Katiheta Branislav Ilić govorio je za naš Radio o službama Prvog i Drugog bdenija koje se služe u srijedu, odnosno petak Pete nedjelje Časnog posta.
Prvo bdenije – siže velikoposnih dana
Na jutrenju četvrtka pete sedmice Svete četrdesetnice čita se Veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog. Prva četiri dana Velikog posta ovaj kanon se čita na Velikom povečerju bivajući tako podeljen na četiri dela, a sada u četvrtak pete sedmice Velikog posta on se čita u celosti. U sklopu takozvanog prvog bdenija čita se i žitije prepodobne i bogonosne majke naše Marije egipćanke kojoj je i posvećena ova peta sedmica Svete četrdesetnice.
Čitanje Velikog pokajnog kanona Svetog Andreja Kritskog na početku Velikog posta ima za cilj da nas uvede u tajnu pokajanja i podviga, predstavljajući na taj način jedna duhovna vrata kroz koja ulazimo na četrdesetodnevni podvižnički i molitveni put. Čitanje kanona Svetog Andreja Kritskog u četvrtak pete sedmice Velikog posta, sobom nosi vid sižea ovih velikoposnih dana, jer na početku posta mi smo usvojili reči kanona, a sada pred kraj Svete četrdesetnice reči pokajnog kanona postale su saobražene sa našim postom i podvigom. U toku jedne bogoslužbene godine možemo uočiti dva bitna ritma koja se međusobno smenjuju: ritam pripreme i ritam ispunjenja (praznovanja). Ovi velikoposni dani nam to potvrđuju kako svojim divnim i sadržajnim bogosluženjima, tako i samom tematikom sedmicâ koje predstvljaju naše stupnjeve pripreme. Tako ovo čitanje Velikog pokajnog kanona sada više nema pripremni karakter, ono sada pobuđuje u nama preispitivanje i jedan vid duhovne smotre, da sami sebe preispitamo i vidimo koliko smo sebe očistili od strasti i greha, i koliko smo sebe duhovno preporodili za vreme Velikoposnog putešestvija.
Čitanje žitija velike pokajnice prepodobne majke naše Marije Egipćanke u ovom bogosluženju, ima za cilj da ugledavši se na njeno pokajanje, i mi preobrazimo sebe u banji pokajanja, kako bi što spremniji dočekali Pashu Gospodnju. Žitije prepodobne se prilikom čitanja deli na dva dela: jedan deo se čita posle katizmi i sjedalnih, dok se drugi deo čita posle treće pesme kanona. Ovo žitije prepodobne Marije sastavio je sveti Sofronije, Jerusalimski patrijarh (638-644). Čitanje kanona svetog Andreja i Žitija svete Marije Egipćanke u četvrtak pete sedmice na jutrenju, utvrđeno je na VI Vaseljenskom Saboru, a najraniji spomen ovog sadržajnog bogosluženja nalazimo tek u Evergetidskom tipiku iz 12. veka. U našem narodu preovladao je naziv prvo bdenije ili Stajanje svete Marije egipćanke, što svakako i nije pogrešno. Naime, prema bogoslužbenom ustavu jutrenje četvrtka pete sedmice Velikog posta ne služi se u svoje vreme već u četvrti čas noći (oko 23.40č), što ukazuje da je ovo bogosluženje jedan vid bdenija. Veliki pokajni kanon kao i čtenija iz žitija prepodobne Marije egipćanke smešteni su u centralni deo jutarnjeg bogosluženja – kanon. Veliki pokajni kanon peva se zajedno sa kanonom prepodobne Marije, dok se uz četvrtu, osmu i devetu pesmu dodaje kanon trioda (tripesnec).
Prepodobna Mati Marija, moli Boga za nas!
Prepodobna Mati umilostivi Tvorca prema nama koji te hvalimo, da bi se izbavili zlostavljanja i mučenja onih koji nas okolo napadaju i oslobodi se iskušenja; neprestano veličamo Gospoda koji Te je proslavio.
Prepodobni oče Andreja, moli Boga za nas!
Časni i najblaženiji Oče Andreje, kritski pastiru, nemoj prestati da se moliš za one koji te slave, da bi smo se mi, koji istinski poštujemo tvoju uspomenu, izbavili gnjeva, patnji, propasti i bezbrojnih sagrešenja.
(iz Velikog pokajnog kanona Sv. Andreja Kritskog)
Drugo bdenije – pohvalno pjenije Bogomajci
Na jutrenju pete subote Velikog posta u celosti se čita blagoveštenski akatist Presvetoj Bogorodici. Ovaj akatist čitao se i prva četiri petka Svete četrdesetnice na malom povečerju podeljen na četiri dela (svake nedelje po tri kondaka i ikosa). Zbog ovog lepog i sadržajnog jutarnjeg bogosluženja sa čitanjem blagoveštenskog akatista Presvetoj Bogorodici nazvanog i drugim bdenijem, peta subota posta naziva se i „Akatistnaˮ.
Akatist (Ακαθιστος) ili nesjedalna pesma, predstavlja himnografsko pohvalno i blagodarstveno slovo u čast Presvetoj Bogorodici. Nastanak blagoveštenskog akatista vezuje se za jedan događaja iz osveštane istorije crkve kada je Presveta Bogorodica 626. godine sačuvala Carigrad od najezde Avara, Slovena i Persijanaca. Kada je reč o autorstvu ovog divnog himnografskog dela, mišljenja su različita. Naime, pripisuju ga Sv. Romanu melodu, carigradskom patrijarhu Sergiju, đakonu Velike crkve Georgiju Pisidijskom , carigradskom patrijarhu Germanu I, Sv. Jovanu Damaskinu, Sv. Kasiji, nikomodijskom mitropoloitu Georgiju i Svetom Fotiju carigradskom. Mnogi svedoče da je glavni autor akatista Sveti Roman melod, a da su kasnije dodatke u akatistu zapisavali mnogi himnografi. Bitno je naglasiti da bogoslužbena tradicija naše svete Crkve jedino ovaj akatist poznaje kao sasatvni deo bogosluženja. Kada govorimo o blagoveštenskom akatistu kao sastavnom delu bogosluženja Svete četrdesetnice, podsećamo da se uz ovaj akatist uvek poje blagoveštenski kanon (Otvoriću usta moja…). Po svom sadržaju blagoveštenski akatist sačinjen je od 12. ikosâ koji se prožimaju sa 12. kondakâ. (Ova forma postala je obrazac za sve kasnije sastavljene akatiste).
Narod ovo bogosluženje subote pete nedelje velikog posta naziva drugim bdenijem, što svakako nije pogrešno jer prema bogoslužbenom ustavu jutrenje subote pete sedmice Velikog posta ne služimo u svoje vreme već u četvrti čas noći (oko 23.40č), što ukazuje da je ovo bogosluženje jedan vid bdenija, isti slučaj je i sa prvim bdenijem. Sveštenik u svetlom epitrahilju počinje uobičajeno jutrenje i nakon šestopsalmija i velike jektenije poje se Bog Gospod i tri puta poseban tropar akatistne subote, i posle čitanja iz 16. katizme i male jektenije poje se svečano:
Tebi, Vojvotkinji, Koja se bori za nas, uznosimo pesme pobedne, a izbavivši se od zla, pesme zahvalne, mi, sluge Tvoje, Bogorodice. I pošto imaš moć nepobedivu, od svake nas opasnosti izbavi da Ti kličemo: Raduj se, Nevesto Nenevesna!
Za vreme pojanja ovog kondaka sveštenik kadi ceo hram, nakon čega počinje sa čitanjem akatista koji se čita u četiri statije. Svaka od ovih statija počinje se i završava pojanjem kondaka (Tebi Vojvotkinji…). Kao što je bio slučaj sa prvim bdenijem na kome se čita Veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog sa žitijem Svete Marije Egipćanke, čitanje akatista se smešta u centralni deo jutarnjeg bogosluženja – kanon, s tim što se prve dve statije čitaju nakon prve i druge katizme. Uporedno sa akatistom čita se i slovo o akatistu koje je sastavio Sveti Roman melod, a koje se takođe čita po principu četiri statije.
Crkva pred nas u ovaj subotnji dan kroz bogosluženje iznosi presvetli primer Presvete Bogorodice, kojoj nadahnutim i osveštanim tekstom blagoveštenskog akatista uznosimo blagodarnost radosnim usklikom: Raduj se, Nevesto Nenevesna!
Opevajući Tvoj porod, slavimo Te svi kao živi hram, Bogorodice, jer Gospod, uselivši se u utrobu Tvoju, osveti Te, proslavi i nauči sve da Ti kliču:
Raduj se, Hrame Boga Reči! Raduj se, veća od Svetinje nad svetinjama!
Raduj se, Kovčeže pozlaćeni Duhom! Raduj se, neiscrpna Riznico života!
Raduj se, skupocena kruno pobožnih careva!
Raduj se, časna Pohvalo bogobojažljivih sveštenika!
Raduj se, nepokolebljiva Kulo Crkve!
Raduj se, nerazrušiva Tvrđavo Carstva Hristova!
Raduj se, jer se Tobom podižu zastave pobede!
Raduj se, jer se Tobom obaraju neprijatelji!
Raduj se, tela moga Iscelenje! Raduj se, duše moje Spasenje!
Raduj se, Nevesto Nenevesna!
O svehvalna Mati, Koja rodi Reč svetiju od sviju Svetih, primivši ovaj sadašnji prinos, izbavi od napasti svake i oslobodi budućih muka, sve koji kliču: Aliluja!
(iz blagoveštenskog akatista Presvetoj Bogorodici)
Katiheta Branislav Ilić
