Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије састао се 2. децембра 2023. године у Бијељини са Преосвећеним Епископом кузњецким и никољским г. Назаријем, а у срдачном разговору дотакнуте су многе теме које се тичу духовних веза братског руског и српског народа.
Епископ Фотије је изразио велику захвалност на помоћи коју Руска Федерација и Руска Православна Црква пружају Епархији зворничко-тузланској, посебно нагласивши учешће Русије у обнови манастира Светог Александра Невског у Угљевику и манастира Блажене Матроне Московске у Ритешићу.
Владика Назарије је више пута боравио у Србији и Црној Гори, а ово му је била прва посета Републици Српској. Повод за посету Српској Цркви је промоција његове двотомне публикације Наслеђе Светог Саве. Поклоничко путовање светињама Српске Православне Цркве у издању издавачке куће Светотројичне Александро-Невске лавре у Санкт Петербургу. Управо из те лавре, којом је пуних 27 година руководио владика Назарије, недавно је у Угљевик стигао део моштију Светог Александра Невског уз благослов Руске Православне Цркве.
Двотомна публикација „Наслеђе Светог Саве. Поклоничко путовање светињама Српске Православне Цркве“ у издању издавачке куће Светотројичине Александро-Невске лавре, чији је аутор и главни уредник Епископ кузњецки и никољски Назарије, представља најпотпунији опис најзначајнијих светиња које се налазе на канонској територији Српске Цркве, коју је основао Свети Сава Српски 1219. године. Реч је о више од две стотине значајних манастира, међу којима је и светогорски манастир Хиландар. У књизи је посебна пажња посвећена историји Српске Цркве, њеним истакнутим личностима и светитељима. Аутор издања на промоцији у Санкт Петербургу 18. сепетембра 2023. године је истакао:
„Пуних 27 година био сам намесник Александро-Невске лавре у којој се налазе гробови наше српске браће, а посебно првог петербуршког војног губернатора, хероја Отаџбинског рата 1812. године, Михаила Милорадовића, и сарадника цара Петра I, Саве Рагузинског. У цркви Благовести и другим њеним здањима налазе се гробови Василија, Архиепископа пећко-српског, и Василија, Митрополита скендеринског и црногорско-приморског. Ове околности су заинтересовале мене као намесника Лавре и дао сам све од себе да се српским делегацијама омогући да посете те гробове. Морали смо да преговарамо са Музејом урбане скулптуре, али сада то више није потребно. Стекао сам пријатеље у Србији, тамо сам одлазио скоро сваке године. На мене су велики утисак оставили владика Амфилохије, патријарх Иринеј и митрополит Јоаникије, који су више пута доносили српске светиње у Лавру. У главном граду Словеније, Љубљани, упознао сам садашњег Патријарха српског Порфирија. У књизи је његов предговор, он топло говори о Лаври и Русији. Када се појавила идеја да напишем књигу нисмо поставили циљ да направимо енциклопедију о српским манастирима, већ смо у публикацију уврстили најзначајније светиње и фокусирали се на оне које су, после егзодуса дела Руске Цркве и руског народа у Србију, примиле наше емигранте. Управо се у Србији појавила митрополија Руске Заграничне Цркве. Потом су свештеници одлазили на разна места, а прво место где је наша емиграција нашла уточиште била је Србија. Обишао сам многе манастире о којима је написано у књизи. Имао сам срећу да посетим места где се тренутно не живи баш мирно, на пример, на Косову и Метохији. И разумем Србе који кажу да је Косово нераскидиви део Србије и Српске Православне Цркве. Све на Балкану је повезано са животом и делатношћу Светог Саве, оснивача Српске Православне Цркве. Српска Црква је најближа Руској Православној Цркви и њена истински братска Црква“.
У књизи се помиње 38 митрополија и епархија, 213 манастира, 100 саборних храмова и цркава у Србији, као и сви српски манастири који постоје у Аустралији, Америци и другим земљама, али и епархије широм света. Коришћено је 897 фотографија, а неке од њих су први пут објављене. Књига је објављена на руском језику са преводима главних назива светих места на српски. Богату илустративну грађу књиге представљају радови српских фотографа Миодрага Бранковића и ђакона Драгана Танасијевића, ако и фотографије из архива Митрополије црногорско-приморске Српске Православне Цркве.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
