На празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, служена је Света литургија у црмничком селу Бољевићи.
Светом литургијом началствовао је свештеник Блажо Петровић, парох зетски, а саслуживао је свештеник Крсто Пламенац, парох црмнички. За пјевницом су појале монахиње из манастира Светих Мироносица из црмничког села Дупило, Лукија и Кикилија. Чтецирао је дјечак Филип Укшановић.
У литургијској бесједи свештеник Блажо Петровић казао је да је Господ из човјекољубља послао Сина свога Јединороднога у овај свијет да подари спасење Васкрсењем свему роду људскоме.
“А непосредно прије Христа, Господ шаље Светог Јована Претечу који је од свога рођења састрадавао Господу. Као мали је био гоњен од Ирода (јер као вршњак Господа морао је и он бити гоњен), остао сироче, одрастао у пустињи, подвигом, молитвом и постом као претеча монаха уздизао се ка Богу и на крају и свој живот дао за Христа и правду Божију. На тај начин ми, као иконе Божије, смо дужни да се уподобљавамо постом, молитвом и подвигом Светоме Јовану да би смо задобили вијенац славе којом је и он сам награђен од Господа”, бесједио је о. Блажо.
Након заамвоне молитве благосиљан је славски колач, а после Литургије припремљено је пригодно послужење.
Село Бољевићи је старо насеље. Оно се под именом Полуждребица Штитаре помиње око 1296. у повељи краља Милутина. Назив Бољевићи је каснијег поријекла. Раде Т. Пламенац каже да овај назив излази тек послије нашег (њиховог) насељавања.
Цркву у Бољевићима је сазидао у другој половини 15. вијека Иван Богустиновић Пламенац. Цркву је у вријеме Машана Бољевића Пламенца красила камена фасада – спољашњост, а унутрашњост лијепи иконостас и живописне фреске.
Саборна црква Светог Јована и Светог Николе у Бољевићима данашњи облик је добила 1872. године. Прво је, на том мјесту, саграђена црква Светог Јована Крститеља, вјероватно у 17. вијеку. Запалила ју је Ћуприлићева војска 1714. године, када је и похарала велики дио Црне Горе. Највјероватније средином 19. вијека, непосредно уз ову цркву саграђена је црква Светог Николе. Године 1864. почела је доградња запаљене цркве Светог Јована Крститеља. Овај посао завршен је 1872. године, када су ове двије цркве спојене у јединствену цркву са два олтара.
Црква је обновљена 1892. године са прилогом војводе Илије Пламенца. Војвода је озидао и четвороугаони звоник. Село Бољевићи за учињена добротворства, понудило је војводи Илији да огради гробницу, у храму Св. Николе, с десне стране на улазу, гдје је и сахрањен 1916. године.
Цркву у Бољевићима је током вјекова посјетило више знаменитих личности, међу којима и три патријарха: Арсеније III Црнојевић, Мојсије Рајовић, Василије Бркић. Од митрополита, поред Руфима Бољевића и Арсенија Пламенца (који су били из Бољевића), у цркву су – остало је забиљежено – долазили и богослужили: Петар I, Петар II, Митрофан Бан, Гаврило Дожић и Јоаникије Липовац. Од крунисаних глава, у бољевићку цркву су долазили: књаз Данило, краљ Никола, Петар I Карађорђевић, који је неколико мјесеци боравио у Бољевићима, бугарски краљ Фердинанд, као и два руска кнеза Николај и Петар, за вријеме јубиларне прославе краља Николе 1910. године.
о. К. П.
