Поштовани слушаоци Радио Светигоре, драга браћо и сестре, у серијалу „Духовно-поетско славословље“, емитујемо духовну поезију, дјелове из служби и акатиста написане у част Господа Бога, Пресвете Богородице, светитеља и угодника Божијих, дичних и славних људи и јунака и српског и словенског рода и славних догађаја из наше јуначке прошлости.
У Двадесет седмој емисији серијала „Духовно-поетско славословље“, поводом празника Преподобног Симеона Дајбабског Чудотворца, можете чути пјесму “Свети Симеон Дајбабски“, коју је написао чтец Блажо Љ. Даниловић, чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник, који духовну поезију, службе и акатисте светитељима, пише по благослову Митрополита Амфилохија Радовића и Епископа Атанасија Јевтића.
Уредник серијала Александар Вујовић, уредник емисије је чтец и теолог и химнограф Блажо Љ. Даниловић
+++
СВЕТИ СИМЕОН ДАЈБАБСКИ
Господ Творац неба и свијета
Од најљепшег Рајскога цвијета
Што се сија и миром мирише
Васиона те славом одише
Увијек је скупља и сабира
И посебним даром обдарио
Оне што је к себи пригрлио
Такав цвијет духовно богатство
Дало је и Поповића братство
Кад се мушко родило дијете
Ког ће слава небеска да срете
И ко благо да засија право
Име су му били дали Саво
Па од својих дана и младости
Небеске је чекао радости
И пошао пут земље Русије
Ђе сијају Цркве најсветије
Да Божанску изучи науку
И кад прими са неба поруку
И монашке прихвати завјете
У Кијеву ђе школу обрете
Ту бијаше извор вода жива
Кијевска га Лавра надахњива
И велики њени Светитељи
Ту духовни бијаху темељи
По Светоме оцу Светог Саве
Симеону кога Срби славе
Име доби и монах постаде
Те у своје године је младе
Чин примио часног служитеља
Његова се испунила жеља
Јеромонах Симеон постаде
Ал’ ту после дуго не остаде
Па из земље ове Царске Свете
У Црну се Гору повратио
Владика га Митрофан ставио
У Храм Свети Светог Николаја
Ђе се земља с небесима спаја
Те у Храму Божјем на Врањини
Христу Богу свету службу чини
Но убрзо са помоћу Бога
Код Ћивота Свеца Острошкога
Он ће Цркви Божијој служити
Свети ће му Василије бити
Извор вјере извор надахнућа
Те од ране зоре и сванућа
Службе Христу Спасу ће да поје
У монашкој школи учио је
Многе ђаке да служе Господу
И миломе Србскоме народу
У молитви стално је пребива
Острошки га Светац надахњива
Те је многе стекао врлине
Син предани своје Отаџбине
Али свијећа која сјајем сије
Могла лако угасит се није
Једног дана до њега доприје
Глас да чудо у Дајбабској гори
Сами Господ са небеса створи
У Острог му исприча дијете
Да је темељ тамо Цркве Свете
Те отиде из Светог Острога
И посла се прихвати тешкога
Храбраше га молитва и вјера
Те подземна створи се пештера
И Храм ниче у облику Крста
Такав прије не виђен одиста
На Кијевске посјети пештере
Симеона пламен чисте вјере
Цркву слика моли живог Бога
Е монаха Богом избранога
Труд је на труд стално придавао
А трпљењем душу спасавао
Црква блиста а он слави Христа
Сасуд Божји изабран одиста
Молитвама сузним се молио
И врлином живот украсио
Ту ће срести другог свјетилника
Цркви Србској што је био дика
Архимандрит Јустин из Ћелија
Сретоше се браћа најмилија
Ту на славу духовног весеља
Два су ова Србска Светитеља
Два Анђела монашкога лика
Молили се за душе ратника
И народа свога страдалника
А шта рећи за Светога старца
Бјеше слика древнијех мудраца
Бистра ока и погледа чиста
А сву наду полаже на Христа
У молитви освиће и бдењу
Жудећ Богу и вјечном спасењу
Са свијем је цркву украсио
А по добру себе огласио
И народ је Христу приводио
А молитвом Богу угодио
И Небеско Царство зарадио
Господ га је Творац наградио
Те од труда својијех одмори
И почину у Дајбабској гори
Архимандрит и старац познати
У небеском царству уписати
А глас оде до разнијех страна
За духовног тога великана
Но године пролазе и љета
А Црква је памтила га света
Па су наши духовници знали
Каквог старца Светог су имали
Те једнога откопаше дана
Мошти Свете старца великана
Што ко цвијет прољећни миришу
И што Духом Светијем одишу
И у Ћивот њега поставише
Те сва црква мирисом одише
А на Храму дивно јече звона
Гласе славу Старца Симеона
Украс рода и Славу Господа
Која никад неће да умире
А та слава са неба допире
Слава теби Богоносни старче
И духовни диве и јуначе
Симеоне Светитељу рода
И најљепши дару од Господа!
1. април 2024. године у Никшићу
На Светог Симеона Дајбабског
Чтец Блажо Љ. Даниловић
+++
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
+++
Приредио Александар Вујовић,
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
и професор Богословије Светог Петра Цетињског
