Juzni Pol

Љетопис, 14. децембар 2019

Име: Ljetopis 14.12.2019 (1911 Juzni pol, 1941 NDH); Опис: Љетопис, 14. децембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 14. децембра 1911.године норвешки истраживач Роалд Амундсен постао је први човјек који је стигао на Јужни пол, претекавши енглеског поларног истраживача Роберта Скота, који је на Јужни пол стигао јануара 1912. године.

Juzni PolЗа већину намјена, географски Јужни пол је дефинисан као јужна тачка од двије тачке у којима Земљина оса ротације пресијеца њену површину (друга тачка је на географском Сјеверном полу). Међутим, земљина оса ротације је активно подложна малим „помјерањима” (поларно помјерање), тако да та дефиниција није адекватна за веома прецизне радове. Географски Јужни пол је лоциран на континенту Антарктик (мада то није био случај током цјелокупне земљине историје због помјерања континената).

Он сједи поврх непрегледне, неплодне, вјетровите и ледене висоравни на надморској висини од око 3000 метара. Процјењује се да је лед дебео око 2.700 метара на полу, тако да је површина копна испод ледене плоче заправо у близини нивоа мора. Географски Јужни пол је обиљежен колцем у леду као и малим знаком; Знак садржи запис о респективним датумима кад су Роалд Амундсен и Роберт Скот стигли до пола, Церемонијални Јужни пол је област намијењена прављењу фотографија на станици Јужног пола.

Лоциран је неколико метара од географског Јужног пола, и састоји се од металне сфере на кратком бамбусном стубу, окружене заставама оригиналних држава потписница Антарктичке повеље. Шатор је подигла норвешка експедиција предвођена Роалдом Амундсеном по свом доласку 14. децембра 1911. године. Он је тренутно затрпан снијегом и ледом у близини пола. Проглашен је историјским мјестом или монументом, по предлогу Норвешке на консултативном састанку Антарктичког уговора. Прецизна локација шатора није позната, али на бази прорачуна брзине помјерања леда и акумулације снијега, сматра се да је 2010. године лежао око 2 км од пола на дубини од 17 м испод садашње површине. Географски Јужни пол је тачка гдје земљина оса ротације пролази кроз површину Земље. Најчешће се под називом „Јужни пол“ подразумијева управо ова тачка. Јужни пол се налази на Антарктику. Посматрач који стоји на Јужном полу гледа у свим правцима према сјеверу. Јужни магнетни пол је један од два магнетна пола на Земљи. Он се налази у близини географског Јужног пола.

 

  • На данашњи дан, 14. децембра 1941. године усташки поглавник Анте Павелић у Другом свјетском рату саопштио да је Независна Држава Хрватска објавила рат САД и Великој Британији.

NdhПавелић, 28. марта 1941. године, одушевљен вијестима о њемачком нападу, издаје наређење да се све усташе окупе у италијанском логору у граду Пистоја (у Тоскани) и 10. априла је извршио смотру. У Италији су све усташе на челу са Павелићем преко радија чуле проглас о оснивању Независне Државе Хрватске у Загребу, који је прочитао Славко Кватерник, а који је себе прогласио замјеником поглавника. То се догодило на дан уласка њемачке војске у Загреб. Коначну одлуку о томе ко би требао да води проњемачку владу донио је Берлин. Чекајући Павелићев долазак, Кватерник је са својим ближим сарадницима формирао привремену владу — Хрватско државно вођство, а на њено челу поставља Мила Будака. Локалну власт су преузеле усташе или бивши званичници Хрватске бановине који су се заклели на оданост НДХ.

Министар спољних послова Њемачке Јоахим фон Рибентроп обавијестио је специјалног изасника МСП Њемачке у Загребу Едмунда Фезенмајера, да Хитлер из политичких разлога намјерава да Италији да предност у хрватском питању, а да марионетску владу не треба да предводи вођа загребачких усташа Кватерник, који је под Фезенмајеровим диктатом прогласио НДХ, него поглавник Анте Павелић.  Њемачка влада је дефинисала коначне границе НДХ: на састанку Хитлера и Павелића одлучено је да у састав НДХ буду укључене, поред већине територије данашње Републике Хрватске (без Истре), Босна, Херцеговина и Новопазарски санџак. Национално-политички циљ усташа није био само успостављање независне државе Хрватске, него и давање етнички хрватског карактера новој држави. Главна препрека ка испуњењу тог циља били су Срби, који су чинили једну трећину становништва НДХ. Због тога, од првих дана постојања НДХ, усташе су започеле активну антисрпску дјелатност. Увод је била моћна пропагандна кампања, у којој су Срби приказани као главни непријатељи Хрвата, којима није мјесто у НДХ. Пропаганда је кулминирала масовним убиствима Срба и њихово спровођење у бројне концентрационе логоре. Следећи примјер Њемачке, усташки режим је издао расне законе засноване на Нирнбершким законима, усмјерене против Срба, Јевреја и Рома.

Законска одредба о заштити народа и државе усвојена је 1941. године, према коме се због угрожавања интереса хрватског народа и НДХ изводи смртна казна. Усвојене су одлуке о именовању државних комесара у приватним предузећима, која се налазе у власништву Јевреја или Срба, и конфискацији свих аутопревозних средстава. Издата је Законска одредба о забрани ћирилице, Законска одредба о заштити аријевске крви и части хрватског народа и Законска одредба о расној припадности итд. Србима је наређено да носе траке са латиничким словом „П”, што је била скраћеница за „Православни”. Спољна политика усташког режима била је чврсто везана за земље Осовине.

НДХ је приступила Тројном пакту. Друге државе потписнице тих споразума су званично признале НДХ и успоставиле дипломатске односе са њом. Павелић и његови сарадници су се у потпуности придржавали курса који су водиле Њемачка и Италија. Када су оне објавиле рат Сједињеним Америчким Државама, сличан корак је 14. децембра направила и НДХ, а затим је објавила рат и Уједињеном Краљевству. Упркос чињеници да НДХ није објавила рат Совјетском Савезу, службена пропаганда је на све могуће начине изказивала радикално непријатељство према СССР. На иницијативу Павелића и са личним Хитлеровим одобрењем на совјетско-њемачком фронту почетком јесени 1941. године послато је неколико војних јединица, у које су ступили добровољци познати као „Легионари”. Хрватски добровољци у саставу Вермахта чинили су значајну војну силу, са више од 113.000 војника и официра. Хрвати су се у борбама показали боље од других националних формација Трећег рајха. Укупно је погинуло више од 14.000 Хрвата и босанских муслимана који су служили у Вермахту или СС.