Risan

Љетопис, 10. јун 2019

Име: Ljetopis 10.06.2019 (1878 - prizrenska liga, 2010 - Risan); Опис: Љетопис, 10. јун Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 10 јуна 2010. године на археолошком локалитету Царине у Рисну пронађено је 4.600 металних новчића краља Балајоса, илирског владара.

RisanТим открићем, оцијенили су археолози, дефинитивно је потврђено да је Балајос имао у Рисну ковачницу новца, а могуће и пријесто. Проналазак древног новца у Рисну, истовремено је и најбројнији нумизматички налаз у Европи, пронађен на једном мјесту. Рисан је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Рисан се налази на крајњем сјеверном дијелу Боке Которске, оивичен са југа Рисанским заливом, а са осталих страна стрмим падинама, обронцима карактеристичним у геоморфолошком смислу за читав Динарски систем којем припадају. Услед неједнаке температуре у приморју и високом, голом залеђу, зими дува јака бура. Јужни вјетрови долазећи са мора доносе обилни водени талог, нарочито у јесен и у прољеће. Праисторијски цртежи на стијени (у селу Липци, код Рисна)најстарији су у Црној Гори и свједоче да је Бока Которска била насељена у млађе камено и рано бронзано доба, 3000 година прије нове ере. Град датира из III вијека пр. н. е. и за њега су знали Хелени. Основало га је илирско племе Ризунита, а у античко вријеме залив Боку Которску су по њему звали Рисански залив. Мјесто је након оснивања постало средиште Илирске државе и главна њихова тврђава: илирска племена су доживјела највећи напредак под вођством краљице Теуте која је из њега владала. У Рисну се налазила илирска ковница новца (прва на простору данашње Црне Горе)па се три врсте пронађеног илирског новца често називају „рисанским“. Једна врста тог новца има на аверсу лик божанства са брадом, а на реверсу лик богиње Артемиде и натпис: „Ризо(н)о“. Друге двије врсте новца су из периода краља Бајалоса и његових наследника. Послије Илирских ратова градом је завладала Римска република. У том периоду Рисан се помиње под именом Ризиниум. Становници Рисна добијају право римског грађанства од стране Октавијана Августа. Остао је у римској провинцији Далмацији, на самој граници са новоформираном Праевалитаном, а након подјеле државе, налази се у Западном римском царству, у непосредној граници са Источним (Византијом). До данас су сачувани остаци темеља римске виле као и мозаици (најпознатији је медаљон са јединственим и ријетким приказом грчког бога Хипноса). Кроз жупу Рисан су пролазила два античка пута, који су коришћени и у средњем вијеку. За вријеме најезде Авара и Јужних Словена Рисан је опустио. Рисан је био саставни дио Травуније и налазио се на самој граници са Дукљом. Цар Константин Порфирогенит убраја Рисан у насељене травунијске градове, док га поп Дукљанин Рисан сматра жупом. Рисан се у периоду развијеног средњег вијека налазио у држави Немањића, а  од 1373. године припада Босни. Касније ће овај град потпасти под историјску област звану Стара Херцеговина, по титули владара(херцег Стефан). Шпанци су кратко држали град а када су Турци са својом флотом, под командом Хајрудин Барбаросе, поново заузели Нови, Рисан им се предао без отпора и остао је у њиховој власти све до 1687. године. За њима су изнад Рисна остала два утврђења, једноставне архитектуре: Гркавац и Велењак. Тада је потпао под власт Венеције и био је под њоме до 1797. године. Под влашћу Аустро-Угарске је од 1814. до 1918. године, када улази у састав Краљевине СХС а од 1945. године саставни је дио Црне Горе.

 

  • На данашњи дан, 10. јуна 1878. године  у Призрену је одржана скупштина албанских првака са Косова и Метохије, Сјеверне Албаније и Македоније – Призренска лига, која је себи ставила у задатак да отпочне политичку акцију у интересу турске власти.

Prizrenska LigaОдмах су упутили меморандум владама Велике Британије, Њемачке и Аустроугарске које иначе нијесу биле наклоњене Црној Гори и Србији и од њих тражиле да Берлински конгрес заустави територијално ширење ове двије књажевине на рачун територија на којима живе Албанци. По завршетку Конгреса они су организовали отпор припајању плавско гусињске области Црној Гори. Британска влада је преко својих дипломата на Балкану веома пажљиво пратила сва дешавања у Косовском вилајету послије завршетка Берлинског конгреса. Разлог за то треба тражити у чињеници да је овај вилајет улазио у састав европског дијела Турске, а с обзиром на то да је британској империји било веома стало до одржавања територијалне цјеловитости и интегритета Турске, њој је било веома важно да тамошња ровита ситуација не доведе у опасност опстанак турске државе. Стање у вилајету и уопште у Старој Србији постало је несносно по Србе након завршетка грчко-турског рата 1897. године, и све више је попримало размјере свеопште анархије.

Албанска лига као инструмент у реализацији албанског националног програма није била аутохтоног карактера већ се налазила у служби остваривања интереса Турске односно очувања њеног интегритета и власти на Балкану, али и важан елемент у реализацији стратешких циљева великих европских сила, а прије свега Аустро-Угарске и Велике Британије на Балканском полуострву. Лига је представљала један од облика манипулације Албанаца у вођењу балканске политике великих сила у предвечерје Берлинског конгреса. Када је Призренска лига почела да се одмеће од Порте, и отворено супротставља турским властима и поставља иредентистичке захтјеве пред Србију и Црну Гору, односно све више истиче захтјеве за пуном аутономијом и независношћу од Порте, неминовно је морало доћи до сукоба. Сматрајући да она представља клицу националне, општеалбанске и антитурске политичке снаге у Албанији, Порта га је оружаним средствима сузбила априла 1881. године.

Велика источна криза дала је наду многим народима на Балкану и могућност успјешног остваривања њихових националноослободилачких циљева. Слично су реаговали и Албанци. Управо је у периоду између Санстефанског мира и Берлинског конгреса отворено албанско питање које ће убрзо прерасти у једно од најзначајнијих питања са којима ће се суочити европске силе и њихове дипломатије. Отпор Албанаца примјени одредби Берлинског уговора, који ће они артикулисати кроз дјеловање Призренске лиге, биће узрок нестабилности и извор нових криза у годинама које су долазиле. Циљ формирања Лиге је био да се оружаним путем онемогући нарушавање територијалног интегритета и суверенитета Турске. Суштински, била је то организација која је у себи је садржавала залагање за очување исламског и турског државног идентитета. Турска је Призренску лигу држала под контролом и користила је за остваривање својих интереса на Балкану послије завршетка Берлинског конгреса, на међународном плану, тачније као отпор реализацији територијалних одредби Берлинског уговора у корист Србије, Црне Горе и Грчке.