Петар Сарић: “Да су пријатељи наши давали име Црној Гори не би јој дали име Црна Гора него Светигора“
“Да су пријатељи наши давали име Црној Гори не би јој дали име Црна Гора него Светигора. Вјерујем да је завичај за сваког човјека Свето мјесто, баш као што је Косово Свето мјесто за свакога Србина било гдје да се налази. Иако сам као мали желио да одем из свог завичаја, гдје сам био усамљен јер тај крај у Бањанима гдје сам рођен није насељен, куће су ријетке, тако да је радост кад ти ријетко дође гост у кућу, касније сам схватио да све што сам бивао даље од завичаја у ствари сам му бивао све ближи, о чему свједочи то што највећи број мојих романа говори управо о Бањанима“- казао је, између осталог, за емисију “Косметска кандила“ Радија “Светигора књижевник Петар Сарић кога сматрају најбољим приповједачем у послијератној књижевности српског југа.
Сарић каже да управо о завичају говори у својим дјелима, па и у свом награђиваном и превођеном роману “Сјутра стиже господар“ и открива нам да му је узор за лик господара био управо Јосип Броз Тито. Сплетом околности Петар Сарић, преко Требиња и Билеће, гимназију завршава у Јајцу 1958. године и исте године одлази на Косово гдје предаје француски и српски језик у Основној школи у селу Гатње код Урошевца. Наставио је школовање ванредно у Скопљу гдје је студирао књижевност и истовремено радио како би могао да плаћа себи студије које завршава у редовном року. После одслуженог војног рока Сарић почиње да ради као професор у Гимназији у Призрену, затим у Гимнацији у Ораховцу а 1971. године напушта рад у просвети и одлази у Приштину гдје је био најприје секретар а потом и уредник чсописа ,,Стремљење“ гдје га и затиче 1999. година. Те године уз помоћ војника КФОР-а, њиховим камионима, Сарић из Дома штампе у Приштини успијева да све књиге пренесе на Брезовицу код Штрпца, гдје ова највећа издавачка кућа јужно од Београда наставља са радом неко вријеме.
Петар Сарић, пjесник, романсијер, драмски писац, кога сматрају најбољим приповједачем у послијератној књижевности српског југа, аутор култних романа: „Сjутра стиже Господар”, „Петруша и Милуша”, „Сара”, „Митрова Америка”, „И времену се затурио траг”, ,,Клобук“ гост је емисије “Косметска кандила“ Радија ,,Светигора“.
Сарић је рођен у Горњем Тупану у Бањанима код Никшића 11. јула 1937. године а свој радни вијек провео је на Косову и Метохији гдје и данас живи и ствара на Брезовици.
Добитник је награда ,,Лазар Вучковић“ за пјесму ,,Мир Богородице“ 1971. године, награде ,,Грачаничка повеља“ 1993. године, награде ,,Меша Селимовић“ за роман ,,Сара“ за 2008. годину, ,,Вукова награда“ за 2012. годину, ,,Златни крст кнеза Лазара“ 2016. годину, за роман ,,Клобук“ добио је 2021. године три награде ,,Григорије Божовић“, ,,Борисав Станковић“ и ,,Светозар Ћоровић“.
Од 1958. године живи на Косову.
Петар Сарић је бранио Косово пером. ,,Политика“ је објављивала његова писма Џорџу Бушу, Бернару Кушнеру, Азему Власију, Добрици Ћосићу, Војиславу Коштуници, Владики Амфилохију (Радовићу)… која су касније обједињена и у његовој књизи ,, И времену се затурио траг“. И онда кад се није смјело, односно кад је мало ко смио, у вријеме комунизма, Сарић пише пророчко писмо Азему Власију, у коме га, између осталог, назива ,,издајником и узурпатором“.
Оставши на Брезовици, не напуштајући Косово, иако родом из Бањана Сарић не заборавља своје поријекло ни у ова смута времена. Вјерује у очување српства и у Црној Гори и на Косову, и свуда гдје се говори српским језиком, и каже да је са поносом гледао на наше литије за одбрану светиња.
Сарић је долазио у своје Бањане и као увелико остварен писац гдје је, између осталог, говорио и о идентитету, и једнако био поносан на своје Бањане колико и они на њега.
Из брака са Станом, родом из Штрпца, која се упокојила, има три кћерке. Живи и ствара на Брезовици.
Слободанка Грдинић
