“Косово је велики гроб у који је све закопано да ту чека Васкрсење“
„Пуноћа љубави је управо у дому гдје ви дајете љубав својој дјеци и свом мужу и они вам враћају својом љубављу, радошћу и присуством“- каже др Душица Филиповић професор на Факултету савремених умјетности у Београду.
За Душицу је Косово велики гроб у који је све закопано и ту чека Васкрсење из мртвих.
“На Косову и Метохији је свака стопа нечија кост и гдје год да згазите ви сте на Светињи. Ја сматрам да сам довољно дарована у животу да бих имала право да ишта више тражим од Господа и људи јер сам довољно добила. Моје писање биће моје уздарје и враћање онима који су ми давали и створили од мене ово што ја данас јесам. Сматрам да је у мене уграђена армија мојих предака и да све те њихове сјени иду за мном и шапћу ми. Идући кроз Косово и Метохију ја покушавам да, шапћући, проговорим кроз шапат својом књигом“- каже др Душица Филиповић која ће нас ускоро обрадовати својом првом књигом, без јасних граница, која носи символичан назив ,,Метохијски сфумато“
Душица додаје да је за њу Косовски завјет живљење изворним животом и напајање на косметском извору. То је оно што је остало у људима и њиховим срцима, оно што су наслиједили од својих предака, што не умију чак ни да вербализују тако јасно али живе својим животом.
“Свако од нас својим примјером може да буде мајка Јевросима. Може и мора! То је чување Косовског завјета који се чува бригом о нашој дјеци, давањем правих савјета и упућивањем на праве вриједности које ми свједочимо својим животом. Све се стапа у тај један сфумато, у те границе које неко други поставља али ми сами не смијемо да их тако јако и јасно исцртамо и уоквиримо. Ми не смијемо да дозловимо да одвајамо Косово од Метохије. То је један косовскометохијски простор и душа једног народа који се ту зачео. Сви смо ми рођени на Косову и Метохији. Иако сам рођена у Чачку, ја сам се поново преспојила сама са собом на Косову. Косовски завјет је пут и нема другог пута, не може се живјети ван граница Метохије и Косова. Ја не умијем да живим другачије“- каже али и свједочи својим животом др Душица Филиповић.
У емисији можемо чути и дивне Душичине стихове и прозу: ,,А кад се вратиш у свет”, ,,Бела масларка”, дио текста ,,Стреха изнад темена” у коме Душица пише о старици Јефки Јакић и ,,Говорите успомене”.
Др Душица Филиповић рођена је у Чачку. Дипломирала је српску књижевност и језик на
Филолошком факултету у Приштини. (2000), магистрирала на Филолошком факултету у Београду одбранивши тезу Мушки и женски принцип у прози Милоша Црњанског (2014). На истом факултету, под менторством др Јована Делића одбранила доторску дисертацију Поетика динамичког идентитета у делима Милоша Црњанског: однос путописно-мемоарског и драмског према романескном.
Од 2016. до 2019. била је ангажована као предавач на Високој школи за васпитаче струковних студија Гњилане са привременим седиштем у Бујановцу на предметима Српски језик, Култура говора и комуникације, Култура младих и комуникације, Књижевност за децу, Увод у проучавање књижевности, Књижевни текст и реторика, Методика развоја говора 3. Тренутно запослена као Факултету савремених уметности у Београду.
Ангажована на предметима Култура говора, Основе академског писања и Академско писање на основним и мастер студијама. Активно учествује на домаћим и међународним научним и стручним скуповима: објавила је више десетина стручних и научних радова, рецензија, поговора и есеја у области књижевности и сликарства.
За свој педагошки рад добијала изузетно висока признања и оцјене. Као мајци четворо деце, 2006. године, на Видовдан, Епархија рашко-призренска додијелила јој је сребрни Орден Мајке девет Југовића; 2012. године постала носилац Повеље почасног грађанина царског града SIRMIUMA; на Видовдан, 2014. године, као мајци петоро деце, уручен јој је и златни Орден Мајке девет Југовића. За сценарио Велики рат – ћутање и пјесма (према ком је изведен традиционални Новогодишњи концерт Саборне цркве), године 2018. уручена јој је Грамата Саборне цркве у Београду. Живи у Београду.
Слободанка Грдинић
