Арарат Јерменија

Планина Арарат- Јерменија

Богослов Предраг Мијановић: “Митрополит Амфилохије је исклесао пут за све нас. И Јермени су, као и Срби, страдални народ“

Име: 23. 03. 2021 PEDJA MIJANOVIC JERMENIJA; Опис: Богослов Предраг Мијановић Тип: audio/mpeg

“Са Јерменима смо се ми, Срби, као народ срели још у доба Светога Саве који је поосјетио Киликијску Јерменију. Очаран јерменском архитектуром, Свети Сава је са собом повео мајсторе градитеље и архитекте, који ће дати свој допринос српској школи архитектуре. По предању, ови мајстори су изградили манастир Витовницу.

Срели смо се са Јерменима и у Косовском боју. Османски освајачи су са собом на Косово поље међу осталима повели и јерменске јединице. Обећали су им да се у Европи неће борити против хришћана. Чим су Јермени стигли на Косово, са друге стране бојног поља су уочили хришћанске симболе на заставама слободарске војске. Тада су одлучили да не ратују против хришћанске браће, већ су променили страну и стали раме уз раме са Србима. После битке су, по предању, ови јерменски војници остали у Србији и опет су градили, овога пута манастир Јерменчић, који је и дан-данас живи симбол нераскидиве везе двају народа.

А наш судбински сусрет збио се у Бечу у 19. вијеку.

У Бечу, у штампарији Јермена мхитариста се израђују слова за реформисану српску азбуку под Вуковим наџором, те се штампају Вуков „Српски ријечник“, Вуков и Даничићев превод Старог завета, „Горски вијенац“ Светог Петра другог ловћенског тајновидца и Даничићев „Рат за српски језик и правопис“. У поменутој штампарији своју прву збирку песама штампа Бранко Радичевић… Дакле, јасно је да је сусрет са Јерменима у 19. вијеку од судбинског значаја за српски народ, за нашу књижевност и културу која у овом периоду доживљава процват и напредак до неслућених граница. Пријатељски односи двају народа нису прекинути ни касније“- каже Предрагом Мијановићем из Шида, некада ђак Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња који је сада студент Богословског факултета Државног универзитета у Јеревану.

Он додаје да Јермени имају развијену културу памћења, памте и своје и жртве из других народа. Памте и српске жртве.

Предраг је из Шида најприје дошао на Цетиње, гдје је завршио Цетињску богословију а пут га, са благословом Митрополита Амфилохија, води даље у Јерменију.

Предраг је говорио и о светињама Јерменије, Цркви и њеном устројству, подјели, специфичностима, традицији народа, специфичним празницима и прославама као и о рату у Нагорно-Карабаху, који Јермени називају Арцах. Предраг упоређује страдање јерменског народа са страдањем Срба у злочиначкој акцији „Олуја“, страдањем наших Светиња у Метохији и на Косову па и ситуацијом која је донедавно била актуелна у Црној Гори.

Мијановић је говорио и о свом личном односу са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем, који је увијек видио даље саосјећајући са јерменским народом као великим страдалницима на правди Бога.

Разговор са Предрагом Мијановићем који је са пуно топлине и љубави говорио о дивној земљи- Јерменији и јерменском страдалном народу топло препоручујемо за слушање.

Слободанка Грдинић