутно у фази обнове и очекује се да ускоро заживи.
