U mnogim manastirskim letopisima, a posebno u letopisima koje čuva Sveta Gora Atonska, daju nam se dragocena svedočenja o posebnim zastupništvima i posebnim izabranicima, a i izabranim udelima, koje je Presveta Bogorodica blagoizvolela pokazati prema bogoizabranim svetim obiteljima koje su nazivane u čast Njenog imena.

I tako na Svetog Gori zavlada strašna glad jedne godine u Lavri Prepodobnog Atanasija Atonskog, tako da je došlo do razilaženja monaha. I Sv. Atanasije bi rešen da ode, ali iznenada na putu mu se javi Presveta Bogorodica i dade mu zapovest da se vrati nazad u obitelj iz koje je rešio da ode – i tada mu dade obećanje, da će mu priteći u pomoć.

I tu Sv. Atanasije bi poslušan, te se pokori zapovesti Majke Božije i povrati se nazad u svoju monašku obitelj i zaprepasti se od čuda: u manastiru nađe velike zalihe hrane…

Ikona je dobila baš ovakav naziv od strane velikog ruskog podvižnika starca Optine pustinje, Sv. Amvrosija (ctarca koji je Dostojevskom poslužio da načini književni lik – starca Zosime…)

Sveta pravoslavna crkva praznuje ikonu Majke Božije –Umnožiteljka žita 28. oktobra po novom, odnosno 15. oktobra po starom kalendaru.

Čuda

Umnožiteljka žita, useva ili hleba kako je drugačije nazivaju, priziva se za izbavljenje i spasenje od svake nevolje, neduga, zla i opasnosti, izbavlja od navale pustoši i gladi, ali se isto tako priziva i za plodnost, rodnost itd..

Postoji i Akatist u slavu i čast ove ikone, kojoj i mi danas kličemo: Raduj se blagodatna, Gospod je s Tobom, daj i nama nedostojnima, rosu blagodati svoje, i svoje nam milosrđe pokaži!

Zabeleženo je i prvo izlivanje čuda ili velike milosti pred ovom Svetom i čudotvornom ikonom, a to beše u vreme kad je sveta ženska obitelj Šamordinska požnjela obilatu i bogatu letinu useva sa svojih plodnih i rodnih polja oko Kaluge, godine 1891. g. – kada je Rusijom harala opšta glad, pustoš i beda.

Naredne godine 1892. g. ova ikona biva poslata u Boronješku Guberniju u žensku zajednicu – Pjatnicku, takođe u vreme velikih suša, a kada pred ikonom očitaše Moleban, pala je nasušna kiša i tako su pusta polja iznova čudom Majke Božije, oživela, dala dobar rod, obilatu letinu i nasušan plod…

Izobraženje

Igumanija ženske obitelji Bolhovskog manastira po imenu m. Ilarija, godine 1890. poslala je starcu Amvrosiju optinskom jednu ikonu Majke Božije koja beše naslikana novim stilom: Presvetu Bogorodicu prikazanu kako sedi na oblacima, sa podignutim rukama koje blagosiljaju, dok ispod Nje se prostiru žitna široka polje koja su požnjevena, a po cveću i travi behu polegli i uspravno stali snopovi pšenice.

Po zamisli starca optinskog Amvrosija, naslikano je na dnu ikone polje sa snopovima žita i tako je ikona dobila ime Umnožiteljka žita, a starac je ovim davanjem imena zapravo hteo da ljudima stavi do znanja da Majka Božija, uvek pomaže ljudima, ali ne samo u njihovim duhovnim potrebama i u duševnom spasenju već i u svim zemaljskim nuždama i nasušnim potrebama,

Sv. Amvrosije je jako voleo ovu ikonu i dao je zapovest svojim duhovnim kćerimam da se stalno pred ovom ikonom mole.

Tako je nastala nova ženska, a monaška obitelj podignuta u selu Šamordino u guberniji Kaluškoj u kojoj je Sveti starac optinski skončao 10. oktobra 1891. g. Gospodnje. Na samrti ovu svetu obitelj poverio je na brigu i dalje staranje Majci Božijoj, Carici nebeskoj, a to zastupništvo posebno se videlo u XX veku, kada je ova obitelj napredovala i brojala oko 800 monahinja…

„Hleb naš nasušni daj nam danas“

„O, Presveta Djevo Bogorodice, Premilostiva Vladičice, Carice neba i zemlje, svakog doma i porodice hrišćanske, Blagoustrojiteljko, Blagoslove nevoljnih, potrebitima neiscrpno bogatstvo, sirotih i udovica i svih ljudi Hraniteljko!

Hraniteljko naša, koja si rodila Hranitelja vaseljene i Umnožiteljko žita našeg, Ti Vladičice, nispošlji svoj majčinski blagoslov gradovima, naseljima i njivama našim i svakome ko se u Tebe nada.

Stoga ti se molimo, pobožno drhteći i skrušenog srca: budi i nama, grešnim i nedostojnim slugama Tvojim mudra Domostrojiteljka, koja životima našim dobro upravlja.

Svaku zajednicu, svaki dom i porodicu u pobožnosti i Pravoslavlju, u jednomisliju, poslušanju i izobilju sačuvaj. Sirote i oskudne prehrani, starost podrži, mladence odneguj i svakog urazumi da priziva Gospoda: Hleb naš nasušni daj nam danas.

Sačuvaj, Prečista Mati, ljude Tvoje od svake nedaće, bolesti, gladi, propasti, grada, ognja, od svake zle prilike i nesloge.

Obitelji našoj (navesti ime sela ili grada, krštena imena onih za čije se dobro svagda molimo…), domovima i porodicama i svakoj duši hrišćanskoj i čitavoj našoj zemlji, izmoli mir i veliku milost.

Da slavimo Tebe, Premilostivu Hraniteljku našu, sada i uvek i u vekove vekova, Amin!“

Tropar ikoni, glas 3.

Prečista Djevo Marijo, Mati Cara nebesa i zemlje, milostivo pogledaj na one koji vole Sina Tvoga, Hrista Boga našega i na one koji se trude u Ime Njegovo večnoga radi spasenja, i sve im obilno daruj za naslađenje. Umnožiteljko žita njihovog, izbavi ih od svake nedaće i teskobe i upravi ih, sluge Tvoje, na izbavljenje od večnih muka i u život večni.

Literatura:

Ooo ,,Duhovnoe preobraženie“: ,, K Bogorodice priležno njine pritecem… “ Molitvi k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami “, Moskva, 2015.g., str: 92,93;
https://covekjevidikbezkraja.wordpress.com/2020/09/18/umnoziteljka-zita-hleba-i-useva/od 17.10.2022.g.
https://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.com/2014/10/blog-post_28.html od 17.10.2022.g.
”AKATISTI PRESVETOJ BOGORODICI” (knjiga I ), Biblioteka ”Obraz svetački”,
izdaje Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog – Beograd, l.G.2001
https://www.molitvenik.in.rs/akatisti/akatisti_Bogorodici/akatist_Bogorodici_umnoziteljka_zita.html od 17.10.2022.g.