Гост радија Светигора је Душан Сибиновић из Београда са којим смо разговарали о покрету „Смрт свету“ који је настао као одговор групе младих америчких православних монаха 90-тих година на разна беспућа савременог свијета и његове душегубне замке за омладину. У току разговора је било ријечи о рок и панк култури и његовој повезаности са Православљем, о термину „Деца апокалипсе“ као и о значају овог покрета и његовој мисији међу младима данас.
Шта је Смрт Свету?
Death To The World (Смрт Свету) је православни фанзин објављиван у Америци, од стране монаха манастира Св. Германа Аљаског у Платини (Калифорнија), окупљених око гроба оца Серафима Роуза, као јеванђељско гласило посвећено младима у панк субкултури од монаха који су и сами били панкери.
Фанзин како наводе „надахњује трагање за Истином и преиспитивање душе, усред модерног доба нихилизма и очајања, промовишући древне принципе последње истинске побуне – умрети за овај свет и живети за други.”
Изворно, братство је планирало да пошаље чланак о оцу Серафиму Роузу (оснивачу манастира), магазину Maximum RocknRoll. Одлучивши се да додају део о свом манастиру, грубо су одбијени са објашњењем да магазин рекламира само музику и фанзине. То их је инспирисало да сами покрену фанзин. Први број изашао је децембра ’94, и донео писма из свих делова света.
Фанзин је наставио да се штампа и дели на панк концертима и underground дешавањима са тиражом до 50.000. Издато је 12 бројева.
Како је фанзин имао значајан утицај на омладину у контра култури 90-тих, и привукао пажњу шире штампе, то је довело до издања прве књиге Џастина Марлера 1997. под називом Деца Апокалипсе (у оригиналу Youth of the Apocalypse), тада оца Јована Марлера, и оца Андреја Вермута, монаха Светогерманског братства. Писали су је да би раскринкали једну од, како сами кажу, „најбоље чуваних тајни западне цивилизације“ (која тврди да је Бог мртав) али и да савремену омладину – „децу апокалипсе“ позову на побуну, на једину истинску и делотворну човекову побуну – на покајање, на мењање себе!
Године 1997. престаје са излажењем да би га 2006. са благословом манастира поново покренули млађи обраћеници Антиохијске цркве Св. Варнаве у Коста Меси, такође из Калифорније. Са њиховим благословом родио се и наш огранак на српском језику 2014. године.
