Božićni intervju sa katihetom Branislavom Ilićem

Božićni intervju sa katihetom Branislavom Ilićem za radio Svetigoru

Ime: 14.01.2021 Branislav Ilic; Opis: Božićni intervju sa katihetom Branislavom Ilićem Tip: audio/mpeg

Božić je Praznik u kojem opitujemo punoću dobrote i milosti Božje

 

Branislav Ilic„Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!” (Lk. 2, 14) Božića je praznik bezmj erne ljubavi Božije, jer nam se u gradu Davidovu rodi Hristos Gospod (Lk. 2, 11), Emanuil, što će reći: s nama Bog (Mt. 1, 23). Ovu veliku Tajnu Ovaploćenja Boga Logosa, skrivanu od postanja vekova (Jn. 1, 2), najpre su blagovestili angeli Božiji svojom božićnom himnom mira i ljubavi (Lk. 2, 14). Potom im se pridružuju pastiri i mudraci sa Istoka, sabirajući tako nebo i zemlju oko Bogomladenca Hrista, anđele, i ljude, i sve narode zemaljske u Crkvu Boga živoga (2. Kor. 6, 16). O značaju praznika u kojem veličamo Ovaploćenje Gospoda našeg Isusa Hrista razgovaramo sa katihetom Branislavom Ilićem.

 *Neizreciva je i čudesna tajna neizmerne ljubavi Božje koju je projavio prema rodu ljudskom poslavši Sina svoga u ovaj svet. Na samom početku našeg Božićnog razgovora upoznajte nas sa značajem praznika Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista?

Upravo kao što ste naglasili u pitanju, rođenje Sina Božjeg jeste velika tajna ljubavi Božje. Angelska pesma u slavu i čast Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista je istinska pesma ispunjena radošću i suštinom jer nam jasno i nedvosmisleno iskazuje suštinu vaskolike Hristove poruke. Proslavljajući Boga, čovek ujedno uzdiže i proslavlja sebe. Propovedajući mir Božji, – mir Hristov, mir bez straha i nasilja, – čovek doprinosi izgradnji Carstva Božjeg na zemlji. Svojim ovaploćenjem i dolaskom na zemlju nas radi i spasenja našega radi, Hristos svedoči o suštinskoj Zajednici, novoj zajednici neba i zemlje, Tvorca i tvorevine, i Svojim ustima otkriva veliku Tajnu koju je Bog kao zalog uneo u čoveka od samog njegovog stvaranja, a ta istina glasi da je čovek najvažnije stvorenje pod suncem. Podsećajući se na ovu čudesnu istinu, ne bismo smeli da izgubimo iz vida da ona u nama podstiče usrdnije delanje, saobražavanje našeg života životu po jevanđelju, aktualizovanje i delatno projavljivanje ljubavi prema Bogu i bližnjima, kako bismo na pravi način opravdali naznačenje koje nam je od Gospoda darovano. Prema rečima Svetog Irineja episkopa Lionskog, čovek je pozvan da bude odsjaj, slava, svetlost Božja na zemlji. To možemo shvatiti jedino ukoliko Bogočoveka Gospoda Hrista uzmemo za pravo i istinsko merilo svega. Dublje pronicanje u anglesko slavoslovlje  podseća nas da je rođenje Spasitelja našeg unelo mir Božji u svet, a vreme povezalo sa večnošću. Crkva Hristova vekovima svedoči da navedeni mir i večnost nikada neće napustiti svet, bez obzira na sva iskušenja i nedaće koje ga mogu zadesiti. Kao nosioca Svoga mira i večnosti Hristos je ustanovio Crkvu Svoju. Ona je Stub i Tvrđava istine, brod kojim sigurno plovimo u tiho pristanište našega spasenja.

*Naše proslavljanje Božića sadržano je prevashodno u toržestvenim bogosluženjima koja nam kroz milozvučnu himnografiju ukazuju na značaj ovog nebozemnog događaja, ali u nama podstiču molitveno raspoloženje da jednim ustima i jednim srcem proslavljamo Hrista Boga našeg od Djeve rođenog. Upoznajte nas sa značajem Božićnog bogosluženja?

Ovo je veoma kompleksno i važno pitanje koje nam ne dozvoljava kratak i nepotpun odgovor. Kako bismo na pravilan način spoznali veliku tajnu svih bogosluženja na Božić, neophodno je da se vratimo jedan korak. Kako bi na što dostojniji način dočekali rođenje Spasitelja sveta, Ovaploćenog Logosa Gospoda našeg Isusa Hrista, Crkva je bogomudro ustanovila Božićni post koji nas u isto vreme podseća na post Starozavetnih patrijaraha i pravednika koji su u postu i molitvi dočekali dolazak Spasitelja. Kao što su mudraci vođeni zvezdom sa istoka došli do novorođenog Bogomladenca, tako i mi vođeni četrdesetodnevnim postom pripremamo dom duše svoje da se u njoj useli i nastani Gospod naš.  Sveti Grigorije Palama nas u svojoj 16. besedi na Božić podseća da je Ovaploćenje Boga Logosa donelo  nama ljudima neiskazana blaga, pa i samo Carstvo Nebesko. Koliko je do ovaploćenja i očovečenja Boga Logosa nebo bilo daleko od zemlje, toliko je daleko bilo od nas Carstvo Nebesko, a mi utvrđeni ovim rečima Svetog Grigorija Palame, duhonosca iz 14. veka, postom i molitvom u toku Božićne četrdesetnice uvek hodimo u susret Bogomladencu Hristu istinskom Suncu pravde. Posteći Božićni post videli smo da on nema posebne nedelje kao što je to slučaj sa svetom Četrdesetnicom, ali ima dve nedelje koje nas bogoslužbeno uvode u radost praznika roždestva Hristovog: nedelju  Praotaca i Otaca.

Između dvanaest velikih Gospodnjih praznika posebno i značajno mesto zauzima praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista kao izvor i temelj svih praznika. U prvim vekovima praznik Roždestva Hristovog proslavljan je zajedno sa praznikom Bogojavljenja te su tako činili jedan praznik pod nazivom epifanija (grč. επιφάνεια) ili teofanija (grč. Θεοφάνια) koji je proslavljan 6/19. januara. U okviru ovog jedinstvenog zajedničkog praznika proslavljana su i veličana sva Božija javljanja i znamenja koja je činio: Njegovo Rođenje, Krštenje, poklonjenje tri mudraca, čudesno umnoženje hlebova, pretvaranje vode u vino u Kani Galilejskoj itd. Iz praznika epifanije kao kolektivnog praznika izdvojen je praznik Roždestva Hristovog i premešten je na 25. decembar/7. januar. Praznovanje Roždestva Hristovog u Kapadokiji uveo je Sveti Vasilije Veliki, a u Antiohiji Sveti Jovan Zlatoust, koji je praznik Roždestva Hristovog nazvao majkom svih praznika: „Dolazi praznik koji kod svih izaziva veliko strahopoštovanje i sveti strah, koji se sa slobodom može nazvati: majkom svih praznika. Koji je to praznik? Telesno rođenje Hristovo. Jer iz njega su proizašli praznici Bogojavljenja, Vaskrsenja, Vaznesenja, Duhova. Da se Hristos nije rodio telom, On ne bi bio kršten, ne bi stradao i vaskrsao, ne bi poslao Duha utešitelja. Iz ovog praznika telesnog rođenja Hristovog kao reke teku svi ostali  praznici“.

*Hvala Vam na ovom uvodu o pravilnom poimanju Božićnog bogosluženja. Kakvo je bogosluženje u navečerje Božića (Badnji dan)?

Glavne bogoslužbene osobenosti navečerja Roždestva jesu služenje carskih časova, izobraziteljne, kao i služenje Liturgije Svetog Vasilija Velikog koja počinje večernjim bogosluženjem. U toku jedne bogoslužbene godine carski (veliki) časovi služe se samo tri puta: u navečerje Roždestva, u navečerje Bogojavljenja, kao i na Sveti i Veliki petak. Poredak Carskih časova navečerja Roždestva Hristovog prilagođen je tematici praznika. Tropar i kondak navečerja praznika zajednički su za sve časove:

Beše nekad u Vitlejemu na popisu Marija zajedno sa starcem  Josifom – jer  on beše iz Davidova potomstva – a bila je u trudnoći bez semena začetoj. Utom  joj  dođe  vreme  da  se  porodi,  no  nigde  ne  beše  mesta  da  odsedne.  Ali,  kao  udobna palata,  ukaza  se carici pećina. Hristos  se rađa  da palog  čoveka  opet  uzdigne u svoj lik. (tropar navečerja)

Djeva danas ide da prevečnu Reč u pećini neizrecivo rodi. Igraj vaseljeno  čuvši za ovo, proslavi sa Angelima i pastirima Onoga koji izvole da se javi  kao mlađano detence, a prevečni je Bog. (kondak navečerja)

Svetopisamska čitanja kako Starog, tako i Novog Zaveta čine temelj posledovanja Carskih (velikih) časova. Iz Starog Zaveta čitamo takozvane parimeje, dok iz Novog Zaveta čitamo odeljke iz poslanica Svetog Apostola Pavla, kao i određene Evanđelske perikope. Liturgija Svetog Vasilija Velikog u navečerje Roždestva počinje večernjim bogosluženjem koje je bogato divnom himnografijom osobito u stihirama na Gospodi vozvah. U slučaju da navečerje Roždestva padne u subotu ili nedelju umesto Vasilijeve služi se Liturgija Svetog Jovana Zlatousta.

*Bogosluženje na sâm dan praznika se oslanja na pretprazništvo o kojem ste govorili, a sada nas upoznajte sa centralnim bogoslužbenim osobenostima na Božić?

Prema bogoslužbenom ustavu, na praznik Roždestva Hristovog predviđeno je služenje velikog povečerja i jutarnjeg, a kao kruna i vrhunac bogoslužbenog proslavljanja služi se sveta Liturgija. Grčki bogoslužbeni ustav predviđa početak svenoćnog bdenija velikim povečerjem kada navečerje praznika rođenja  Hristovog nije u subotu ili nedelju, tj. sâm praznik u nedelju ili ponedeljak. Praznik Roždestva Hristovog ima dva kanona na jutrenju, prvi kanon sastavio je Sveti Kozma Majumski, dok je drugi kanon praznika delo Svetog Jovana Damaskina. Ukoliko je praznik rođenja Hristovog u nedelju ili ponedeljak, onda se na sâm dan praznika služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, dok dan uoči praznika biva Liturgija Svetog Jovana Zlatousta.

*Iza nas je period ispunjen brojnim iskušenjima koja su u manjoj ili većoj meri uticala na naš duhovni život. Da li je ovogodišnje proslavljanje Božića prilika da dublje prodredmo u tajnu smisla našeg života i Božićnom radošću savladamo sva iskušenja?

Božić je Praznik kad svecelo opitujemo punoću dobrote i milosti Božje, pokazane prema rodu ljudskom time što je Bog poslao u svet Sina Cvoga Jedinorodnoga, Gospoda našega Isusa Hrista. Božanska ljybav, koja se čudesno pokazala u vitlejemskoj pećini, prožima i sve nas i danas u 21. veku. Naše istinsko praznovanje Božića nije neki jednostavni običaj, tradicija ili navika koju iz godine u godinu ponavljamo. Dragi moji, Božić je dar nad darovima, dan u kojem ce otkrilo ono što je jedino novo pod cyncem, dan u kojem ce večna božanska mladost ulila u biće neba i zemlje i u ograničeny, prolaznu ljudsku prirodu i cve podmladila večnom mladošću. Duhovni život i njegova filosofija podrazumeva našu želju i rešenost da hodio putem spasenja, jedinim pravim i istinskim putem koji nam je proputio Gospod naš Isus Hristos. Sa druge strane, naše hođenje putem spasenja od nas očekuje da se klonimo greha, a da prigrlimo vrlinu tragajući za blagoslovenom ljubavlju. Prolazna i ograničena ljubav koja je od ovoga sveta vodi nas stramputicom, a jedino nas ljubav Bogomladenca Hrista oživljava i vodi u život večni. Bez ljubavi, u ovom našem svetu sve je osuđeno na tugu, a bez Ovaploćene Ljubavi Božje, Koja je Hristos Novorođeni, sve je osuđeno na ništavilo. Zbog čega odgovor na Vaše ozbiljno, a rekao bih i bolno pitanje, počinjem podsećanjem na darove Božića, a prevashodno na ljubav? Kada imamo vere, nade i ljubavi, u našem se biću ne može nastaniti strah i nesigurnost, jer za putevoditelja imamo Bogočoveka Hrista koji nas utvrđuje u istini da bez krsta nema Vaskrsenja. Ne bojmo se! Umesto ovozemaljskih briga i straha, prilika je da se usrdnije pomolimo da mir Božji ispuni naša srca. Blagodatno iskustvo svetoga Serafima Sarovskoga svedoči: „Steci duh mira i tada će se hiljade oko tebe spasti“. Hristov mir je jedinstven jer je zasnovan na neizrecivoj i neshvatljivoj ljubavi Oca nebeskog, „Koji tako zavole svet da je Sina Svojega Jedinorodnoga dao da niko ko veruje u Njega ne propadne nego da svako ima život večni“ (Jn. 3, 16).

*Na mnogo mesta ste istakli da nas Božić poziva na usrdniju molitvu i delatnu ljubav. Možemo li reći da je Božićna radost prava prilika da molitvu uputimo za sve bolesne od ove savremene pošasti koja nas je zadesila, a da delatnu ljubav projavimo u pomoći potrebitima, a osobito našim lekarima koji su pravi heroi naših dana?

Hvala Vam na ovom pitanju. Nažalost, još uvek živimo u danima pandemije koja nas je strahovito zadesila i suočila nas sa bolnom i teškom realnošću. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen ovim opakim virusom. Nalazeći se u ovoj, kao i brojnim drugim nevoljama, u Božićnoj radosti moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo. Pre svega, da molitveno budemo jedni sa drugima, nikada ne zaboravljajući na viševekovno iskustvo Crkve, da usrdna molitva mnogo može učiniti. Rekoh, pored virusa koji se našao kao nevidljivi neprijatelj, suočeni smo sa mnogim drugim iskušenjima čije prevazilaženje je jedino moguće uz Božju pomoć. Prema rečima blažene uspomene patrijarha Pavla Bog će pomoći ako ima kome, a pred ovom istinom svi smo na velikom zadatku. Taj zadatak je da ne malaksavamo, već da saborno prigrlimo molitvu i konkretno delanje u pomoći potrebitima, kako bismo prevazišli sva iskušenja, ali pre svega, kako bismo ispunili ono naznačenje koje nam je Gospod darovao, a o kojem smo govorili na početku našeg razgovora. „Smiri se, gordi čoveče!” – poručio je svojevremeno veliki Dostojevski, tako smo i danas u radosti Božića pozvani da se smirimo, da svoju nadu položimo na Gospoda i tako pobedimo sva iskušenja, strahove i nedaće sa kojima smo suočeni, jer ako je Bog sa nama, ko će protiv nas?

*Na kraju ovog Božićnog razgovora koja bi bila Vaša praznična poruka?

Rekao bih da je celokupan naš razgovor i promišljanje jedna velika poruka koju nam Sâm Gospod naš Isus Hristos svojom neizmernom ljubavlju u dan Njegovog rođenja upućuje. Gospod nam je svojim spasonosnim primerom i životom ukazao na važnost vrlina i njihovom mestu u našem životu. Živeći vrlinskim i svetotajinskim životom čovek se ohristovljuje tako da sva njegova dela nalaze svoje ispunjenje u ličnosti Gospoda Isusa Hrista. U tom duhu Božić je praznik našeg vaspitavanja u vrlinskom životu. Ako prigrlimo vrline nećemo biti teško da uz pomoć Božju pobedimo sve teškoće i prepreke koje su pred nama. Vama draga Slobodanka, svim medijskim delatnicima radio Svetigore, kao svoj braći i sestrama koji slušaju Vaš radio, želim da u miru, dobrom zdravlju i hrišćanskoj ljubavi proslavite praznik roždestva Gospoda našeg Isusa Hrista. Da Njemu, Bogu u Svetoj Trojici se klanjajući, javljenom u ličnosti Bogomladenca, Deteta mladog Predvečnog Boga, zagrlimo jedni druge bogolikim zagrljajem i pozdravimo rečima vere, nade i ljubavi:

MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI! 

VAISTINU SE RODI!

Razgovarala:

Slobodanka Grdinić (Radio Svetigora)